Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Hvala Srđane!

Primetio sam, da su tvoje posete na forumu u zadnje vreme vrlo retke. Nadam se da će sve brzo složiti kako treba i da ćeš imati više vremena za uživanje u hobiju.

[Haifisch23]

Dobio sam vrlo zanimljivo pitanje u vezi sa finiširanjem mehanizama, koje se glasi: "Kako je bila nekada, kada su mehanizmi bili sakriveni ispod zatvorenih poklopaca? Da li je izgledu mehanizama bio posvećen isti stepen pažnje, kao što je to danas?"

Da, taj izraz finiš je već toliko raširen i prihvaćen, pa je na žalost već postao opšti pojam. Priznajem, da ga i sam prilikom pisanja generalizujem sa ciljem izbegavanja dodatnog zbunjivanja čitaoca, ali pravilno bi bilo taj konačni stepen izrade kalibara razdeliti na:

1. finiš mehanizma
2. dekoracija mehanizma

Iako se sa ova dva izraza možemo sresti u potpuno istovetnom kontekstu u vezi sa predmetom na koji se odnose, morali bi da ih razlikujemo, jer se finiš odnosi na funkcionalnost mehanizma a dekoracija na njegov izgled.

Finiš osim mnogo vizualnog zadovoljstva za posmatrača ima važnu funkciju zaštite mehanizma. Kada se metalna površina obradi na bilo koji način pomoću različith alata i tehnika dolazi do promene njene molekularne površinske strukture, čime postaje više zatvorena i črvršća. Kada sa ukošene (anglirane) površine ruba mosta odstranjujete samo ostatke od rada cnc mašine, to je jedna stvar ali kada se toj površini pristupi sa visokim stepenom poliranja onda se znatno poveća njena antikorozivna svojstvenost. Perlage takođe izgleda fanstastično ali ti kružni tragovi zaista na sebe vuču mikročestice prašine koje nastaju prilikom navijanja mehanizma, svakog pokreta kinetičkog sklopa ili ostatka ulja. Savršeno polirani šatoni zaista omogućuju časovničaru da bolje vidi, da li je prisutna prava količina ulja. Zrcalno polirane i čak ukošene glave šrafova znatno produžavaju njihov životni vek a jednako važe i za termalno obrađene plave šrafove. Visoko polirani zupčanici zaista smanjuju trenje prilikom međusobe interakcije i poboljšavaju rad mehanizma.
Sve ovo je bilo od izuzetne važnosti u prošlosti a ostalo je i danas, čak i kada živimo u dobu kada je tehnološki progres doneo znatno kvalitetnije materijale. Tako ćemo u vrhunskim vintage kalibrima najboljih proizvođača naći sve gore navedeno, kao što ćemo sve to kod istih naći i danas. Tu nema velike razlike i finiš je u primarnoj meri usmeren u izboljšanje funkcionalnosti ali kroz transparentne poklopce donosi i obilje vizualnih užitaka.

