Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Kolega Boskom,

Iskrene čestitke na najveličanstvenoj prinovi u životu! Takođe i supruzi!

Uživaće zet jednog dana u Datographu, Duometru, Habringu....

[boskom]

Kolega Boskom,

Iskrene čestitke na najveličanstvenoj prinovi u životu! Takođe i supruzi!

Uživaće zet jednog dana u Datographu, Duometru, Habringu....

Hvala druže

Mislim da neće zet dobiti sve jer hvala Bogu imam i dva sina… ko zna… ko god da bude nasledio satove, nadam se da će uživati u njima. Mada da iz mog iskustva, uvek je sladje ono što lično biraš. Sam proces je uživanje, a sat je samo produžetak istog.

Hvala još jednom.

b

[Haifisch23]

Hvala kolega Jure17!

Znači, sada imamo najveću zbirku pravopisnih grešaka na jednom mestu...Lepo

A kada smo već kod članka Hronog(graf)holičar, prekjuče, priliikom pisanja ovog zadnjeg članka sam primetio, da mi je forum pojeo (ili sam ja kao po običaju nešto zabrljao) dva mehanizma, pa bi bilo red, da to ispravim.

2008 godina:

Želeći da tržište prihvati jednog od najkvalitetnijih proizvođača opreme za pisanje, Montblanc, koji je od 1997. godine ušao u segment časovničarstva, kao vrhunskog proizvođača satova, matična Richemont Group 2006 godine otkupljuje prava sa kompletnim planovima i preostalom opremom za proizvodnju mehanizama od nekadašnjeg giganta Minerva i dodeljuje ih Montblancu.
Kompanija se odmah povezuje sa kućnim proizvođačem kalibara za grupaciju, fabrikom Valfleurier Ebaches s.a. i 2008 godine predstavlja prvi ručni navijač, kalibar Montblanc MB R100, kojem je nekoliko nedelja kasnije sledila i automatska verzija Montblanc MB R200. Osim u načinu navijanja, razlika između njih je u tome što MB R100 ima indikator rezerve snage na poleđini sata, dok automatski ima 12-časovnu komplikaciju druge vremenske zone sa indikatorom dan/noć. Verovatno najupečatljivija karakteristika oba kalibra je u strukturi monopushera.

Montblanc je svoju prvu liniju hronografa nazvao po legendarnom francuskom časovničaru Nicolasu Rieussecu, koji je u 19.veku, odigrao jednu od najistaknutijih uloga u razvoju hronografskih merača i zapisivača vremena. U skladu sa time su raspoređeni elementi na brojčaniku. Prikaz vremena sa komplikacijom Pointer Date je pomeren ka poziciji 12 sati, dok su pomoćni brojčanici hronografa sa štopericama do 60 sekundi i do 30 minuta, postavljeni na pozicije 7.30 i 4.30.
Montblanc je u potpunosti pratio rad Nicolasa Rieusecc-a i konstruisao štopericu na način da je prikaz izmerenog vremena umesto kazaljkama, dodeljen rotirajućim pločama hronografskih podbrojčanika. Ukratko - kada je proces otkucavanja započeo, umesto kazaljke, počeo je da se pokreće disk podbrojčanika. Kada je merenje završeno, pritiskom na Stop pušer, zaustavila se ploča koja je pokazivala vrednost izmerenog vremena ispod fiksirane kazaljke.

Neobična je i struktura kalibra MB R100. Pored indikatora rezerve snage, koji zahvaljujući duplim cilindrima za skladištenje snage dostiže odličnih 72 sata, ¾ mehanizma je pokriveno pločom ukrašenom Ženevskom šarom i dvema skeleton zonama, koje omogućavaju pogled u prelepu dubinu. Prvo otvoreno područje se nalazi ispod displeja rezerve snage, dok drugo otkriva pogled na Column Wheel i vertikalno kvačilo.


