Tako je. Oni nadgrobni spomenici se nalaze u Zemunu, samo treba pogoditi mesto.
Što se tiče prve dve slike, takođe je sremski deo BG, ali nije Zemun, već jedna druga, dobro poznata opština koja je nekada pripadala Zemunu.
Tako je. Oni nadgrobni spomenici se nalaze u Zemunu, samo treba pogoditi mesto.
Što se tiče prve dve slike, takođe je sremski deo BG, ali nije Zemun, već jedna druga, dobro poznata opština koja je nekada pripadala Zemunu.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
ako su nadgrobni spomenici u zemunu, onda sigurno nisu na zemunskom groblju, bilo bi suvise lako. dakle, gde su? deluje kao da je od njih napravljena neka staza?
jole777 kaže:
Uzeti su sa tzv. franctalskog groblja, koje se nalazilo tamo gde je danas KBC Bežanijska kosa, a i dalje su relativno blizu te bolnice. U pitaju je deo Zemuna koji počinje na slovo 'k'.
Inače, nije staza, ali si veoma blizu. Staza ide u visinu.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
´aj sad ui lagume sa tasmajdana pa da padnem u nesvest jedno 5 - 6 puta odjedared ?
Ako staza ide u visinu, i ako mesto pocinje na 'k', to bi moglo da bude stepeniste na Kalvariji? Kako su i zasto tu zavrsili, zna li se nesto o tome?
jole777 kaže:
Tako je. U pitanju je stepenište na Kalvariji. U pitanju su nemački nadgrobni spomenici, a upotrebljeni su za izgradnju stepeništa posle II svetskog rata. Stepenište vodi od parkića na Kalvariji, a završava u ulici Prilaz, nekadašnjoj Jakuba Kuburovića. Spomenici su uzeti sa franctalskog groblja, koje je porušeno u znak odmazde. Na nekim stepenicima su natpisi obrisani, a neke je zamenila komunalna služba. Koliko mi je poznato, postoji inicijativa da se spomenici vrate gde su bili i da se napravi neko spomen obeležje, a da se na stepenike stavi običan kamen. Razgovarao sam sa nekim ljudima koji žive u tom kraju i kažu da im je grozno da gaze po spomenicima bivšim sugrađanima. Veoma tužna priča koja će, nadam se, imati koliko-toliko svetao kraj.
Ostale dve slike su sa Novog Beograda. One su bar vedrija tema.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
ja recimo za ovo uopste nisam znao.
nemci su za vreme II rata ovde mnogo losih stvari uradili, pa me neki postupci ne cude
(sto ne znaci da ih opravdavam), i ostaje pitanje da li sada treba izmeniti stepeniste ili
obrisati te natpise, ili je postenije da se negde postavi tabla i da se jednostavno zna istina?
hvala neso za informaciju o nama koju nisam znao.
Kad lupih: logor, nije mi ni na pamet palo da bi neko spomenike mogao ugraditi u stepeniste. Nisam previse razmisljao, ali ono, kamen sa nemackim natpisom, neprijatno mesto... u mojoj glavi ispade neki logor, stratiste, sta ja znam... Oduvek sam se gnusao nasilja nad bespomocnima, a nadgrobni spomenici su svakako nemocni da se brane....Treba ukloniti taj uzas.
I keep thinking of some mechanic in rural Russia, mending his Raketa in sub-zero temperatures using nothing but a hairpin, a pocket-knife and the tyre-lever from a 1956 tractor.
Naravno da jesu radili svašta, ali ovo groblje je skroz druga priča. U pitanju su grobovi Nemaca koji ni teorijski nisu mogli imati veze sa II svetskim ratom, jer su umrli mnogo pre nego što je počeo. Ima, međutim, i drugačijih slučajeva. Nemački gradonačelnik Zemuna tokom II svetskog rata, Johan Hans Mozer, pre stupanja na ovu funkciju je otišao u BG da pita predstavnike YU vlade da li se slažu da on privremeno obavlja tu funkciju. Pošto je bio jedan od vlasnika čuvene vinarije, koja je danas zapravo Navip, oni su pristali i nisu se pokajali. Zabeleženo je da je maksimalno štitio domaće stanovništvo, a ukoliko je priča koju sam pročitao tačna, sačuvao je crkvene relikvije SPC, uključujući i mošti kneza Lazara, ne dozvoliviši snagama NDH da ih unište. Na Kalvariji se i danas jedna ulica naziva Mozerova, mada mislim da nije po njemu, već po nekom članu te porodice koja je bila zapamćena po dobrom. Tamošnjih Nemaca je bilo dosta i sa 'druge strane'. Među najistaknutijim pripadnicima partizanskog pokreta Zemuna i Bežanije bili su i braća Fogl (Silvester i Janko), po kojima se odavno zove neka ulica na Galenici, Ferdinand Rajnpreht, Josip (Jozef) Šener i mnogi drugi. Daleko je dogurao i Tomas (Toma) Devald, koji je posle rata učestvovao u stvaranju urbanističkih planova za Novi Beograd. Konačno, bilo je i nekoliko slučaja da su tamošnji Nemci završili i u četnicima, premda o ovome nemam neke precizne podatke. O pripadnicima Kulturbunda ili nemačke vojske ne bih trošio reči.
Većina podataka je iz knjige Novi Beograd, autora Milorada Čukića i Slobodana Kokotovića. Knjiga je štampana početkom osamdesetih godina prošlog veka, ali su uprkos dominantnoj ideologiji izneti i ovakvi podaci, osim za groblje.
Dodatak postu: ostali podaci su iz knjige Tajna Novog Beograda II Zorana Nikolića i Mirka Radonjića.
Poslednja ispravka: Neša (24.10.2012. u 1:04)
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Bookmarks sajtovi