Problem modernog časovničara je u tome, što je prilikom nastanka sata njegova prisutnost sve manje potrebna. Zapravo - njegov ultimativan i ujedno najteži zadatak je u daleko najvećoj meri sveden samo na ideju odnosno osmišjlavanju mehanizma. Dok su pre debelih 100 godina časovničari izrađivali skoro svaku komponentu sami ili su neposredno vodili mašine koje su to radili, danas je ta uloga prepuštena stručnjacima na području informatike i robotskim tehnologijama (CNC, SWE, CAM, CAD, LIGA). Zato su vrhunski časovničari pronašli sebi korisnu funkciju preko koje savesno ispunjuju i funkciju veličanstvenih ručnih veština, pa su se latili dekorisanja svojih stvaralaštva. Time su finiš nadgradili sa dekoracijom. Zapravo, došli smo do obrnute slike o kojoj sam već ranije pisao. Prva dekoracije su nastale pre više od 250 godine, kada su tadašnji časovničari dekorisali mehanizme, da bi odvratili pažnju bogatih kupaca od problematične preciznosti i ujedno prkrili svoju ideju od drugih, da bi kasnije došli do spoznanja, da mnogi elementi dekorisanja omogućavaju gore navedene funkcionalne prednosti, gde sad potpuno svesno udružuju korisno sa prijatnim.
Kako bi najvećoj meri upozorili na sebe, nezavisni časovničari su počeli sa masovnim korištenjem modernih sredstava komunikacije (facebook, instagram) preko kojih su direktno i uz 0 troškova došli do potencijalnih klijenata. Dobar glas se daleko širi a istini na volju, imali su šta da pokažu, rezultati su u rekordnom vremenu dostigli fascinantne vrhunce. Pošto tržište nikada ne može biti na stepenu savršenstva struke, nastale su velike anomalije u shvaćanju i savlađivanju materije. Tako je publika stepen kvaliteta određenog mehanizma a time i proizvođača počela da ocenjuje sa stepenom kvalitete dekoracije a ne konstrukcije ili funkcionalnosti njegovih mehanizama.
Da pojednostavim na najlakšem primeru: anglirana površina je stvar finiša. Oštar unutrašnji ugao je stvar dekoracije. Prva je lepa i funkcionalna, dok je druga zadivljujuća i predstavlja dokaz spretnosti njenog izvođača. Ali kao što kaže jedan od najvećih časovničara modernog doba Vincent Calabrese: "Kvalitet i kompetetnost časovničara se ne može svedočiti preko završne obrade, koju toliko cene entuzijasti, već u performansu njegovog kalibra, bezbednosti tog kalibra kao i u kvaliteti njegove regulacije".
Zato taj oštar unutrašnji ugao predstavlja potpis spretnosti njegovog izvođača, kao i ono što je meni najvažnije: dodatan unos ručnog rada na satu.
Dekoracija je svakako od izuzetne važnosti u horologiji - da dodam, da bez spretnosti nekadašnjih i modernih velemajstora ove veštine, horologija ne bi postala jedna od grana likovne umetnosti.

Ali svakako nije na odmet razlikovati ova dva aspekta, kada ih suzimo na segment mehanizma, da ne bi kupovali maglu u stilu lepo ukrašenog ali zato puno manje funkcionalnog mehanizma.

[Haifisch23]

Re: Haifisch 23 - Moja kolekcija


Da, Daytona, Calatrava i Longines Roland Garros.

Ostaće još jedan za najćešće nošenje ali nisam odlučio još koji ili će otići i on pa će možda doći neki sasvim novi.


mihajlons kaže:
Haifisch, samo potvrdi, kolekcija je spala na dva sata!?
Daytona i Calatrava





I došao je sasvim novi.

Pored Daytone i Calatrave potreban mi je jedan potpuno čelični mehanički sat, sportskog karaktera za svakodnevno nošenje. Pošto nakon njega neko vreme neću širiti »kolekciju«, prilikom donošenja odluke sam postavio čvrste kriterijume odnosno lične afinitete, bez ikakvog odstupanja:

- Hronograf
- In House kalibar
- Vertikalno integrisan proizvođač bez pedigrea finog časovničarstva
- COSC hronometar
- Najmanje 3 dana rezerve snage rada
- Keramički bezel
- Panda dizajn
- Cena - konkretno ispod trenutnog proseka na tržištu, koji u »mašinskom razredu« iznosi oko 8.500 €.

Kao i uvek u takvom slučaju, izbor se sužava na poznato društvo: Zenith, Breitling, IWC, Omega. Ali i oni otpadaju zbog kriterijuma vertikalno integrisan proizvođač, jer ne proizvode sami kućišta ili brojčanike a i cene su im (osim trenutno Breitlinga) iznad navedenog proseka, posebno Zenithov Chronomaster Sport, koji je već na 11.000 €.