Završnu obradu pokreta karakteriše kombinacija mašinske i ručne dorade, gde su ivice mostova ručno zakošene, dok je glavna ploča obrađena u tehnici perlaža. Termički obrađeni plavi šrafovi su visoko polirani, kao i rubinski šatoni na glavnom mostu.

Podrazumeva se, da je zahvaljujući modelima MB R100 i MB R200, te njihovim kasnijim verzijama, kao i širenju In House proizvodnje u kasnijim godinama, Montblanc bez ikakve sumnje 2017 godine svrstan u najprestižnije društvo – Udruženje Haute Horlogerie.

Montblanc MB R100 2008 – Foto: Montblanc.com

Montblanc Nicolas Rieussec Monopusher Chronograph 2008 MB R100 – Foto: Montblanc.com


2016 godina:

"Integrisani hronograf je sveti gral časovničarstva, jer je to jedna od komplikacija koja zahteva najviše veštine za proizvodnju u industrijskom obimu. Hronograf je zasnovan na kinematici sa lancem radnji od kojih svaka određuje i pokreće sledeću, a svaka sekvencija je precizno sinhronizovana i podešena. Čak i najmanja nesavršenost ima indirektan efekat, koji putuje niz liniju poput skupa domina i ometa rad mehanizma.” Tako glasi saopštenje za štampu, koje je izdala kompanija Parmigiani Fleurier 2016 godine prilikom lansiranja svog prvog potpuno In House razvijenog hronografa - modela Tonda Chronor Anniversaire, kojim je obeležila 20 godina postojanja.


Parmigiani je izvanrednost pokazao spajanjem hronografa, komplikacija Split Second (Rattraparante) i Big Date, sve to na glavnoj ploči PF361 mehanizma. Time je na ovom ručnom navijaču prečnika 30,6 mm dostigao odličnu visinu od 8,4 mm, ako se uzme u obzir činjenica da se radi o Split Second hronografu.

Uz High Beat frekvenciju od 36.000 b/h (jedini pored El Primera i Blancpain-a F385), ono što ga čini posebnim su dva kolonska tačka (Column Wheela), od kojih je jedan namenjen funkcioniranju osnovnog hronografa, a drugi za pokretanje Split Second komplikacija. Uz sve to je ukomponovano vertikalno kvačilo hronografa. Nemirnica nije pričvršćena na samo jedan vrh ili most balansa, već se drži u položaju sa poprečnim mostom u tačkama, gde je most pritvrđen na glavnu ploču. Zaštićena sa mostom pričvršćenim na dva spoja, ona je znatno manje podložna udarcima, pa je time stabilnija i robustnija.

Još veći specijalitet predstavlja završna obrada mehanizma. Ovde su svi mostovi, uključujući glavnu ploču, glavni most i rattraparante most (onaj na samom vrhu pokreta) napravljeni od čistog zlata. Osim toga, oblik ovih mostova je interesantan jer su širom otvoreni (da otkrivaju tehničke delove) i pokazuju koncentrične linije oko balansnog točka. Ovo je izvanredno dostignuće, jer je zlato savitljivo, vrlo lako se deformiše i lepi za alate. Zbog toga, prilikom obrade mašine za glodanje moraju biti više puta ponovo kalibrirane.
Glavna ploča je peskarena i satirnirana, vrhovi mostova su kružno zrnasti, uglovi su ručno zakošeni, što pokazuje izuzetnu posvećenost i najsitnijim detaljima.

Parmigiani Fleurier PF361 2016 – Foto: Parmigiani.ch

Parmiginai Fleurier Tonda Chronor Anniversaire 2016 – Foto: Parmigiani.ch


Sada ćeš imati još jednu stranicu

[boskom]

Hvala kolega Jure17!

