Moja kolekcija

[Vladimir Pejakovic]

Idemo dalje .....

Zenith Futur Time Command Ana – Digi Quartz LED 1975

Švajcarski proizvođač satova Zenith model „Time Command“ uvodi u upotrebu početkom 1976 godine. Sat se odlikuje masivnim, četvrtastim kućištem i predstavlja jedan od najkolektabilnijih Zenithovih modela. Sat se odlikuje odsustvom kazaljke sekundare, a pregled sekundi se obavlja na LED ekranu koji se nalazi u donjem esnom uglu pritiskom na done dugme sa desne strane. Gornje dugme sa desne strane služi za prikazivanje datuma. Sat nema ključ, a podešavanje vremena se obavlja kombinacijom pritisaka dugmadi sa leve i desne strane kućišta. Kućište i narukvica su brušene završne obrade, a staklo je asimetrično i izrađeno je od pleksiglasa. Modul kod ovog modela je identičan modelu koji se može naći i kod Zenith „Defy“ modela, samo što se LED modul nalazi izmešten. Modul se pokreće pomoću dve baterije redno povezane. Što se tiče održavanja, Zenith i dalje vrši servisiranje i održavanje pomenutih modela (Time Command i Defy) tako da posedovanje istih ne predstavlja rizik. Dole prikazani model kojeg posedujem se nalazi u savršeno očuvanom stanju i predstavlja jedan od meni dražih modela koje posedujem.

[Vladimir Pejakovic]

Pa da krenemo sa hronografima.

Seiko 6139 – 6002

Iako moram priznati da nisam ljubitelj Seiko satova, ovo je model koji me osvojio na prvu i kojeg sam morao uvrstiti u kolekciju. Šta reći o seriji 6139, a da već nije rečeno i da nije poznato. Seiko 6139 je predstavljen širokoj publici 1969 godine i ponosno nosi titulu prvog automatskog hronografa koji je ušao u serijsku proizvodnju, maja meseca iste godine. Horološkoj težini ovog specifičnog modela doprinosi i činjenica da je Seiko 6139 – 6002 prvi automatski hronograf koji je bio u svemiru, za vreme Skylab 4 misije 1973e godine. Iako je u to vreme zvanični sat NASA za svemirske misije bila Omega Speedmaster, Pukovnik američkog vazduhoplovstva i NASA astronaut William Pogue je u svrhu treninga i pripreme za Skylab 4 misiju kupio jedan 6139 – 6002 da ga koristi za merenje sekvenci vremena za uključivanje motora i održavanja kursa letelice u svemiru. Iako je prilikom početka misije zadužio oficijelnu Omegu, Pukovnik Pogue je poneo i svoj 6139 – 6002 jer je navikao da rukuje Seikom i tako je počelo još jedno poglavlje horološke istorije. Sat nije korišten za vreme šetnji po svemiru i za taj delić horološke slagalice se čekalo narednih 12 godina i na Spacelab D1 misiju u kojoj je korišten Sinn 140 sa kultnom lemania 5100. Sve ove činjenice, kao i njegov atraktivan izgled čine Seiko 6139 – 6002 popularno zvani „Pogue“ jednim od najkolektabilnijih horoloških primeraka danas. Nazalost, Seiko kao da je zaboravio na parče horološke istorije koje poseduje i ne nalazi za shodno da izbaci s vremena na vreme re-issue ovog modela, za razliku od Omege koja to redovno radi sa Moonwatch-om. Na sreću nas kolekcionara, zbog činjenice da je proizvođen gotovo čitavu deceniju, još uvek se može naći dosta primeraka ovog kultnog modela u pristojnom stanju za korektnu sumu novca. Moj primerak Seiko 6139 – 6002 je kupljen na KP, a kako izgleda, može se videti na priloženim slikama.

19 mm tropic, original narukvica i sat sa aftermarket narukvicom (za sve nas sa velikim zglobom)

[Vladimir Pejakovic]

