Knjiga koju ću sada predstaviti je knjiga "Čujte Srbi" koju je napisao Dr Arčibal Rajs. Knjiga govori o svim manama srpskog društva u posleratnoj Srbiji. Knjiga je izdata 1928.godine i analizira u manjem delu dobre osobine a u većem delu loše osobine srpskog društva u periodu posle Velikog rata. Praktično Dr Rajs prenosi svoja saznanja o onome što je video za vreme rata a naročito o periodu od desetak godina posle rata.
Treba reći da je Arčibald Rajs bio oduševljen Srbima u ratu, njihovom hrabrošću, upornošću. Kao strani dopisnik širio je istinu o zločinima nad Srbima i borio se protiv Austro-Ugarske antisrpske propagande. Zadivljen svime što je video od običnog građanina u Srbiji u toku najvećeg stradanja, on odlučuje da nakon rata ostane i živi u Srbiji. Tada uviđa i loše strane vladajuće manjine, gleda kako iz ničega nastaju novopečeni biznismeni i kako se gomila bogatstvo (zanimljivo i sa aspekta današnje priče o restituciji), gleda korupciju, bahatost, otimanje, nipodaštavanje veterana i sl.
Knjigu je napisao onom većinskom, poštenom i radnom narodu koji je rasipao kosti od Kolubare i Cera do Soluna i nazad sa ciljem da ga upozori na galopirajuće zlo. Koliko je uspeo u tome saznaćete ako pročitate knjigu.
Da bih vas malo zainteresovao postaviću par fotografija teksta iz knjige uz nadu da me izdavač neće tužiti za kršenje autorskih prava.
Par reči o samom Dr Arčibaldu Rajsu. U pitanju je svetski priznat kriminolog, doktorirao je hemiju u 22. godini, koji na poziv srpske vlade 1914. dolazi u Kraljevinu Srbiju da istražuje zločine nad Srbima u Mačvi. Kasnije je zločina nad Srbima bilo na sve strane.
Kao kriminolog i neko ko je želo da pomogne saveznicima, pristaje da istraži zločine. Inače pre toga otkrivao je nemačke i austro-ugarske špijune po Švajcarskoj ali kada je trebao da se izvrši hapšenje tih špijuna odobrenja su izostajala. Kako i sam kaže u jednoj drugoj knjizi "Obeshrabren i ozlojeđen i besan zbog ove pristrasnosti..." dao je ostavku. U tom trenutku stiže poziv iz Kraljevine Srbije. Na našu sreću poziv je prihvatio. Na našu sramotu politički protivnici Pašića, Dr Rajsa prijavljuju saveznicima kao špijuna. Saveznici nisu poverovali u tako nešto.
Dr Rajs nije bio neki salonski stručnjak, sa vojskom Kraljevine Srbije prešao je Albaniju i kasnije prošao Solunski front. Posle rata zbog ljubavi prema Srbiji i srpskom seljaku ostaje da živi u Srbiji praktično odreknuvši se perspektivne karijere u inostranstvu. Osnovao je tehničku službu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i bio je na njenom čelu jedno vreme dok nije smenjen a na njegovo mesto je postavljen čovek sa dva razreda gimnazije. Na svojoj koži je osetio nepravdu vladajuće elite i to u zemlji kojoj je dao sve a nije morao ništa dati. Ipak nije želeo da ode iz Srbije i 1929. godine ,u svojoj 54.godini, umire u Beogradu. Sahranjen je u Beogradu a prema njegovoj želji iz testamenta, njegovo srce u urni odneto je na Kajmakčalan, na mesto velike pobede srpske vojske na njenom povratku kući. Na urni je pisalo:
„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“
Hvala mu za sve!
Kao što napisah evo nekoliko stranica iz knjige čoveka koji je bio veliki prijatelj Srbije i Srba i koji im je stoga mogao reći sve, bez ustezanja:
Da ispoštujem naslov teme evo i par fotki samih korica:
Bookmarks sajtovi