Znači, sada imamo najveću zbirku pravopisnih grešaka na jednom mestu...Lepo

A kada smo već kod članka Hronog(graf)holičar, prekjuče, priliikom pisanja ovog zadnjeg članka sam primetio, da mi je forum pojeo (ili sam ja kao po običaju nešto zabrljao) dva mehanizma, pa bi bilo red, da to ispravim.

2008 godina:

Želeći da tržište prihvati jednog od najkvalitetnijih proizvođača opreme za pisanje, Montblanc, koji je od 1997. godine ušao u segment časovničarstva, kao vrhunskog proizvođača satova, matična Richemont Group 2006 godine otkupljuje prava sa kompletnim planovima i preostalom opremom za proizvodnju mehanizama od nekadašnjeg giganta Minerva i dodeljuje ih Montblancu.
Kompanija se odmah povezuje sa kućnim proizvođačem kalibara za grupaciju, fabrikom Valfleurier Ebaches s.a. i 2008 godine predstavlja prvi ručni navijač, kalibar Montblanc MB R100, kojem je nekoliko nedelja kasnije sledila i automatska verzija Montblanc MB R200. Osim u načinu navijanja, razlika između njih je u tome što MB R100 ima indikator rezerve snage na poleđini sata, dok automatski ima 12-časovnu komplikaciju druge vremenske zone sa indikatorom dan/noć. Verovatno najupečatljivija karakteristika oba kalibra je u strukturi monopushera.

Montblanc je svoju prvu liniju hronografa nazvao po legendarnom francuskom časovničaru Nicolasu Rieussecu, koji je u 19.veku, odigrao jednu od najistaknutijih uloga u razvoju hronografskih merača i zapisivača vremena. U skladu sa time su raspoređeni elementi na brojčaniku. Prikaz vremena sa komplikacijom Pointer Date je pomeren ka poziciji 12 sati, dok su pomoćni brojčanici hronografa sa štopericama do 60 sekundi i do 30 minuta, postavljeni na pozicije 7.30 i 4.30.
Montblanc je u potpunosti pratio rad Nicolasa Rieusecc-a i konstruisao štopericu na način da je prikaz izmerenog vremena umesto kazaljkama, dodeljen rotirajućim pločama hronografskih podbrojčanika. Ukratko - kada je proces otkucavanja započeo, umesto kazaljke, počeo je da se pokreće disk podbrojčanika. Kada je merenje završeno, pritiskom na Stop pušer, zaustavila se ploča koja je pokazivala vrednost izmerenog vremena ispod fiksirane kazaljke.

Neobična je i struktura kalibra MB R100. Pored indikatora rezerve snage, koji zahvaljujući duplim cilindrima za skladištenje snage dostiže odličnih 72 sata, ¾ mehanizma je pokriveno pločom ukrašenom Ženevskom šarom i dvema skeleton zonama, koje omogućavaju pogled u prelepu dubinu. Prvo otvoreno područje se nalazi ispod displeja rezerve snage, dok drugo otkriva pogled na Column Wheel i vertikalno kvačilo.


Završnu obradu pokreta karakteriše kombinacija mašinske i ručne dorade, gde su ivice mostova ručno zakošene, dok je glavna ploča obrađena u tehnici perlaža. Termički obrađeni plavi šrafovi su visoko polirani, kao i rubinski šatoni na glavnom mostu.

Podrazumeva se, da je zahvaljujući modelima MB R100 i MB R200, te njihovim kasnijim verzijama, kao i širenju In House proizvodnje u kasnijim godinama, Montblanc bez ikakve sumnje 2017 godine svrstan u najprestižnije društvo – Udruženje Haute Horlogerie.

