Zalazak sunca u Sarajevu:
^ Prelepa! Svaka čast!
Nekoliko sličica jednog lepog zamka koji se nalazi u Transilvaniji. Predlažem da pokušate da pogodite čiji je zamak u pitanju. Napominjem da ovo nije Drakulin zamak, već je pripadao nekome ko ima veze i sa Beogradom.
Evo i gazdine slike, pa izvol'te. Hint: oštrom oku neće biti teško, kao ni posetiocima jednog čuvenog parka u BG
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Malo istorije nije na odmet. U pitanju je Sibinjanin Janko. Inace veliki borac protiv Turaka.
Inace mislim da replika ovog dvoraca postoji u Pesti odmah iza trga Heroja.
Poslednja ispravka: tolarbo (21.7.2013. u 0:44)
Jeste, a njegova spomen-ploča se nalazi na Kalemegdanu, relativno blizu Pobedniku, i može se lako videti. Sibinjanin Janko (mađarski: Hunyadi János, rumunski Iancu/Ioan de Hunedoara) je otac mađarskog kralja Matije Korvina i osnivač ove dinastije. Prema jednoj legendi Janko je vanbračni sin mađarskog kralja Žigmunda, koji se zaljubio u plemkinju Eržebet (Erzsébet Morzsinay) i na rastanku joj poklonio prsten. Kada je Janko rođen, majka je rešila da ga povede kod oca, ali se on usput uplakao. Da bi ga smirila, Eržebet mu je dala prsten, ali je u tom trenutku doleteo gavran i ščepao prsten. Eržebetin brat, koji je bio u pratnji, pogodio je strelom gavrana, ali njemu nije bilo ništa, a prsten se vratio vlasniku. Kada su stigli u Budimpeštu, Jankova kolevka je napunjena dragim kamenjem.
Ipak, istorijski izvori kažu da je Janko sin vlaškog kneza Vojka (Voicu). Janko je poginuo u Zemunu, i to u kuli koja nosi njegovo ime. Bilo kako bilo, bio je zanimljiva ličnost koja zaslužuje nekoliko reči.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Zaboravih da kažem da priča o gavranu ima veze sa imenom dinastije Korvin. Gavran je na latinskom corvinus, što je zapravo i latinsko prezime ove dinastije. Prema nekim izvorima, ptica je zapravo gačak.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Po drugoj teoriji pak, koja bi nama veoma imponovala: Janos je bio sin despota Stefana Lazarevica. Naime u razlicitim varijantama, budimska, odnosno sibinjska gospoda, zadivljena plemenitim despotovim izgledom, poželela su od njega poroda, i kao gostu mu podvela svoje kćeri. Tako su rodjeni Janko i Jana.
Ono sto kasnije ide u prilog ovoj teoriji je i cinjenica da je: Janos svoju vojnu karijeru započeo upravo u službi despota Stefana Lazarevića.
Poslednja ispravka: tolarbo (21.7.2013. u 1:41)
Ima još nekoliko teorija o njegovom poreklu. Prema jednoj, njegov 'zvanični' otac Vojk (Voicu) ima sprsko poreklo po dedi. Postoji i priča u vezi sa teorijom o tome da mu je otac kralj Žigmund, prema kojoj je on dodelio zamak u današnjoj Hunedoari upravo 'zvaničnom' ocu kao kompenzaciju što je bio sa njegovom ženom. Navodno je i sam Janko/Janoš podsticao priče ili glasine o tome da mu je otac kralj Žigmund.
Što se tiče njegove majke Eržebet, neki smatraju da iako jeste Mađarica ima kumansko poreklo. Kumani su azijski narod turkijskog (ne turskog) porekla koji je živeo između Crnog mora i Panonske nizije i tokom vekova se stopio sa lokalnim stanovništvom.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Bookmarks sajtovi