Hvala svima !
Ovo što je eee napisao navelo me je da probam još nešto da pojasnim.
U prošlosti vojnici su kao službene satove dobijali one satove koji su napravljeni u skladu sa trenutno važećim standardom i u zavisnosti koji rod vojske je u pitanju. Satovi su pravljeni po specifikacijama koje je odredila vojska. Svaki detalj je bio definisan od širine brojčanika po da debljine krunice ( zato sam i stavio one teh crteže) . Postojalo je nekoliko proizvođača koji su pravili te satove i nisu imali nikakvu slobodu da bilo šta menjaju. Znalo se kakav sat ide pilotima kakav pešadiji ili roniocima. Nema biranja. U tom poslu učestvovalo je nekoliko proizvođača, svako u nekom određenom vremesnkom periodu ( Benrus, Hamilton, Timex, Westclox, Marathon, Stocker & Yale ). Neko je u tom poslu ostao duže, neko kraće. E sad, donošenjem standarda MIL-PRF-46374G sve se promenilo. Vojsku više nije interesovalo koliki je razmak između ušica kaiša ili koliki je prečnik stakla. Ono sto ih je interesovalo jesu performanse. Sat je morao da prođe određene standarde po pitanju kvaliteta ( vodootpornost, otpornost na vibracije, udar, magnetne sile ). Sat koji je to ispunjavao mogao je da se nađe na „Qualified product list“. Ako neki sat namenjen civilima ispunjava te uslove onda se i on mogao naći na toj listi. Ono u šta ja nisam siguran jeste kako određeni satovi dolaze na tu listu tj ko, kako, na koji način odlučuje o tome. Dalje, tim novim standardom, otprilike sredinom 2000-tih, decentralizovana je nabavka. To znači da je svaka jedinica ukoliko ima budžet predviđen za to po naređenju komadanta naručuje satove koji njoj naviše odgovaraju. Bitno je da se sat nalazi na pomenutoj listi. Pretpostavljam da se G Shock nalazi na toj listi ( moja pretpostavka ) i otuda ih ima toliko iako Casio nije zvanični sabdevač američke vojske ( jeftin a vanredno dobar ).
Nekada, pre 40 – 50 godina, kvalitetan vojni sat je bio luksuz. Malo je bilo civilnih satova, po razumnoj ceni, a da su mogli ispuniti sve vojne zahteve. Zato je sve bilo do detalja objašnjeno. Danas je drugačije, ima mnogo jeftinih satova koji nude mnogo- čelična kućišta, vodootpornost 100-200 m , tačni ( posebno kvarcni ), da ne govorim da G Shock daje mnogo meteoroloških i raznih drugih podataka. Zato je taj novi standard danas fleksibilniji u odnosu na one ranije. Ono na čemu vojska danas insistira pored kvaliteta, jeste nekoliko stvari vezano za izgled, nema natpisa US Government, ili dečijih natpisa Navy Seal, brojčanik pre svega mora biti čitak. Takođe bitna je kvalitetna luminacija.
Da odgovorim i 23 jewels – teško je reći. To su satovi koji bi mogli pripadati MIL-PRF-46374G standardu da li su na toj famoznoj listi, ne znam. Ja, lično, u kvalitet Marathon satova ne sumnjam. Kada neko decenijama snabdeva ne samo američku nego i kanadsku vojsku satovima onda nema razloga za sumnju. Pitanje je cene. Zašto bi vojska dala recimo 500$ ili više za neke prikazane modele ( mislim na mehaničke satove ) kada može da kupi G Shock za 100 $. Na sajtovim koje si naveo ima i satova koji su bez ikakve sumnje vojni, čak im je i pakovanje vojnički spartansko a cena veoma povoljna. Kao recimo ovaj:
Problem je i što danas mnogi prave satove i nazivaju ih vojni ( military ) a pritom ogromna većina njih nije sastavni deo opreme ni jedne vojske, nego su eto inspirisani vojskom.
I za kraj: Simo mislim stvarno... .
Bookmarks sajtovi