Montblanc MB R100 2008 – Foto: Montblanc.com

Montblanc Nicolas Rieussec Monopusher Chronograph 2008 MB R100 – Foto: Montblanc.com


2016 godina:

"Integrisani hronograf je sveti gral časovničarstva, jer je to jedna od komplikacija koja zahteva najviše veštine za proizvodnju u industrijskom obimu. Hronograf je zasnovan na kinematici sa lancem radnji od kojih svaka određuje i pokreće sledeću, a svaka sekvencija je precizno sinhronizovana i podešena. Čak i najmanja nesavršenost ima indirektan efekat, koji putuje niz liniju poput skupa domina i ometa rad mehanizma.” Tako glasi saopštenje za štampu, koje je izdala kompanija Parmigiani Fleurier 2016 godine prilikom lansiranja svog prvog potpuno In House razvijenog hronografa - modela Tonda Chronor Anniversaire, kojim je obeležila 20 godina postojanja.


Parmigiani je izvanrednost pokazao spajanjem hronografa, komplikacija Split Second (Rattraparante) i Big Date, sve to na glavnoj ploči PF361 mehanizma. Time je na ovom ručnom navijaču prečnika 30,6 mm dostigao odličnu visinu od 8,4 mm, ako se uzme u obzir činjenica da se radi o Split Second hronografu.

Uz High Beat frekvenciju od 36.000 b/h (jedini pored El Primera i Blancpain-a F385), ono što ga čini posebnim su dva kolonska tačka (Column Wheela), od kojih je jedan namenjen funkcioniranju osnovnog hronografa, a drugi za pokretanje Split Second komplikacija. Uz sve to je ukomponovano vertikalno kvačilo hronografa. Nemirnica nije pričvršćena na samo jedan vrh ili most balansa, već se drži u položaju sa poprečnim mostom u tačkama, gde je most pritvrđen na glavnu ploču. Zaštićena sa mostom pričvršćenim na dva spoja, ona je znatno manje podložna udarcima, pa je time stabilnija i robustnija.

Još veći specijalitet predstavlja završna obrada mehanizma. Ovde su svi mostovi, uključujući glavnu ploču, glavni most i rattraparante most (onaj na samom vrhu pokreta) napravljeni od čistog zlata. Osim toga, oblik ovih mostova je interesantan jer su širom otvoreni (da otkrivaju tehničke delove) i pokazuju koncentrične linije oko balansnog točka. Ovo je izvanredno dostignuće, jer je zlato savitljivo, vrlo lako se deformiše i lepi za alate. Zbog toga, prilikom obrade mašine za glodanje moraju biti više puta ponovo kalibrirane.
Glavna ploča je peskarena i satirnirana, vrhovi mostova su kružno zrnasti, uglovi su ručno zakošeni, što pokazuje izuzetnu posvećenost i najsitnijim detaljima.

Parmigiani Fleurier PF361 2016 – Foto: Parmigiani.ch

Parmiginai Fleurier Tonda Chronor Anniversaire 2016 – Foto: Parmigiani.ch


Sada ćeš imati još jednu stranicu

Neznam dali sam slučajno propustio tvoje komentare na ovoj temi, ali u kategorini zanimljivih hronografa, ova dva su se skoro pojavili:

MB&F LM Sequential Evo: https://www.mbandf.com/en/machines/l...sequential-evo

Voutilainen Masterpiece Chronograph II: https://www.voutilainen.ch/item/mast...hronograph-ii/

[boskom]

Neznam dali sam slučajno propustio tvoje komentare na ovoj temi, ali u kategorini zanimljivih hronografa, ova dva su se skoro pojavili:

MB&F LM Sequential Evo: https://www.mbandf.com/en/machines/l...sequential-evo

Voutilainen Masterpiece Chronograph II: https://www.voutilainen.ch/item/mast...hronograph-ii/

O da, malo stariji of ova dva gore, medjutim isto vrlo zanimljiv hrono je Fabergé Visionnaire: https://www.hodinkee.com/articles/fa...graph-hands-on

Ako prihvataš preporuke za knjigu hronografholičara :-)

[Haifisch23]

Hvala Boško!

