Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Hvala Mizzy!

[BobanMax]

Baš je dobro kad neko i zna i može.

Bravo.

[Haifisch23]

Zahvaljujem Bobane.

[Haifisch23]

Moram da se vratim nazad na teme nastale nakon članka Hrono(graf)holičar i raznim pitanjima, koje sam dobivao u vezi sa njima.

Najpre bih želeo da se zahvalim svima na pokazanom interesu i pažljvom čitanju i ujedno da se izvinim što ne odgovaram svakom osobito. Razlog je u tome, jer pitanja imaju dosta sličnosti pa je bolje da se udruže u neku zajedničku celinu.
Ako se usredotočim na srž pitanja, primećujem da su moje misli o mehaničkom satu kao luksuznoj robi, razgraničenju pratilaca časovničarstva na korisnike i ljubitelje, pozicioniranju proizvođača satova na mašinsku i ručnu granu zaintigrirale neke kolege.

Za početak ću citirati vlasnika i prvog čoveka Patek Philippe-a, Thierry Sterna povodom ovogodišnjeg otvaranja prodajnog salona sa partnerskom firmom Wempe u Hamburgu. Prepričao je lični doživljaj:
»Prošle godine sam imao susret sa klijentima i preduzetnicama u New Yorku. Bilo je mnogo učesnika iz Appla, Googla i sličnih kompanija. Pogledao sam im ruke. Najviše njih je nosilo Patek Philippe. Rekao sam: »Gospodo, objasnite mi ovo. Stvorili ste iPhone, stvorili ste Apple Watch. Zašto onda nosite Patek?« Jedan od njih, mislim da je bio iz Googla je ustao i rekao: Znate šta, mislim da mogu da govorim u ime svih nas. Patek nam se sviđa, jer nas vraća na zemlju, održava nas na čvrstom tlu. Zadovoljstvo je videti nešto za šta znamo da radi mehanički.«

Da, tih od 130 do skoro 900 sastavnih delova, koji čine mehanizam sata, delujući u najvećoj mogućoj međusobnoj koleraciji i sihronizaciji, bez ikakvog umetnog izvora energije, te pri tome mere i prikazuju vreme, rade na jednakom principu već preko 400 godina. Ako pogledamo malo oko sebe, koliko još stvari iz tako daleke ili barem dosta bliže prošlosti možemo naći kao svakodnevne pratioce?

Tu nema nikakve dileme. Svi smo mi poklonici tog principa i svi smo iz te perspektive ljubitelji horologije. To je razlog zašto uvek navodim da je mehanički sat luksuzan proizvod, jer sat od nekoliko stotina eura radi na istom prinicpu kao i sat od nekoliko stotina hiljada eura. Zašto? Zato što postoje i druge modernije, jeftinije i preciznije alternative i kao takav nam nije u praktičkoj opciji »must have«.

Zajednički imenilac u tom razlomku nam je svima jednak: obožavamo princip rada mehaničkog sata. Ali nam brojilac može biti različit. Imamo različite poglede na dostignuća, istoriju, uticaj i pre svega načine delovanja pojedinih aktera. Kada mi neko napiše, da mu je sva ta fama oko In House produkcije totalno nepotrebno sranje, jer mu to osim viših cena satova donosi dodatno bakćenje oko servisiranja i više troškove održavanja, onda šta drugo da zaključim, nego da mu je važniji taj praktičniji aspekat, koji spada u segment korisnika satova. Pratiocu, koji na materiju gleda sa nešto više ljubiteljskog uloga, In House znači sposobnost proizvođača da sam kreira nešto, što nas na kraju dovode u predmet zajedničkog obožavanja – mehanički princip. Ovde ću stati, da ne ulazim u dublje stvari, kao što su sposobnost statusa vertikalno integrisanog proizvođača, shvaćanje finog časovničarstva, koje još više raslojavaju pratioce….Naravno, svi se trudimo da što više udružimo korisnički i ljubiteljski aspekt u jednu celinu, ali neki su za to spremni da žrtvuju više vremena i napora da bi što dublje ušli u materiju, a neki manje.
Zato nema nikakve potrebe, da se neko nađe povređenim ako ga shvatam više kao korisnika, kome se satovi kao takvi sviđaju, nego istinskog ljubitelja. Pojam korisnik nikada ne upotrebljavam u kontekstu omaložavanja adresanta, nego samo nekoga ko drugačije gleda na tematiku od mene. Ništa negativno. Imam dosta iskustva da potpuno stojim iza ovoga, jer sam i sam prošao taj put i znam da su ljubav i naklonost veoma pozitivna osećanja ali ne i jednako duboka.

