COSC ili C.O.S.C (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) je oficijalni svajcarski institut odgovoran za merenje i potvrdjivanje tacnosti i preciznosti rucnih satova u Svajcarskoj.
Osnovan 1973 u svom danasnjem obliku, zamisljen kao neprofitabilna organizacija koja testira i meri preciznost satnih mehanizama svajcarskih satova, kako bi mehanizam dobio sluzbeni status "hronometra". COSC je osnovalo pet casovnicarskih kantona, (administrativne podele, slicne onima u USA-u),Bern, Ženeva, Neuchatel, Solothurn i Vaud zajedno sa Federacijom švajcarske satne industrije. Obuhvata laboratorije koje su izgradjene nezavisno jedna od druge od kraja 19,veka. Testovi za COSC se trenutno sprovode u trima laboratorijama, u Bernu, Ženevi i Le Locleu, a svi imaju zasebne akreditacije. U svim laboratorijama radi se s posebnom ručno izrađenom opremom, namenjenom COSC-ovim inženjerima. Alati su se morali posebno izraditi budući da za ova testiranja koja se vrse u COSC-u ne postoji oprema na tržištu. U Bernu i Zenevi laboratorije su skoro u potpunosti posvecene testiranju Rolex mehanizama. Iako nisi svi Rolex satovi "hronometri", Breitling tvrdi da svi njihovi satovi od 2000-e imaju COSC sertifikat. Omega takodje ima puno sertifikovanih proizvoda...
Prema COSC-u, hronometar je veoma tacan sat, koji moze prikazivati sekunde, a pokrece ga mehanizam koji je prosao visednevna testiranja na razlicitim temperaturama, na razlicitim polozajima, koje je obavio COSC. Svaki mehanizam se zasebno testira u pet razlicitih polozaja, na tri razlicite temperature i ovako dobijeni rezultati se cuvaju narednih 5 godina. COSC svoje sertifikate proizvodjacu isporucuje u originalu, i ako se izgubi, moguce je dobiti kopiju rezultata, na kojoj ce pisati da je kopija, i u slucaju gubitka i tih rezultata, sat ponovo mora ici na testiranje kako bi dobio COSC potvrdu.
Svaki zvanicno COSC hronometar se identifikuje serijskim brojem, urezanim na mehanizmu i sertifikacionim brojem, koji dobija od COSC-a. To svaki mehanizam cini jedinstvenim.
Kriterijum testiranja se zasniva na ISO 3159 standardu, koji definise rucni hronometar sa oscilatorom nemirnice opruge. Tako samo oni mehanizmi koji Postoje mehanički i kvarcni hronometri, pri čemu je za mehanički hronometar ISO 3159 dao definiciju kako je to ručni hronometar sa oscilatorom nemirnice opruge. Tako samo oni mehanizmi koji odgovaraju preciznim kriterijima koje je uspostavio standard ISO 3159 mogu dobiti službeni hronometarski sertifikat. Ovi se mehanizmi testiraju u COSC-ovim laboratorijama šesnaest dana zaredom. Svakog se dana, uključujući subote i nedelje mehanizmi iznova mere i ponovno navijaju, a na osnovi ovih merenja moraju odgovoriti na sedam postavljenih kriterijuma. Ako samo jedan od tih kriterijuma ne bude ispoštovan, mehanizam ne može dobiti hronometarski sertifikat.
Za kvarcne satove ne postoji ISO standard, pa je tako na temelju standarda ISO 3159 COSC postavio pravila testiranja, primenjiva na kvarcne hronometre. Stoga se svaki kvarcni hronometar testira jedanaest dana u jednoj poziciji i na tri različite temperature. Na osnovi tih merenja postavljeno je osam eliminacijskih kriterijuma, i ako se samo jednome ne udovolji, određeni mehanizam ne može dobiti hronometarski certifikat.
Mechanical Quartz Average daily rate: -4/+6 Average daily rate at 23 °C: ± 0.07 Mean variation in rates: 2 Rate at 8 °C: ± 0.2 Greatest variation in rates: 5 Rate at 38 °C: ± 0.2 Difference between rates in H & V positions: -6/+8 Rate stability: 0.05 Largest variation in rates: 10 Dynamic rate: ± 0.05 Thermal variation: ± 0.6 Temporary effect of mechanical shocks: ± 0.05 Rate resumption: ± 5 Rate resumption: ± 0.05 n/a Residual effect of mechanical shocks: ± 0.05; 200 shocks equivalent to 100 G (981 m/s², 3,217 ft/s²)
COSC laboratorije godisnje isporuce preko 1.000.000 sluzbenih sertifikata, ali to je samo 3% godisnje proizvodnje satova u Svajcarskoj, sto dovoljno govori o kvalitetu satova koji poseduju ovaj sertifikat. Kupci satova ili bilo ko drugi ne mogu od COSC-a dobiti informacije o rezultatima analize određenih mehanizama. COSC ne sme davati ove informacije ikome drugom osim proizvođačima tih mehanizama koji su ih dali na testiranje. Takodje, serfifikat se dobija zauvek za testirani mehanizam, a ako on s godinama izgubi ponešto na kvalitetu, COSC za to ne odgovara.
COSC testiranja se uglavnom odnose na satove proizvedene/sklopljene u Svajcarskoj, mada su normativni standardi postavljeni od strane medjunarodnog ugovora, i da su isti bez obzira da li su nominalno oznaceni kao ISO ili DIN standard. Pojedini Japanski, nemacki, pa cak i ne sertifikovani svajcarski mehanizmi, mogu nadmasiti zadate norme. Japanci su uglavnom napustili priznanje, zamenivsi ga sa "in house" testiranjima, koja su podignuta na visi nivo kontrola, kao npr kod Grand Seika. Nemci su postavili sopstveni test centar u Saksoniji,na Glashutte Observatory gde testiranja obavljaju DIN 8319 standardom, koji oslikava ISO standard koji koristi COSC.
Postoji velika debata medju entuzijastima, da li je COSC zaista potvrda kvaliteta ili marketinski trik. Verovatno je da vecina dobrih mehanizama danas na trzistu mote da se nasteluje u granice -4/+6 s/d, koliko propisuje COSC, ali sa druge strane, velika je verovatnoca da je mehanizam sa COSC sertifikatom uradjen sa vecom kontrolom kvaliteta, od kvalitetnijih materijala, sve u cilju dobijanja zeljenog sertifikata, kada je vec podnet zahtev. Takodje, verovatno je da ce bolje odrzati i cenu posle godina eksploatacije, nego komad bez COSC-a.
Bookmarks sajtovi