Vouitilainen mi je već dugo posebno na oku i u srcu, jer je u mojim očima naslednik najvećeg (Philippa Dufoura) a i veliki je prijatelj najboljeg ovdašnjeg (slovenačkog) časovničara, pa nam je nekako blizu .
Priznajem, da sam se lomio da li da Masterpiece Chronograph II uključim u članak ali negde sam morao da skratim . Deset napravljenih komada, sa uticajem na vrlo mali segment tržišta, pa sam se odlučio, da ću AHCI ekipu jednog dana uključiti u poseban sklop.
U taj sklop će biti uključeni progresivni hronografi za koje sam već u članku napisao, da ovde neće biti tretirani, jer je reč o drugačijem pristupu, koji se brzo razvija i potrebno mu je dati još nešto vremena, da se vidi koliko će još probiti granice zamislivog. Takvi su i predloženi Faberge, kao i MB&F mada ovaj zadnji nije In House a osnovni kriterijum u članku za hronografiju nakon kvarčne krize je kućna radinost. Iz istoga razloga u Hrono(graf)holičar nisu uključeni ni prvi hronografski radovi Richard Millea. RM008-V1 iz 2003 godine je delo studia Audemars Piguet Reanud & Papi (APRP), a prvi automatski hronograf RMAC1 iz 2007 godine mu je kreirao i proizveo Vaucher.

Inače, da ne bi neko mislio, da zaista pišem knjigu . Hrono(graf)holičar je nastao čisto impulsivno, kada sam uključivanjem Daytone u kolekciju ostvario dečačke snove, pa sam kao u znak neke vrste zahvalnosti članak posvetio toj strasti, pa je ispalo 150 strana A4 fomata . Ne daj bože, da se jednog dana dokopam makar i najobičnije Patekove nove Calatrave ili čak Weekly Calendara...nastao bi ceo opus. A ovaj zadnji članak je samo odogovor na pitanja, koje sam na razne načine dobivao nakon Hrono(graf)holičara.

Još jednom hvala na predlozima i tu sam. Kao David Coverdale: Ready and Willin'.

[sasa14]

Gde bi u svetu velikih pozicionirao Jaeger Lecoultre, A.Lange & Slohne, Bovet. F.P. Journe, Greubel Forsey, Loui Moinet.Neki od ovih postoje tek nekoliko godina pa ako moze neko slovo i o njima, kako ih ti vidis.

[Haifisch23]

O Langeu i JLC sam pisao pri kraju članka o tome zašto Rolex nije član svete trojice. Tamo sam ih postavio odmah iza velike trojke, iako Lange dostiže više standarde u poređenju sa njima. Njihova posvećenost je uzevši u obzir, da zbog količine proizvodnje (5.000 do 6.000 satova godišnje) predstavljaju industriju, je zapanjajuća. Normalno, tu i tamo ima marketinških poduhvata, kao onaj da svaki mehanizam nakon prvog sastavljanja u potpunosti rastave i onda ga ponovo sastave, pri čemu standardne šrafove zamene plavima. To rade da bi uklonili i najmanju moguću česticu prašine, koja bi eventualno nastala prilikom prvog sastavljanja. To je istina, ali to ne važi za sve satove, pogotove za one od entry do srednjeg cenovnog razreda. Ono, što ih "sprečava" da se izraz velika trojica raširi na veliku četvoricu je skoro 50-godišnja rupa u istoriji nakon II. svetskog rata. Samo to. Po svemu ostalome nema nikakvih prepreka.

JLC je prilično šaren. 100.000 satova i 1200 zaposlenih od čega se najmanje dve trećine proizvodi na potpuno industrijskom nivou, nije nešto što bi ga pozicioniralo na sam vrh. Imaju odeljenje pod nazivom Grand Complication, gde je zaposleno 45 vrhunskih časovničara a vodi ga legenda Christian Laurent već od samog početka (1988 godine), koji je autor JLC minutnog repetitora , Duometre Spherotourbillona i jednog od najvećih dostignuća uopše u istoriji satova Gyrotourbillona. To odeljenje je na nivou ALS i svete trojice ali kao što sam napisao, ukupna produkcija preduzeća je preširoka i "pada" do nešto jačih ETA kalibara u entry cenovnom razredu, da bi bio u potpunosti na jednakom nivou sa već navedenima.