Što se tiče pitanja, koje se odnose na način delovanja aktera odnosno na ovaj deo mojih misli za koji sam dobio najviše pitanja:

»Da, svi navedeni satovi su zaista odlične mašine i u opštem horološkom aspektu im je nemoguće pronaći manu. Ali ta reč, taj pojam: Mašina. To je nešto što mi godinama kopka po svesti i vreba u zasedi, duboko postavljenoj u srcu i sve češće izvodi uspešne desante i diverzantske akcije na sistem shvatanja i ličnog pogleda na časovničarstvo. Ta reč predstavlja silu koja me tera da nakon dugog niza godina proučavanja istorije nekadašnjih i sadašnjih imena delatnosti, svaki dan zagrebem još dublje i pronalazim načine preko kojih saznajem gde, koliko i ono najbitnije: KAKO nastaju ovi mali predmeti čežnje i požude. Nije samo NAČIN njihovog rada (kvarc, mehanika, ručno najvijanje, automatika…) i FUNKCIJE (komplikacije) ono što pravi razliku, nego postoji i ono što je najčešće sklonjeno od očiju javnosti, a to je KAKO su napravljeni. Iako krajnji rezultati sa vidika načina i funkcija dopuštaju veliku sličnost, putevi njihovog nastanka mogu biti potpuno različiti. I to je ono presudno saznanje koje može bti razorno, bez obzira na pređenu horološku kilometražu.
Tako je vremenom i pogled na moju kolekciju dobivao različite tonove. Funkcionalna vrhunskost njenih mašina je uvek bila i ostala u prvom planu ali novi kriterijumi, plodovi novih saznanja su joj polako davali neke nove realnije i manje blistave nijanse. Korak po korak sve više shvataš, da distancu konstrukcijskih razlika između njenih mehanizama smanjuje sličnost načina njihove izrade. Započeto mašinama, sastavljeno pomoću mašina i čovečje ruke i finiširano pomoću mašina. Sve očiglednije postaje, da razlike izgleda njihovih brojčanika u tvojim očima nisu tako drastične kao nekada, jer su napravljeni na isti način. Od mašine do mašine.
Poklopci kućišta kroz safirna stakla El Primera, Co-Axiala 9900, Omege 1863, IWC 69355, Breitlinga 01, Tag Heuera 02 i Grand Seika 9S66 dočaravaju veličanstven utisak funkcionalne savršenosti ali kako uteći od osećanja majora Toma iz Bowieve Space Oddity: Is there a life on Mars? Ne, nema ga tamo, a nema ga ni ovde. Koliko god upirali pogled, preko najvećih povećala tražili makar najsitnije tragove prisutnosti spretne čovečje ruke na pojedinim komponentama – nećemo ih naći. Samo sterilni perfekcionizam. Ovde ponovo dolazi do izraza sva umešnost Rolexa pri kojoj svoje kalibre ne eksponira široko otvorenim očima javnosti.
Preostaje samo utešna činjenica, da je u razredu ovih luksuznih satova, kinetički sistem zupčanika, balansnog točka i glavne opruge sastavljen ručno i time udahnut život mehanizmu, kao i da je njegova preciznost determinirana finim ručnim podešavanjem«.

I ovde ću se kao i na početku današnje teme osloniti na relavantno uporište.

Nekoliko proteklih godina sam potrošio na traženje podataka o načinu produkcije svih koliko-toliko poznatih aktera nekdašnje i moderne horloške scene.
Fokusirao sam se na njihov godišnji obim produkcije i na broj zaposlenog osoblja, gde sam od ukupnog broja, 75 % vezao na usku produkciju a 25 % na režiju. Do većine podataka je bilo veoma teško doći jer nisu dostupni široj javnosti, čak sam mesec dana bio uzaludan pretplatnik na organizaciju Statista, koja se jednim delom bavi statističkim obradama u industriji satova ali i ona je toliko uopštena, da mi je pružila pomoć, koju sam potrošio već za dva dana. Najviše podataka sam našao u intervjuima vodećih ljudi pojedinih aktera, kao i u opisima pojedinaca ili grupa novinara prilikom poseta proizvodnih pogona. Naravno, za sve to je otišlo zaista ogromno vremena ali je urodilo plodovima.