Do sada je iz izbora uvek otpadao meni jedan od najdražih brendova, koji me je već u detinjstvu od prvog dodira sa svetom Formule 1 potpuno opčinio. Kućni kalibar Tag Heuer 02 sa zvaničnim statusom COSC hronometra je do sada izlazio samo u verziji tourbillon kalibra 02T sa karbonskom spiralom i sa odgovarajućom cenom izraženom u petocifrenom iznosu.
Istina je, da obična verzija 02 kalibra u najvećoj većini slučajeva radi u hronometarskim granicama ali kao što uvek naglašavam, jedno je moći biti precizan a sasvim drugo morati biti precizan u zadanim granicama. Jedno je, da određeni procenat kalibara može postići COSC standarde a sasvim drugo je da svi kalibri iz serije moraju postići i ostati u COSC standardu sve vreme trajanja. Jedno je testiranje preciznosti u svakodnevnim uslovima nošenja a sasvim drugo testiranje preciznosti u uslovima postavljenim sa strane COSC standarda.

Krajem 2020 godine ostajem zatečen vešću, da je u Tag Heuer iz Cartiera prešla takozvana kraljica komplikacija, Carole Forestier – Kasepi, koja je preuzela funkciju direktora razvojnog odelenja TH. Iako sam bio prilično skeptičan o sposobnostima mlađašnog prvog čoveka Tag Heuera, Frederica Arnaulta (1995 godište), koji je pre 3 godine stao na čelo legendarnog brenda, moram priznati da me je ovaj potez – prvo pa muško, pardon žensko, zaista šokirao. Carole je karijeru započela kod najboljih – Audemars Piguetov studio Renaud & Papi, koji je svetu dao neka od najvećih imena današnjeg nezavisnog časovničarstva: Robert Gruebel & Stephen Forsey, Andreas Strehler, braća Bart i Tim Gronefeld, Cristophe Claret, Peter Speake Marin a nije nikakva tajna, da se po studiju vrzmao i niko drugi nego Kari Voutilainen.

Carole je bila prvi asistent legendarnom Ulysse Nardin časovničaru Ludwigu Oechslinu prilikom nastanka čuvenog modela Freak i najzaslužnja je za ulazak Cartiera u Haute Horlogerie razred, za koga je od 2008 do 2020 godine kreirala 30 In House kalibara, među kojima i vrhunsko remek delo Astrotourbillon. Njen kalibar Cartier 1904 je preuzeo Vacheron Constantin za kolekciju Fiftysix.

Carole Forestier – Kasepi nije stvorila kalibar Tag Heuer 02 ali ga je povodom 60-godišnjice modela Autavia, 2022 godine preradila, dodavši mu Flyback funkciju i podesila do zvaničnog statusa COSC hronometra.
Time je i meni omogućila da bez ikakvog oklevanja donesem odluku, jer ovaj sat napravljen u ograničenom tiražu ispunjava sve zadane kriterijume i prvi put do sada kupujem Tag Heuer bez ikakve trunke osećaja ni najmanjeg hendikepa u odnosu na neka zvučnija imena moderne horologije. Čak suprotno - uzevši u obzir međusobne cenovne razrede.

Tag Heuer Autavia Flyback CBE511B.FC8279 dolazi u čeličnom kućištu univerzalnog prečnika od 42,0 mm (uzevši u obzir segment mehaničkih hronografa), prilične visine od 15,68 mm, te dužine (L to L) od takođe univerzalnih 50,3 mm.

Sportsku narav modela potvrđuju brušene površine, dok su gornje bočne površine lugova visoko polirane.

Poklopac sata je ušarafljen i u najvećem delu je sačinjen od safirnog stakla.

Robustnost kućišta je osvedočena konkretnim i širokom lugovima, koji se strmo zaključuju i odlično balansiraju sat na ruci, tako da 112 grama mase na ruki ne predstavlja nikakav izazov za vlasnika.

Tag Heuer i na Autaviji ostaje veran načinu potpisivanja krunice kao i na Carreri. Jedinstveno i vrhunsko.

Krunica je ušarafljiva, izrazitih proporcija, koje omogućavaju lako i prijatno rukovanje. Jednako važi i za hronografske pušere, gde izvor izuzetne odazivnosti leži u kombinaciji column wheel & vertikalno kvačilo strukturi Heuer 02 hronografskog mehanizma.