Bovet je danas moderna manufaktura, iako sastavljnje satova teče u izvornom dvorcu Chateu de Motiers v Val de Treversu, kojeg je familija Bovet poklonila kantonu Neuchatel 1957 godine a novi vlasnik Boveta, Pascal Raffy uzeo u najam 2006 godine i pretvorio u radionicu. Brojčanici i mehanizmi se prave u Tramelanu u nekadašnjoj Manufacture de Cadrans Tramelan, koju je kupio Pascal Raffy. Tako je stvorio kompaniju sa ukupno 65 zaposlenih, koja na godišnjem nivou proizvede 3.000 satova najvišeg kvalitetnog razreda (Haute Horlogerie). Završna obrada im je prvenstveno ručna a najviša odlika im je to da proizvode sopstvene spirale i nemirnice, što je za veličinu firme izuzetno dostignuće.

F.P Journe je suprotno od toga lociran skoro u centru Ženeve u nekadašnjoj fabrici uličnih svetiljki. Zapošljava 125 ljudi a godišnja produkcija je nešto preko 1000 satova. Osim toga što nude najkomplikacije (minutni repetitori, večiti kalendari, tourbilloni - ovde samo da naglasim: tourbillon sam po sebi nije izrazito zahtevna komplikacija, već je na stepenu proizvodnje Haute Horlogerie izuzetno složena zbog lakih materijala i postupka finiširanja, kao i montaže), F.P Journe se odlikuje time, da isti časovničar radi na jednom satu od početka sastavljanja mehanizma u sat do konačnog finiširanja, kao i završne kontrole. Tvrde da mogu po detaljima na finišu, prepoznati koji časovničar ga je radio). Francois Paul Journe je poznat kao Control Freak, pa ne čudi da je kupio i atelje za izradu brojčanika (Cadraniers de Geneve) i studio za izradu kućišta (Les Botiers de Geneve).

Louis Moinet odnosno Jean-Marie Schaller, koji je 2008 godine kupio prava na upotrebu naziva, je već bliže pravom pojmovanju nezavisnog časovničarstva. 26 zaposlenih sa 500 satova godišnje produkcije na najvišem nivou Haute Horlogerie i prepoznatljivim eksotičkim materijalima iz kojih su napravljeni: ugljenisano palmino drevo, kamenje sa Meseca i Marsa, pa čak i kost dinosaura.

O složenosti produkcije pravih tourbillona (ne onih kineskih) svedoči verovatno najveći majstor ovog segmenta Gruebel-Forsey, koji se već 19 godine zabavljaju na najvišem levelu Haute Horlogerie. Kod njih 115 zaposlenih napravi samo 110 satova u jednoj godini. Ako uz to dodamo najviši mogući stepen ručnog finiša, onda je količnik, koji je mrvicu veći od 1 sata na zaposlenog sasvim razumljiv.

[boskom]

…
U taj sklop će biti uključeni progresivni hronografi za koje sam već u članku napisao, da ovde neće biti tretirani, jer je reč o drugačijem pristupu, koji se brzo razvija i potrebno mu je dati još nešto vremena, da se vidi koliko će još probiti granice zamislivog. Takvi su i predloženi Faberge, kao i MB&F mada ovaj zadnji nije In House a osnovni kriterijum u članku za hronografiju nakon kvarčne krize je kućna radinost.
…

Jedno pitanje u vezi MB&F-a: Stephen McDonnell je pravio Legacy Sequential Evo eksluzivno za MB&F, u direktnoj saradnji s Max Busserom. Ja to smatram kao “in house” naročito zato što je to cela ideja MB-a… Max Busser & Friends. U ovom slučaju, Stephen je friend. :-)