Zato sam se istinski obradovao, kada je portal Watches by SJX nedavno objavio rezultate istrage, koju su sproveli i koja se u najvećoj meri podudara sa mojim istraživanjima. Razlog za lično veselje svakako temelji na činjenici, da se radi o portalu koji ima znatno bolji pristup do informacija od mene. Zapošljava 10 stručnjaka i nekoliko puta više vanjskih saradnika i težina njihovih rezultata je daleko relevantnija od mojih, pa ću ih upotrebiti u nastavku.

Oni su istragu preduzeli na nešto drugačiji način. Umesto broja napravljenih satova na pojedinog zaposlenog časovničara, izvršili su procenu vremena, koje pojedini časovničar potroši za izradu pojedinog sata. Izračunali su teoretski maksimalni broj sati, koje pojedini časovničar određenog proizvođača provede na produkciji pojedinog sata. Ukratko, koliki je udeo ljudskog faktora u končanom proizvodu pojedinog proizvođača.

Moram napomenuti da su procene uglavnom izvršene na proizvođačima a ne na sastavljačima satova, pošto su ti rezultati jedino pravo merilo, jer je najviši udeo prisutnosti ljudskog faktora uključen u produkciju mehanizma sata. Iz vlastitih istraživanja mogu napisati, da je odnos broja proizvedenih satova na pojedinog zaposlenog kod sastavljača najmanje 4 puta veći nego kod proizvođača. Npr. broj napravljenih satova na pojedinog zaposlenog u proizvodnji Rolexa na godišnjem nivou je oko 150, dok je kod Mida koji se takođe bavi samo mehaničkim satovima, taj broj iznosi 605.
Tamo, gde je napomenut sastavljač (Tudor), procena je moguća, jer se radi o eksluzivnim dobavljačima kalibara (Kenissi i Breitling). Klasični sastavljači (Tissot, Certina, Hamilton, Oris, Fortis, Sinn, Rado, Longines i mnogi drugi) u istraživanju nisu uzeti u obzir, jer prisutnost ljudskog faktora prilikom njhovog nastanka ne bi dostignula najmanju moguću jedinicu mere: 60 minuta.

Počećemo sa masovnim industrijskim razredom:

Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Rolex sa 900.000 satova, Omega sa 600.000 satova, Cartier sa 90.000 mehaničkih satova, Tudor sa 100.000 satova sa ekskluzivnim kalibrima, Breitling sa 180.000 satova, IWC sa 150.000 satova, Hermes sa 80.000 satova, Panerai sa 85.000 satova, Hublot sa 60.000 satova i Grand Seiko sa 30.000 mehaničkih satova su organizovani na takav način, da potroše što manje satova časovničara na jedinicu proizvoda.
Prema SJX - Rolex, Omega, IWC, Cartier i Grand Seiko potroše od 3 do 6 sati časovničara za izradu jednog sata. U zavisnosti od komplikacija. Hronograf odnosi duplo više vremena od klasičnog 3-handera.

Lično bih iz ove grupe izostavio Montblanc, jer je udeo In House kalibara minimalan a umesto njega dodao Tag Heuer, koji sa kalibrom 02 već dostiže nivo proizvodnje oko 100.000 satova na godišnjem nivou. Verovatno ga SJX nije uzeo u razmatranje, jer od 450.000 satova godišnje produkcije, dobru trećinu čine kvarčni satovi, a pored njih Tag masovno koristi i mehaničke outsorcovane mehanizme, pa je teško doći do realne ocene. Takođe bi dodao i Bucherer, koji sa 25.000 godišnje produkcije i 200 zaposlenika čini primetan faktor današnje delatnosti.

Navedeni broj uloženog ljudskog rada je potpuno razuman, jer je proizvodni proces sastavljanja mehanizama oraganizovan od jedne stanice do druge. Na svakoj stanici se izvrši jedna ili dve operacije i mehanizam se preko tekuće trake transportuje do sledeće stanice itd. Ručni rad se odnosi na sastavljanje kinetičkog dela mehanizma, dok je sve ostalo automatizovano. Finiširanje mehanizama se izvršava mašinskim načinom, koji je potpuno automatizovan. Nešto malo ručnog rada se odnosi i na montiranje remena i narukvica.
Ovi proizvođači imaju sposobnost proizvodnje masovnih brojeva satova u velikim serijama zahvaljujući ogromnim ulaganjima u najsavremenije proizvodne pogodne, koji su na samom vrhu automatskog načina produkcije.

