Peščani satovi

**Neša** · 2.12.2012., 18:47

Peščani sat, poznat i kao peščanik, spada među najstarije uređaje za merenje vremena. Sastoji se od dve staklene posude gde se nalazi pesak, koje povezuje uzana cev, a obično je na nekakvom postolju ili ramu. Princip rada je veoma jednostavan. Kada se peščani sat okrene tako da pesak bude u gornjoj posudi, on kroz cev pada u donju posudu i na osnovu peska koji je istekao u nju meri se proteklo vreme. Neki od njih su imali i okvir koji omogućava da se cela konstrukcija okrene, kako bi se merenje vremena što brže i lakše nastavilo. Ovi satovi nisu pogodni za pravo merenje vremena, tj. kao što čine obični satovi, već se mogu nazvati nekom vrstom primitivne štoperice koja meri proteklo vreme. Osim toga, njihova preciznost zavisi od više faktora, kao što su kvalitet peska, veličina posuda, širina cevi kroz koju pada pesak i druge mehaničke prepreke koje mogu uticati na brzinu padanja peska.

Poreklo peščanog sata obavijeno je velom tajne. Prema nekim izvorima (madehow.com), moguće je da su bili poznati u drevnoj Grčkoj i Rimu, premda se pouzdano zna samo to da je u ovim državama tehnologija proizvodnje stakla bila poznata, a sve ostalo su pretpostavke. Postoje mišljenja da su Grci poznavali ove satove u trećem veku p.n.e. i da su se koristili u rimskom senatu kako bi se merilo vreme koje pripada govorniku koji bi se obratio skupu. Sledeća vremenska odrednica je osmi vek naše ere, kada se po svoj prilici pojavio u Evropi, a pretpostavlja se da ga je uveo francuski monah po imenu Luitprand. Početkom četrnaestog veka je njegova upotreba već bila rasprostranjena u Italiji, a po svoj prilici je bio u širokoj upotrebi i u ostatku Evrope. U nastavku teksta možete videti sliku italijanskog autora Ambrođa Lorencetija (Ambrogio Lorenzetti), na kojoj se vidi peščani sat.

Peščani satovi-ambrogio_lorenzetti_002-detail-temperance.jpg

Prvi sačuvani zapis o peščanim satovima datira iz 1345. godine, kada je Thomas de Stetham, koji je radio na brodu La George, uputio pisanu porudžbinu za šesnaest peščanih satova, premda neki izvori anvode i da ih je bilo dvanaest, a naručeni su iz Flandrije. Iz istog perioda, tačnije iz 1380. godine, datira i zapis o ostavštini francuskog kralja Šarla V, koji je posedovao i jedan veliki peščani sat. Kako se vidi iz oba ova dokumenta kada se pročitaju u celosti, ovi satovi su se koristili u pomorstvu. Zanimljivo je spomenuti i to da su se u pomorstvu ovi satovi pokazali pouzdanijim od drugih uređaja za merenje vremena, a pomagali su i pri navigaciji. Inače, bili su relativno veliki i teški, ali će se njihove dimenzije kasnije smanjiti. Poznato je i da je čuveni moreplovac Magelan imao osamnaest ovakvih satova na brodu, a jedan član posade se brinuo o njima. Kao referentna tačka koristilo se podne, kada je sunce u zenitu.

Peščani sat je bio popularan i u životu na kopnu, gde se koristio za merenje vremena u drugim situacijama. Mogao se naći u kućama, raznim institucijama, crkvama i na ostalim mestima, a njime su se merilo trajanje raznih prilika i situacija, kao npr. trajanje crkvene propovedi, vreme pauze u toku rada, ali i za kuvanje pojedinih jela. U zavisnosti od konkretnih potreba, ovi satovi su mogli da mere i duže periode, npr. od dvanaest sati, ali i od samo nekoliko minuta. U nekim slučajevima se koristilo i više peščanih satova pričvršćenih za jedno postolje, tako da je jedan merio period od 60 minuta, drugi od 45, treći od trideset, a četvrti od petnaest. Među peščanim satovima tog doba bilo je i veoma vrednih primeraka koji su završavali u rukama vladara. Tako je, na primer, francuski kralj Karlo Veliki posedovao sat koji meri dvanaest sati, a čuveni umetnik Holbajn izradio je i jedan raskošan primerak za Henrija VIII. Inače, Holbajn je na mnogim slikama koristio motiv peščanog sata kako bi predstavio smrt. Sledeća slika je preuzeta sa jednog od Holbajnovih dela.

Naziv: holbein.JPG, pregleda: 6152, veličina: 13,2 KB

U nastavku je i Holbajnov astronomski sat

Upotreba peščanih satova počinje da opada početkom šesnaestog veka, kada su počeli da se pojavljuju mehanički satovi, ali to uopšte nije značilo da mu je došao kraj. Zbog svog izgleda, ali i praktične namene u mnogim prilikama, peščani satovi su se i dalje koristili, bilo za merenje vremena ili kao ukras, a postoje i dan-danas. U današnjim uslovima je najbolje opstao peščani sat koji meri interval od tri minuta, a koristi se pri kuvanju jaja, u zavisnosti od toga da li želimo da budu tvrdo ili meko kuvana. Koristi se i pri nekim tradicionalnim ceremonijama, kao npr. u australijskom parlamentu, ali i u drugim prilikama, i to za merenje kratkih intervala.

Peščani sat ima i simboličku vrednost. Još od davnina pokazuje kontrast između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ili najčešće, ukazuje na prolaznost života i vremena. Ovaj simbol se koristio i na gusarskim zastavama, kako bi protivniku stavio do znanja da su mu dani odbrojani, dok su ga u Engleskoj stavljali u kovčege pokojnika ili urezivali na nadgrobne spomenike. U savremenom dobu se ova simbolika održala, ali su se pojavila i druga značenja, tako da se može tumačiti i kao simbol ženskog tela, ili kao nešto mnogo jednostavnije – naime, svaki korisnik računara ne voli da vidi ovaj simbol, jer označava da je potrebno sačekati da se izvrši neka komanda ili na reakciju programa.

U nastavku teksta možete videti nekoliko zanimljivih slika ovih satova, koji se gotovo nimalo nisu izmenili otkako su se pojavili.