Uslikao, ovekovecio...

[Neša]

Tako je. Oni nadgrobni spomenici se nalaze u Zemunu, samo treba pogoditi mesto.

Što se tiče prve dve slike, takođe je sremski deo BG, ali nije Zemun, već jedna druga, dobro poznata opština koja je nekada pripadala Zemunu.

[sima hrabri]

ako su nadgrobni spomenici u zemunu, onda sigurno nisu na zemunskom groblju, bilo bi suvise lako. dakle, gde su? deluje kao da je od njih napravljena neka staza?

[Neša]

Uzeti su sa tzv. franctalskog groblja, koje se nalazilo tamo gde je danas KBC Bežanijska kosa, a i dalje su relativno blizu te bolnice. U pitaju je deo Zemuna koji počinje na slovo 'k'.

Inače, nije staza, ali si veoma blizu. Staza ide u visinu.

[nwolfe]

Uhhh... nego da skrenemo sa ove tmurne teme.
I sada, kad kroz Pančevo jezdi oblak gustog dima punog ugljenmonoksida*, sa setom se prisećam lepog avgusta provedenog na moru.



Pitalica: koji je grad na slici?

[luger]

´aj sad ui lagume sa tasmajdana pa da padnem u nesvest jedno 5 - 6 puta odjedared ?

[sima hrabri]

Ako staza ide u visinu, i ako mesto pocinje na 'k', to bi moglo da bude stepeniste na Kalvariji? Kako su i zasto tu zavrsili, zna li se nesto o tome?

[Neša]

Tako je. U pitanju je stepenište na Kalvariji. U pitanju su nemački nadgrobni spomenici, a upotrebljeni su za izgradnju stepeništa posle II svetskog rata. Stepenište vodi od parkića na Kalvariji, a završava u ulici Prilaz, nekadašnjoj Jakuba Kuburovića. Spomenici su uzeti sa franctalskog groblja, koje je porušeno u znak odmazde. Na nekim stepenicima su natpisi obrisani, a neke je zamenila komunalna služba. Koliko mi je poznato, postoji inicijativa da se spomenici vrate gde su bili i da se napravi neko spomen obeležje, a da se na stepenike stavi običan kamen. Razgovarao sam sa nekim ljudima koji žive u tom kraju i kažu da im je grozno da gaze po spomenicima bivšim sugrađanima. Veoma tužna priča koja će, nadam se, imati koliko-toliko svetao kraj.

Ostale dve slike su sa Novog Beograda. One su bar vedrija tema.

[luger]

ja recimo za ovo uopste nisam znao.

nemci su za vreme II rata ovde mnogo losih stvari uradili, pa me neki postupci ne cude
(sto ne znaci da ih opravdavam), i ostaje pitanje da li sada treba izmeniti stepeniste ili
obrisati te natpise, ili je postenije da se negde postavi tabla i da se jednostavno zna istina?

hvala neso za informaciju o nama koju nisam znao.

[anbeast]

Kad lupih: logor, nije mi ni na pamet palo da bi neko spomenike mogao ugraditi u stepeniste. Nisam previse razmisljao, ali ono, kamen sa nemackim natpisom, neprijatno mesto... u mojoj glavi ispade neki logor, stratiste, sta ja znam... Oduvek sam se gnusao nasilja nad bespomocnima, a nadgrobni spomenici su svakako nemocni da se brane....Treba ukloniti taj uzas.

[Neša]

Naravno da jesu radili svašta, ali ovo groblje je skroz druga priča. U pitanju su grobovi Nemaca koji ni teorijski nisu mogli imati veze sa II svetskim ratom, jer su umrli mnogo pre nego što je počeo. Ima, međutim, i drugačijih slučajeva. Nemački gradonačelnik Zemuna tokom II svetskog rata, Johan Hans Mozer, pre stupanja na ovu funkciju je otišao u BG da pita predstavnike YU vlade da li se slažu da on privremeno obavlja tu funkciju. Pošto je bio jedan od vlasnika čuvene vinarije, koja je danas zapravo Navip, oni su pristali i nisu se pokajali. Zabeleženo je da je maksimalno štitio domaće stanovništvo, a ukoliko je priča koju sam pročitao tačna, sačuvao je crkvene relikvije SPC, uključujući i mošti kneza Lazara, ne dozvoliviši snagama NDH da ih unište. Na Kalvariji se i danas jedna ulica naziva Mozerova, mada mislim da nije po njemu, već po nekom članu te porodice koja je bila zapamćena po dobrom. Tamošnjih Nemaca je bilo dosta i sa 'druge strane'. Među najistaknutijim pripadnicima partizanskog pokreta Zemuna i Bežanije bili su i braća Fogl (Silvester i Janko), po kojima se odavno zove neka ulica na Galenici, Ferdinand Rajnpreht, Josip (Jozef) Šener i mnogi drugi. Daleko je dogurao i Tomas (Toma) Devald, koji je posle rata učestvovao u stvaranju urbanističkih planova za Novi Beograd. Konačno, bilo je i nekoliko slučaja da su tamošnji Nemci završili i u četnicima, premda o ovome nemam neke precizne podatke. O pripadnicima Kulturbunda ili nemačke vojske ne bih trošio reči.

Većina podataka je iz knjige Novi Beograd, autora Milorada Čukića i Slobodana Kokotovića. Knjiga je štampana početkom osamdesetih godina prošlog veka, ali su uprkos dominantnoj ideologiji izneti i ovakvi podaci, osim za groblje.

Dodatak postu: ostali podaci su iz knjige Tajna Novog Beograda II Zorana Nikolića i Mirka Radonjića.