Svestan sam da zvuči pomalo sablasno, da su satovi na koje se čeka godinama i koji koštaju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada eura, prilikom nastanka proživeli u daleko najboljem slučaju samo 1 radni dan u čovečjem društvu ali ako probudim korisnika u sebi, njihov kvalitet je neosporan i da kao ljubitelj, (teškog srca) ipak moram poštovati cenu modernizacije u industriji. Već sam u nekoliko navrata ranije u ovoj temi navodio, da imamo apsurdnu situaciju u kojoj se brendovi sa tako malim ljudskim udelom ističu sa najstrožim standardima preciznosti i najdužim garantnim rokovima.

Naredni stepen SJX naziva Industrijsko fino časovničarstvo:

Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Potpuno iznenađujuće društvo u kome samo Ulysse Nardin i Girard Perregaux po sistemu logike spadaju u kategoriju od 10 do 29 uloženih časovničarskih satova u nastanak pojedinog proizvoda. Zajedničko za njih dvoje a posebno za Bulgari i Jaeger-LeCoultre je to, da imaju potpuno dijametralno suprotan način proizvodnje. Od finog časovničarstva na jednoj strani sa vrlo malim količinama do masovne proizvodnje, karakterističnu za prethodnu grupu.
Tu svakako istupa JLC, gde oko 5000 satova godišnje proizvodnje predstavlja izuzetno visoka Haute Horlogerie, a 95.000 satova je rezultat automatiziranih proizvodnih procesa.

Zanimljiva mi je bila konstatacija SJX, da je i njih iznenadilo prisustvo Nomosa i Zenitha u ovoj grupi.

Za Nomos su konstatovali, da je ovakav plasman rezultat niže cene radne snage u Glashutteu u odnosu na švajcarsku konkurenciju, što znači da mogu sebi priuštiti nešto više manevarskog prostora za bolji finiš, iako je on mašinski. Da, kada pogledamo Nomosov viši cenovni razred, uverećimo se u navedeno, gde možemo naći čak i tehniku puženja (poluautomatski način finiširanja), koja je vrlo retko prisutna u prethodnom razredu.

SJX-ovo objašnjenje za Zentih mi je upitno i ne bih se u potpunosti složio. Naime, Zenith sa 250 zaposlenih godišnje napravi 25.000 satova, što ga zaista svrstava na granicu, koju sam i sam sebi odredio (100 satova na zaposlenog), koja predstavlja prelazak iz masovnog industrijskog u niži industrijski razred. Ali pogled na mehanizme njihovih satova svedoči, da je reč o nivou potpunog autmatizovanog finiša. Još ako uzmemo u obzir, da im je proizvođač brojčanika kompanija Ferh, takođe iz La Chaux de Fondsa i da im priličan broj kućišta dobavlja Tag Heuer, onda Zenith svakako spada u prvi razed od 1 do 9 uloženih časova časovničara za izradu pojedinog sata.
SJX spekuliše, da Zenith raspolaže sa viškom kapaciteta u proizvodnom procesu, što ga uvrštava u ovaj viši razred ali u uslovima današnje produkcije, gde je sve maksimizirano, teško da mogu da poverujem u nešto takvo. Zenithovo Haute Horologerie odeljenje zapošljava 5 časovničara, gde nastaju tourbilloni sa visokim standardom ručnog finiša ali sumnjam, da to ima takav uticaj na povećanje ručnog udela čitave kompanije. U svakom slučaju, lično bi Zenith vratio razred niže a jedino logično rešenje za opstanak u SJX razredu bi našao u proizvodnji El Primera, koja kod Zenitha zauzima više od polovine kapaciteta i time zahteva nešto više ručne montaže.

Ukupna godišnja proizvodnja ovog razreda iznosi oko 200.000 satova, što je 4,5 puta manje od Rolexove produkcije.

Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Treći razred sa uloženih od 30 do 99 sati pojedinog časovničara u proizvodnju pojedinog sata predstavlja takozvani Industrijski Haute Horlogerie.

U ovom razredu možemo naći priličnu dozu ručnog finiša, a još više poluautomatskog. Ručna završna obrada se ogleda u poliranju angliranih površina, prisustvu pojedinih oštrih unutrašnjih, te još više oštrih vanjskih uglova na mostovima. Mirror poliranje šrafova na mostovima je uobičajeno, kao i ručno poliranje šatona i zupčanika. Prisutan je i ručni nanos ili montiranje markera i indeksa na brojčanike, a u najvišem razredu i ručna izrada kompletnih brojčanika.