Brojčanik je obavijen dvosmerno rotirajućim (120 klikova) keramičkim bezelom, čiji indeksi i markeri nisu luminirani ali su zato vrlo kvalitetno lasersko ugravirani u površinu. Kvaliteta izrade je osvedočena i u detalju, gde je svaki pojedini indeks ili marker na bezelu potpuno poravnat sa kružnom skalom sekundnog hronografa na brojčaniku.

10 ATM vodootporno kućište se zaključuje kupolastim safirnim staklom, koje znatno doprinosi izrazitoj visini sati kao i njegovoj naglašenoj sportskoj usmerenosti.

Najupečatljiviji elemenat brojčanika predstavlja srebrna sunburst podlaga, koja sa kombinacijom svetlosti vanjskeg izvora neprekidno menja kontrast ne dopuštajući mu ni trenutak konstantne refleksije.

Celovitost panda dizajna je izostala neisticanjem podbrojčanika za male sekunde na pozicji 6, odnosno izostavljanjem crne boje njegove unutrašnjosti. Pored toga, očigledan je znatno manji obim, kao i izostanak vertigo uzorka u odnosu na polja hronografa za izmerene sate i minute na pozicijama 9 i 3. Ovakvo rešenje mi je u trenutku priraslo srcu, jer je na najbolji način istaknuta štoperska sekcija ovog vrsnog hronografa. Uloga malog sekundnika ipak spada u opšti segment celine sata i zaista mi se sviđa ovakav način diferencijacije.
Ovakav način dizajna satova koje pokreće kalibar 02, već postaje tradicionalan i proizvođač ostaje veran principu upotrebe podbrojčanika za izmerene sate, za razliku od mnogih drugih, koja ga često ukidaju. Breitling je na primer svoj In House hronograf 01 dizajnirao tako, da je bez ikakve prerade moguće ukloniti podbrojčanik štopera za izmrene časove, pa ga je zato smestio na poziciju 6, dok je mali sekundnik na poziciji 9 direktno vođen. To mu u odnosu na TH02 daje određenu prestižnu konstrukcijsku prednost, pa i tu leži jedan od razloga za konačnu razliku u ceni između dva brenda. Ali portfolio Breitlinga je ipak nešto širi od Tagovog, čiji uglavnom bazira na hronografima sportskog tipa, pa je i razumljiva veća strukturna kombinatorika prilikom projektovanja Bretiling 01 kalibra.
Naravno, i TH 02 se može modifikovati na dva podrobjčanika ali je potrebna prerada, gde će se mali sekundnik pomeriti iz pozicije 6 na poziciju 9. A pošto se komplikacija datuma kod Heuer 02 prikazuje u prozoru polja malog sekundnka, toliko je veća eventualna intervencija a sa njom i troškovi.

Ono što ostavlja poseban utisak na posmatrača su izuzetno visoko aplicirani indeksi, markeri i logotip proizvođača. Svojom visinom drastično istupaju sa površine i dočaravaju izuzetnu dubinu brojčanika.

Rodijumom platinirani indeksi, markeri i pencil kazaljke su ispunjeni superluminovom i daju odlične rezultate.

O Tag Heuer 02 kalibru sam već pisao u osvrtu u kojem sam predstavio reizdanje Autavie iz 2018 godine. Fascinantno mali broj od 168 komponenti mehanizma je ovde veći za 8, pošto je dodana komplikacija flybacka, gde je omogućeno višestruko merenje vremena bez potrebe za resetiranjem štopera. Ono što predstavlja još bitniju razliku je COSC Chronometre registrovan kalibar na novoj Autaviji.

Tag Heuer 02 odskače i po velikoj rezervi snage rada, koja iznosi najmanje 80 sati. U modernoj horologiji ova stavka postaje sve važnija i proizvođači ulažu puno napora da bi što manje komplikovali život vlasnika u vidu smanjivanja učestalih potreba za navijanjem i isto tako čestih podešavanja, ako se sat ne nosi dan, dva ili tri.