Inače, McDonnell je veoma zanimljiv lik. Nije mu Legacy Sequential Evo prva kolaboracija s Max-om.

https://monochrome-watches.com/mband...-review-price/

https://www.nytimes.com/2022/04/03/f...-mb-and-f.html

https://www.thenakedwatchmaker.com/d...ruction-mbandf (n.b. Ovo nije o hronografu već LM Perpetual na kojem je McDonnell isto radio)

[Haifisch23]

Odgovoriću ti pitanjem: Zašto Louis Moinet u prvom krugu nije izabran za članstvo u Federation Haute Horlogerie?
Iako je Jean-Marie Schaller neposredno uključen u razvoju mehanizama, eksekuciju radi Concepto i to je nekome "zasmetalo" ali je kasnije "popravljeno", pa je sada Luois Moinet partnerski brend FHH.
Concepto je inače moćan dobavljač tourbillona Romain Jeromu i Bulgariju ali se ova komplikacija, koja je na ručnom satu samo demonstracija spretnosti a ne funkcionalnosti, montira uglavnom kod adresanata. Uvek mi je žao, kada vidim da neko za kineski tourbillon odvoji i preko 1000 €, mislivši da je kupio esenciju časovničarstva a na kraju samo izkazuje samo lošu samoinformiranost.

Da se još jednom nadovežem na pitanje kolege Saša 14. Kada upoređujemo međusobno brendove, trebalo bi postaviti kriterijume na osnovi kojih bi dobili što realniju sliku. U gornjem pitanju smo imali dva prava predstavnika industrije, dva predstavnika poluindustrije i dva prava predstavnika manufakure. Međusobnim upoređivanjem dobijemo iskrivljenu sliku, jer rade u drugačijim uslovima.

To je prilično dobro odradio Savez Visoke Horologije (FHH), 2016 godine, kada je na osnovu takozvane bele knjige izabrao proizvođače, koje u svrstao u svoje redove. O istorijatu ovog saveza sam pisao već u Hrono(graf)holičaru.

Uglavnom 46 nezavisnih stručnjaka je 3 godine radilo na ocenjivanju aktera. Fokusirali su se na 7 oblasti:

1. Istraživanje i razvoj i proizvodnja - In House produkcija kalibara
2. Stil i dizajn
3. Istorija i DNK
4. Distribucija i postprodajne usluge
5. kolekcionari
6. Imidž brenda
7. Komunikacija, obuka
i naveli 28 merljivih kriterijuma za procenu tačno šta podrazumeva Fine Watchamking.

Temeljni moto, kojim su se vodili je glasio: „Smatrano kao lanac vrednosti koji podrazumeva pre svega proizvod, ali i brend ili kreatora koji garantuje ovaj proizvod, Fino Časovničarstvo je umetnost sastavljena od tradicije i inovacije, nauke i tehnike, stvaranja i prenošenja stručnosti, etike i kulture.”

Zbog šarolikosti scene (ono što sam naveo, šta moremo uzeti u obzir prilikom komparacije brendova), proizvođače su klasikovali u 4 osnovne grupe:

Historic Maisons - časovničarske kompanije koje održavaju tradiciju i nasleđe.
Savremeni brendovi - Brendovi koji pripadaju današnjici i karakteristični su za savremeno doba.
Luksuzni brendovi – luksuzni brendovi sa više proizvoda koji ulažu u umetnost tehničke i/ili dragocene fine izrade satova uz kreativnost, inovaciju i izvrsnost.
Kreatori - Nezavisni časovničari/kreatori koji se oslanjaju na specifičnu stručnost i koji generalno sprovode proizvodnju, prodaju i postprodajne usluge svojih proizvoda.