Ovde možemo naći sve članove takozvane svete trojice. Zanimljiva je međusobna komparacja. Moja istraživanja su donela rezultate da na zaposlenog u Pateku dođe 35 satova na godišnjem nivou, u Vacheronu 29, dok u Audemarsu 25. Sve se to podudara sa rezultatima SJX, koji navodi da Patek u mehaničkom segmentu uloži 56 sati pojedinog časovničara, a Audemars Piguet 72 sata, dok je Vacheron između.
Uzrok za razliku je u činjenici, da je Patek izostavio izvođenje unutrašnjih oštrih uglova i u vlastitom visokom cenovnom razredu. Audemars Piguet je već najavio povećanje proizvodnje iz 48.000 na 65.000 satova do 2027 godine. U prevodu, i on će krenuti putem Pateka.
Ovde bih dodao nešto sa čime se često srećem prilikom praćenja raznih portala a posebno foruma, gde je Patek Philippe predmet primedbi da je napuštanjem standarda Ženevskog pečata i uvođenjem vlastitog PP Seala, omogućio sebi znatno povećanje proizvodnje, koja ne bi prošla prethodni standard. Obično se navodi, da je Patek Philippe zahvaljujući tome iz 5.000 satova prešao na današnjih 55.000 satova godišnje proizvodnje. To naravno nije istina.

Najnižu tačku proizvodnje je Patek Philippe dostigao 1984 godine, kada je proizveo nešto manje od 5.000 mehaničkih satova i oko 3.000 kvarčnih satova. To je bilo pet puta manje nego dve decenije ranije.
Pošto je opstanak firme doveden pod veliki znak pitanja, Philippe Stern pomoć nalazi u švajcarskom reklamnom magu Reneu H. Bittelu, koji je znanja i spretnosti na tom području stekao u zlatno doba marketinga na čuvenoj aveniji Madison u New Yorku, koja je dala takozvane Mad Men, po kojima je snimljena višestruko nagrađivana istoimena TV serija. Rene je Pateku vratio identitet i već 1987 godine prodaja dostiže preko 12.000 satova, da bi se krajem 20.veka utrostručila. Neposredno pre uvođenja Patek Philippa Seala, 2009 godine, Patek je prodavao 45.000 satova na godišnjem nivou. Istina je, da je preduzeće tim potezom sebi omogućilo dodatnu količinsku ekspanziju ali ne na račun smanjivanja kvaliteta, koji se vrlo često u tom kontekstu spominje.
O tom segmentu sam više pisao prilikom osvrta na Calatravu 6119G.

Dolazimo skoro do samog vrha – Zanatsko industrijski razred

Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

U ovom razredu jedan zaposleni proizvede od 6 do 20 satova na godišnjem nivou, što rezultira u rang od 100 do 299 uloženih sati pojedinog časovničara u nastanak određenog sata.
Nivo završne obrade je izuzetno visok. Ručno zrcalno poliranje je opšte prisutno, takođe i znatan broj unutrašnjih oštrih uglova. Ako bih sledio kritičare Patek Philippea, onda se ne bih pitao zašto Patek Philippe ne izvodi unutrašnje oštre uglove, nego zašto A. Lange & Sohne sa samo 9 satova na zaposlenog na godišnjem nivou (4 puta manje od Pateka i sa 9 puta manjom proizvodnjom) ne demonstrira ovu veštinu bar od srednjeg razreda vlastite proizvodnje?

Zapanjujuće deluje prisustvo Montblanca i Urwerka. Kao što je navedeno na slici, radi se o pogonu nekdašanje Minerve, koji je Montblanc dobio u dar od grupacije Richemont. Za Urwerk je karakterističan daleko veće prisustvo industrijskog finiša ali struktura kućišta i projektovanje displeja je ono što oduzima toliko vremena prilikom nastanka njihovog proizvoda.

Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Na samom vrhu se nalaze akteri sa proizvodnjom manjom od 5 satova na zaposlenika na godišnjem nivou. Svih 15 proizvođača navedenih na sliki proizvede manje od 500 satova u jednoj godini, što je 4 puta manje od proizvodnje Rolexa u samo jednom danu.
Nema potrebe puno reči trošiti na nivo završne obrade, jer je rezultat jednak onome, kada se pogleda u takav mehanizam. Ostaje se bez reči. Duboki oštri unutrašnji uglovi, kao i ručno zrcalno poliranje su ovde standard. Točkovi i zupčanici se proizvode pomoću starih ručnih strugova, brojčanici su ručno giljoširani, kao što su mostovi na kalibrima ručno gravirani.

Osim Greubel & Forsey, za ostale proizvođače je zbog izuzetno male količine proizvodnje karakterističan samo 1 ili 2 različita mehanizma.

Iako se često označuju kao ručno izrađeni, ni u ovom razredu nije izbegnuta prisutnost komputjerske tehnologije (CAD) i CNC mašina, te metoda Sparkle Wire Erosion i LIGA prilikom izrada određenih komponenti, pre svega zbog izuzetnih tolerancija koje omogućuju.


Nadam se, da sam ovime odgovorio na većinu pitanja, pa čak i na ona zašto je toliko važno na koji je način napravljen određeni sat, kada je njegova funkcija merenje i prikazivanje vremena. To sam već više puta navodio u mojim tekstovima ali da remiziram. Meni je važno. Zato o tome pišem u temi, koja se odnosi na moju kolekciju i ne otvaram nove opšte teme. Ovako je jednostavno. Kada neko vidi Haifisch 23: moja kolekcija i smrkne mu se pred očima, može mirne duše odmah preskočiti bez dodatnog klikovanja.

Potpuno mi je jasno da je za mnoge ovakva tematika potpuno nepotrebno i suvišno elaboriranje ali isto tako znam i vidim, da ih ima više onih kojima se sagledavanje na tematiku iz te perspektive čini vrlo zanimljivim. Uvek funkcionalnost postavljam na prvo mesto ali me isto tako zanimaju i ostali slojevi, koji doprinose tome. U prirodi čoveka je napredovanje a ne samo čvrsto stajanje, uvažavanje i branjenje samo onoga, što se može sebi priuštiti.
Moj san je oduvek bila Daytona. Sada kada je imam, nemam nikakav problem da priznam, da sam razočaran, što je u nju uloženo samo 6 sati ljudskog rada prilikom fizičkog nastanka. Da je zbog toga manje volim, ne bih je nikada kupio. Ali mi se isto tako čini nesmisleno skupljati satove sa sličnim načinom nastanka. Zato sam i prodao ostatak kolekcije i dodao nešto drugačije. Ali to ne znači, da zbog toga manje cenim Rolex, Omegu, Breitling, IWC, Grand Seiko, kao što sam pre.

[sasa14]

Skoro sam naleteo na jednog lika na tiktoku koji uporno ponavlja da je za izradu jednog Rolexa potrebno godinu dana

[Haifisch23]

To je prozorni marketinški trik mnogih brendova pri kojem jednostavno zbrajaju svaku posebnu operaciju u primeru kada bi bila pravljena potpuno ručno.

Npr: okvirni podaci za nastanak mehanizma hronografskog mehaničkog sata: bez planiranja, dizajniranja i crtanja

od 5 do 70 operacija na pojedinoj komponenti mehanizma
od 70 do 90 brušenja na pojedinom mostu mehanizma
od 10 do 20 različith metala u mehanizmu
od 10 do 20 časovničara potrebnih, da se sve to izvrši
ukupno od 5000 do 7000 pojedinih operacija na mehanizmu
Ukupno oko 10 meseci kada se zbroji svaka pojedina operacija

Ako tome dodamo od 40 do 70 brušenja potrebnih za brojčanik i oko 30 brušenja potrebnih za narukvicu ili kopču i pri tome zanemarimo, da se ogroman broj operacija radi istovremeno i da ih rade mašine, koje su xn puta brže od čovečje ruke, onda možemo poverovati u slične bajke.

[BucaJr.]

Hai, 'fala po 100 put napismeno i jedno milioniti put onako u sebi, tiho ali iskreno.

[Haifisch23]

Hvala Buco!

[mihajlons]

Kad sam video duzinu teksta morao sam da sacekam dan kada nema obaveza, skuvam kafu i da sednem da procitam. Nista manje od tebe nisam ni ocekivao, vrlo izdazan tekst. Prijalo


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala Mihajlo.
Ti si još dobar. Prema nekim porukama, neke čitajući moje tekstove prati i rakija