Princip dobivanja veće rezerve snage rada je u suštini vrlo jednostavan. Ugradiš dugu glavnu oprugu i sat će raditi koliko želiš. Samo je problem u tome, što će taj sat na početku biti Dr. Jekyll, a već sledećeg dana će se transformirati u Mr. Hyde-a. Izohronizam je patologija časovničarstva. Održavanje preciznosti mehanizma tokom trošenja energije predstavlja jedan od večitih temeljnih ciljeva horoloških delatnika.
Proizvođači se koriste različitim metodama za uvećanje rezerve rada.
Pošto se zakon fizike glasi: veća brzina zahteva više energije, neki od njih su smanjili frekvenciju iz 4Hz na 3Hz. Sa tim je došla i obavezna modifikacija zupčanika i prenosnih sistema kinetičkog sklopa, kao i stanjivanje glavne osovine u cevi za skladištenje energije na koju su mogli naviti znatnu dužu glavnu oprugu (ETA Powermatic 80). Tamo, gde je potreba za preciznošću bila naglašenija, klasična spirala je zamenjena sa onom iz silicijuma, koja je drastično elastičnija, otpornija na stres i uticaje magnetnog zračenja. Tako je u svih 80 sati rada zagarantovana hronometarska preciznost.

Rolex je uz najbolju spiralu u delatnosti (Parachrom) otišao još dalje i već 2000 godine na Daytoninom 4130 ugradio znatno veću cev za skladištenje energije, čime je dostigao 72 sata rezerve snage. Time je sa konačnim razvojem Parachroma, 2015 godine sebi omogućio dostizanje najstrožeg standarda preciznosti u industriji (Superlative Chronometre). Patekov Spyromax kvalitetno ništa ne zaostaje za Parachromom ali Patek Philippe na novoj Calatravi na mehanizmu 30-255S umesto 1 velike cevi ugrađuje dve manje sa glavnim spiralama i dostiže rezervu snage od 65 sati. Dvocevni sistem skladištenja energije u kombinaciji sa silicijum spiralom upotrebljava i Omega na hronografskom kalibru 9900 uz rezervu snage od 60 sati. Dvocevni sistem koriste i JLC na Duometru, Oris na In House 400 kalibru, IWC odnosno Richemont grupacija na 120 i 168 satnim mehanizmima, dok ćete na Blancpainu 1315 naći trocevni sistem a na Vacheron Constantinu Patrimony Traditionnelle Tourbillonu čak 2 kompleta po 2 cevi, odnosno 4-cevni princip.
Potrebno je naglasiti da dvocevni sistem ne predstavlja duplo uvećanje rezerve snage rada, nego tek nešto oko 20 %. Proizvođači ga upotrebljavaju sa ciljem smanjivanja izohronizma. U njima koriste dve kraće glavne opruge, koje se znatno brže navijaju i time bolje održavaju preciznost prilikom smanjivanja energije. Kada se energija iz prve opruge potroši, pokrene se napajanje kinetičkog sklopa iz druge cevi. Time se ista količina energije rasporedi na dva sklopa, koji se lakše pune i prazne i zbog toga imaju manji gubitak u praznom odnosno preciznost ostaje konstantna.

Za koji sistem se proizvođači odlučuju zavisi od strukture mehanizma i od komplikacija. Više komplikacija zahteva više energije, posebno kada imamo hronograf. Od strukture mehanizma zavisi veličina cevi. Tag Heuer 02 koristi isti sistem kao ranije navedeni Rolex ili kao Breitling 01. Silicijumska opruga i jedna velika cev za skladištenje energije. Pošto u tom trouglu ima daleko najmanje komponenti na mehanizmu, to mu je uz istovetnu frekvencu (28.800 b/h) omogućilo toliko veću cev preko koje uz hronometarsku preciznost dobija 10 sati više od B01 i 8 sati više of Rolexovog 4130.
Sličnost sa Breitling 01 se ogledava i u činjenici da oba korste KIF antistresni sistem i standardan Index regulator sa ekcentričnim utežima, koji je u usporedbi sa Daytoninom 4130 ili Patekovim Gyromax balansu sa slobodnim oprugama, znatno manje prestižan iako sasvim dobro izvršava svoju osnovnu funkciju.
Ono što je daleko najbitnije u strukturi kalibra Tag Heuer 02 je column wheel sa vertikalnim kvačilom, što predstavlja najbolju moguću kombinaciju u segmentu hronografa i o čemu sam pisao u uvodu članka Hrono(graf)holičar u ovoj temi.