Poljot 3133

Poljot 3133 je ruski hronograf baziran na Valjoux 7734 mehanizmu. Nastao je 70ih godina proslog veka na podlozi gorepomenutog mehanizma, a linija za proizvodnju je nastala na osnovu kupljenih masina i opreme od svajcarskog proizvodjaca Valjoux. Da ne bi bilo zabune i da se ne bi govorilo kako je 3133 kopija Valjoux 7734, postoji citav niz poboljsanja koje su sovjeti sproveli i unapredili svoj mehanizam. Za razliku od 7734, 3133 ima 23 rubina, osciluje frekvencijom od 21600 bph, ima sopstveni, unapredjeni anti shock mehanizam i manju nemirnicu. Kao i kod Valjoux 7734 subdial kod 9ke je brojac sekundi, dok se na subdialu kod 3ke nalazi brojac minuta hronografa. Centralna sekundara hronografa se ukljucuje i pauzira gornjim puserom, dok se reset obavlja preko donjeg. Mehanizam je navijac, navijanje se obavlja pomocu krunice sa desne strane, dok krunica levo sluzi za okretanje unutrasnjeg bezela. Kuciste je od mesinga, gornje povrsine sa sunburst finisom, dok je sa strane polirano i zastitno prveuceno hromom. Staklo je od pleksiglasa. Na sledecim fotografijama moze se videti moj primerak ovog kultnog ruskog hronografa sa custom made full bund remenom.

[boskom]

Pa da krenemo sa hronografima.

Seiko 6139 – 6002

Iako moram priznati da nisam ljubitelj Seiko satova, ovo je model koji me osvojio na prvu i kojeg sam morao uvrstiti u kolekciju. Šta reći o seriji 6139, a da već nije rečeno i da nije poznato. Seiko 6139 je predstavljen širokoj publici 1969 godine i ponosno nosi titulu prvog automatskog hronografa koji je ušao u serijsku proizvodnju, maja meseca iste godine. Horološkoj težini ovog specifičnog modela doprinosi i činjenica da je Seiko 6139 – 6002 prvi automatski hronograf koji je bio u svemiru, za vreme Skylab 4 misije 1973e godine. Iako je u to vreme zvanični sat NASA za svemirske misije bila Omega Speedmaster, Pukovnik američkog vazduhoplovstva i NASA astronaut William Pogue je u svrhu treninga i pripreme za Skylab 4 misiju kupio jedan 6139 – 6002 da ga koristi za merenje sekvenci vremena za uključivanje motora i održavanja kursa letelice u svemiru. Iako je prilikom početka misije zadužio oficijelnu Omegu, Pukovnik Pogue je poneo i svoj 6139 – 6002 jer je navikao da rukuje Seikom i tako je počelo još jedno poglavlje horološke istorije. Sat nije korišten za vreme šetnji po svemiru i za taj delić horološke slagalice se čekalo narednih 12 godina i na Spacelab D1 misiju u kojoj je korišten Sinn 140 sa kultnom lemania 5100. Sve ove činjenice, kao i njegov atraktivan izgled čine Seiko 6139 – 6002 popularno zvani „Pogue“ jednim od najkolektabilnijih horoloških primeraka danas. Nazalost, Seiko kao da je zaboravio na parče horološke istorije koje poseduje i ne nalazi za shodno da izbaci s vremena na vreme re-issue ovog modela, za razliku od Omege koja to redovno radi sa Moonwatch-om. Na sreću nas kolekcionara, zbog činjenice da je proizvođen gotovo čitavu deceniju, još uvek se može naći dosta primeraka ovog kultnog modela u pristojnom stanju za korektnu sumu novca. Moj primerak Seiko 6139 – 6002 je kupljen na KP, a kako izgleda, može se videti na priloženim slikama.

Vrlo lep sat I izgleda solidan primerak. Dali znaš dali ti je unutrašnji bezel original?

Evo moj te pozdravlja. Moj je 1972, 6139-6005 Za Američko tržište, 6139B, upravo ove nedelje servisiran

[boskom]

Evo moj te pozdravlja. Moj je 1972, 6139-6005

Greška. 6139-6002!.

[Vladimir Pejakovic]

Vrlo lep sat I izgleda solidan primerak. Dali znaš dali ti je unutrašnji bezel original?

Evo moj te pozdravlja. Moj je 1972, 6139-6005 Za Američko tržište, 6139B, upravo ove nedelje servisiran

Hvala na pozdravu Sto se tice bezela, originalan je. I mene je bunila boja, ali malo sam istrazivao na tu temu i nasao sam podatak da su cesto usled sunca bledeli, pa stoga ovakva svetlijaa boja. Inace, sat je odlican. Jedino na sta imam primedbu je narukvica. Kao i kod svakog vintage Seika, mnogo loseg kvaliteta. Zbog toga sam i uzeo aftermarket, strah me da na originalnoj ne popucaju pinovi jer su se mnogo potrosili od nosenja i da mi sat spadne s ruke.