Budući da se u svetu ručnih satova pojam pozlate relativno često javlja, pokušaću da malo pojasnim sam pojam.
Pozlata je proces kojim se na površinu nanosi tanak sloj zlata. Pozlata se najčešće nanosi na metale, ali se uz adekvatnu pripremu može obavljati i na nemetalima. Pozlaćivanje se koristi najčešće u dekorativne svrhe, ali se u modernoj industriji često sreće i iz tehničkih razloga.
U proizvodnji nakita i satova pozlata se kao dekorativna prevlaka najčešće sreće na neplemenitim metalima. Relativno često se koristi i kod proizvodnje zlatnog nakita, kada se zlatan nakit niže finoće pozlaćuje zlatom veće finoće radi ostvarivanja boljeg izgleda površine. Radi se još kao mera ujednačavanja kvaliteta površine posle popravke nakita i naravno kao pokušaj prevare sa lažnim zlatnim nakitom.
Pozlata u tehnici se javlja u elektronici, jer se na taj način ostvaruju kontakti koji neće oksidirati a imaju i dobru provodljivost. Pozlaćuju se još i površine izložene dejstvom agresivnih fluida, specifične staklene površine i slično.
Prema načinu izrade pozlate se mogu podeliti na nekoliko grupa:
- Mehanički nanošenjem zlatnih listića
- Utiskivanjem uz korišćenje visokog pritiska i temperature (Gold-filled)
- Galvanski – elektrohemijski
- Hemijski
- Areosolno
- Laserski
- Vakuumski
- Egzotični postupci koji se više ne primenjuju (na vatri, topljenjem legure zlato-olovo…)
Za industriju kvalitetnih satova značajne su samo druga i treća metoda.
Gold-filled pozlata u današnje vreme je retka, više pripada nekim prošlim vremenima. Obavlja se tako što se površina mekšeg metala obavije zlatom, pa se potom bukvalno utrljava-utiskuje u površinu osnovnog metala, naravno uz visok pritisak i temperaturu. Kvalitet ovakve površine je odličan. Količina zlata je oko 5% (1/20) od mase kućišta, i zbog toga se označava u zavisnosti od finoće zlata kojim se pozlaćuje (10k, 12k, 14k ili 18k) sa 10/20, 12/20, 14/20 ili 18/20. Inače ovako pozlaćeno kućište ima 100 puta više zlata o galvanski pozlaćenih.
Zbog načina izrade ovakva kućišta moraju biti jednostavnog oblika bez sitnih krivina ili udubljenja. Ova kućišta obično imaju i utisnutu „GF“ oznaku.
Galvanska pozlata je elektrohemijska metoda nanošenja zlata na površinu metal.
Galvansko taloženje metala vrši se izdvajanjem metala iz vodenih rastvora soli metala pomoću električne struje. Rastvor iz koga se metal izdvaja je elektrolit. Galvansko kupatilo je prostor u kome se obavlja proces. Ploče u kupatilu spojene sa izvorom jednosmerne struje su elektrode. Ploča vezana sa pozitivnim polom je anoda, a sa negativnim katoda. Dejstvo električne struje na elektrolit dovodi do toga da se metali koji se nalaze u elektrolitu talože na katodu, odnosno na predmet koji se pozlaćuje. Pre galvanskog nanošenja pozlate, površine predmeta koji se pozlaćuje mora biti potpuno čista i polirana pošto pozlata ujednačeno pokriva površinu predmeta. Samim tim površina pozlaćenog predmeta jednako je glatka kao i površina pre pozlaćivanja. Potrebno je, takodje, u toku rada održavati propisanu temperaturu u kupatilu.
Debljina ovakvog sloja pozlate je mikronska veličina, i kreće se od 5 do 20 μm. Deblje prevlake se ostvaruju dužim ili višeslojnim nanošenjem. Višeslojno nanošenje donosi bolju površinu jer se obično između nanošenja vrši poliranje.
Ponašanje i trajnost ovako pozlaćenih površina zavisi u mnogome od primenjene tehnologije i receptura pozlate. Najbolji kvalitet prevlaka ostvaruje se korišćenjem cijanidnih elektrolita koji sa sobom nose određene rizike za onog koji ih koristi pri pozlaćivanju.
Vrednost ovako izrađenih satova ne nalazi se u pozlati, budući da je količina plemenitog metala veoma mala.
Ostale navedene metode pozlaćivanja su primenjive u izradi ili popravci satova, ali se njihovo korišćenje za tu namenu više svodi na obmanu.
Kod većine je postojanost ostvarenih površina slaba za stalan kontakt sa kožom i odećom, a kod ostalih, mahom savremenih metoda, debljina ostvarenog sloja minimalna, jer su te metode razvijene za korišćenje u druge svrhe.
Na kraju se mora naglasiti, da debljina sloja pozlate nije nikakva garancija postojanosti prevlake.
Bookmarks sajtovi