Ukupno je ocenjeno 86 proizvođača, ali su samo 64 ušla u „Perimetar finog časovničarstva“, što znači da su dobili najmanje 6 (od 10) bodova prema proceni stručnjaka. Svaki brend je dobio svoje ocene u strogo poverljivoj evaluaciji, koja se neće objavljivati niti koristiti za utvrđivanje bilo kakvog naređenog rangiranja među brendovima.

Ovo je rezultat tog dugotrajnog procesa i što bi trebalo da predstavlja esenciju današnjeg časovničarstva:

Odmah pada u oči da nema takvih imena kao što su Grand Seiko, Longines, Oris, Tudor, Fortis - ako napomenem samo one, koji mi prvi padnu na pamet. Svi bi trebalo da budu članovi grupe Historic Maisons.

Grand Seiko bi po kvaliteti odmah mogao da uđe ali mu ulaz sprečava obezbeđivanje odgovarajućeg servisiranja satova proizvedenih pre 1990 godine, koje čak i odbijaju da uzmu u popravku. Problem mu predstavlja i kriterijum kolekcionarstvo, gde na vintage tržištu ne dostižu cene, koji bi brend takve reputacije trebao da ima.

Oris ispada već u osnovnom i najvažnijem kriterijumu: In House produkcija, koja je nezadovoljavajuća i takođe vrlo upitna.Drugi veliki problem mu je istorija, koja je sve do početka 21 veka brend svrštavala u 2. kvalitetnu ligu delatnosti.

Slično je sa Fortisom i Tudorom - bez prave In House produkcije, iako Tudor bar na području kolekcionarstva znatno bolje stoji od Fortisa ali još uvek nedovoljno.

Longines ispunjava problem kolkekcionarstva, kao i u potpunosti vrlo delikatan segment servisiranja ali je pao na području In House produkcije. Ipak, imam osećaj, pa čak mislim i da ne nagađam, da Swatch grupacija poduzima veoma bitne korake ka unapređenju brenda i na ovom području. U poslednjih godinu dana je Longines lansirao više modela sa zvaničnim COSC certifikatom nego u poslednjih 20 godina ukupno. Faza T1 se već duži niz godina za mehanizme L592 i L888 odvija neposredno u pogonu Longinesa u St. Imieru a ove godine su lansirali i zvanično In House L836 High Beat sa novim hronometarskim standardima, gde se vrši kontrola mehanizma pre i nakon ugradnje u sat. Naravno, nije im primarni cilj, da uđu u FHH već da u segmentu kvaliteta još više konkurišu pre svega Tag Heueru i Orisu za kojima su počeli da zaostaju - posebno za Tag Heuerom.
Za nekoliko godina bi mogla, da se ponovi slična priča kao sa Omegom pre 3 decenije - naravno na nižem intenzitetu ali sa vraćanjem Longinesa na koliko toliko slične pozicije, koje je zauzimao pre kvarčne krize. Ako neko to zaslužuje onda je to sigurno takvo ime kao Longines a Swatch grupacija ima sve što je potrebno za takvo nešto. Tissot, Certina, Hamilton su izuzetno jaki u entry cenovnom levelu a Rado bi polako mogao da počne sa zauzimanjem statusa današnjeg Longinesa.

Nedostaje još jedan veoma kvalitetan brend: Arnold & Son. To je zbog toga, što je u vreme ocenjivanja brandova njegova sudbina bila upitna ali je stabiliziranjem u Citizen grupaciji kasnije postao partnerski član FHH.

Ovaj pregled je odličan pokazatelj najkvalitetnijih aktera na sceni uzevši u obzir kompletnu sliku svakog pojedinog. Nema greške i puno prostora za diskusiju. Naravno u predelu Historic Masions, bi bilo još pravednije brendove razdeliti po kriterijumu pravog Fine Wathamking ali i to je sve teže, jer je sve više kombinacije industrijske, poluindustrijske i potpuno ručne završne obrade i granice se mogu postaviti tek pregledom preko optičkih povećala.