Finiš mehanizma je potpuno industrijski. Reč je o prilično asketskom pristupu, koji je urađen sa punom merom dobrog ukusa. U osnovi je napravljen iz mesinga, koji je prevučen rodijumom i rutenijom i time pridobio na izuzetnoj tvrdoći. Rubovi mostova nisu ukošeni, što mi je sasvim logično, jer ne vidim nikakvu prednost u mašinsko angliranim ivicama ako na njima nije izvršen visoki stepen poliranja, koji bi im promenio hemijsku strukturu i time ojačao antikorozivne osobine.
Glavna ploča je peskarena a mostovi su finiširani mašinskom Ženevskom šarom. Rotor je zatamnjen i skeletizovan. Glave šrafova su polirane hemijskim načinom, dok je crvenom bojom u potpunosti istaknut Column wheel hronografa.

CBE511B.FC8279 je opremljen crnim aligator remenom krupnog uzorka, širine 20,0 mm sa crvenim unutrašnjim delom, koji uspešno pridodaje na mekoći i čini ga izuzetno prijatnim za nošenje.

Opremljen je sistemom za brzo skidanje, što ga čini još univerzalnijim. Prihvat kućišta je konstruisan na takav način, da je moguća upotreba čelične narukvice iz kompletne Autavie linije, koja odgovora svim modelima, a i cena je sasvim pristojna (490 €).

Kopča je klasičan Pin Buckle u kombinaciji poliranog i brušenog čelika.

Tag Heuer specijalna izdanja pakira u luksuznoj amabalaži, čiji centralni deo čini drvena kutija. Iako nije iz masivnog materijala, sasvim je solidnog kvaliteta i vrlo ukusno opremljena.

Iako pojedini primerak nije zvanično obeležen, Tag Heuer Autavia Flyback CBE511B.FC8279 je napravljen u limitiranoj seriji, koja se procenjuje na 2.000 komada. Nekoliko meseci nakon plasiranja nije više bio dostupan za On line kupovinu na Tag Heuer webshopu. Imao sam priličnu sreću, da je domaći AD uspeo da se domogne do dva primerka od kojih je jedan završio kod mene.

Proizvođač već nekoliko godina nastavlja sa sličnom politikom, gde istaknutija reizdanja ili sasvim nove modele kojima obeležava važne događaje iz bogate istorije nudi u limitiranom obimu. Većina tih modela od regularne kolekcije cenovno odstupa u razumnim granicama i generalno predstavljaju vrlo dobru best buy odluku, što je uočljivo u brzom nestanku iz ponude.
Tako i ovaj model, koji sa cenom od 6.550,00 € značajno odstupa od granice 8,5 k€ odnosno od proseka za hronografe u luksuznom razredu, koju sam postavio prilikom odluke za kupovinu, ne samo da mnogo toga nudi, nego fascinira kvalitetom izrade.

Time je malo društvance dobilo još jednog prijatelja.

[Zagor]

Prelep Heuer

[eee]

Složio bih se, prelep

[don Alberto]

Brutalan sat. Bravo !!!

[Haifisch23]

Zahvaljujem kolege!

[boskom]

Sve čestitke Haifische!

[mihajlons]

Uh kako ovo dobro izgleda. Cestitam Haifisch


Sent from my iPhone using Tapatalk

[milek]

U zdravlju ga nosio!

Sent from my SM-G973F using Tapatalk