Sovjetske štoperice ( Zlatoust fabrika satova , Druga moskovska fabrika satova )

[skydrummer]

U narednim postovima nalazi se tekst o sovjetskim štopericama.

Sovjetske štoperice
( Zlatoust fabrika satova, Druga moskovska fabrika satova )

Uvod
Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, mehaničke satove, sovjetske - ruske satove a u ovom slučaju i štoperice. Za pisanje teksta korišteno je mnogo izvora, koji su prevedeni, u izvesnoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani, obogaćeni velikim brojem fotografija i uklopljeni u apsolutno jedinstvenu celinu. Moram naglasiti da se ovaj tekst ne zasniva na nekom određenom tekstu ili na dva - tri teksta jer tekst ove tematike, obima i koncepcije ne postoji nigde. Sam tekst ima za cilj da približi istoriju proizvođača sovjetskih štoperica kao i same štoperice, kojih objektivno nije bilo mnogo ali su postojale različite podvarijante koje su itekako interesantne a neke se odlikuju i vanrednim kvalitetom.

Zlatoust je osnovan 1754. godine zbog izgradnje železare a status grada dobija 1865. godine. Grad je od svog osnivanja poznat po obradi metala i predmeta od čelika. Prvi ruski topovi, napravljeni od ruskog čelika , napravljeni su u Zlatoustu. Fabrika oružija osnovana je početkom 19. veka a proizvodila je mačeve i sablje. Graviranje metala je nešto po čemu je grad Zlatoust takođe poznat. Po umetnosti graviranja isticali su se Ivan Bušujev ( Ива́н Никола́евич Бушу́ев ) i Ivan Boaršinov (Иван Петрович Бояршинов ) . Bušujev je u svojim gravurama često kao motiv koristio pegaze , otuda se pegaz nalazi na grbu ( zastavi ) grada Zlatousta. U vreme Sovjetskog saveza dolazi do ekspanzije teške industrije.
Grupa slika 1


U jesen 1941. godine nakon invazije Nemačke na Sovjetski savez, doneta je odluka da se usled trenutne nemogućnosti da se spreči prodor nemačih okupacionih trupa , sva vitalna postrojenja premeste na istok, kako bi se sačuvali industrijski kapaciteti za budući protivudar. Mnoge fabrike su premeštene na istok pa je tako bilo i sa Prvom državnom fabrikom satova Kirov - Первый государственный часовой завод - 1ГЧЗ. ( Prva državna fabrika satova osnovana je 1930. godine a 1935. godine pridodato je prezime Sergeja Mironoviča Kirova, Сергей Миронович Киров, otuda se na brojčanicim sreće natpis 1ГЧЗ Кирова ili Кировские ). Prva državna fabrika satova- Kirov premeštena je u grad Zlatoust. Postavljanje opreme počelo je u novembru 1941. godine a proizvodnja počinje iste godine u decembru mesecu. Mnogi tenkovi i avioni Crvene armije imali su satove ove fabrike ( Godine 1943. Prva državna fabrika satova - Kirov ponovo započinje proizvodnju , nije mi poznato da li je deo mašina vraćen iz Zlatousta ili jednostavno nisu sve mašine bile preseljene , takođe te 1943. godine fabrika menja naziva u Prva moskovska fabrika satova Kirov- Первый Московский часовой завод тј. 1MЧЗ. Мnogo godina kasnije ova fabrika će biti poznata pod imenom Poljot. ) . Po završetku rata doneta je odluka da se proizvodnja satova u Zlatoustu ne prekida. Tako je nastala Zlatoust fabrika satova ( Златоустовский часовой завод tj ЗЧЗ ), koja jeste bila deo vojnog industrijskog sektora ali je takođe proizvodila, i još uvek proizvodi, za civilni sektor. Pored satova fabrika počinje da proizvodi različite sklopke, prekidače, tajmere itd namenjene civilnom sektoru . Recimo deo asortimana ove fabrike ugrađuje se i u kućne aparate ( belu tehniku ). Ono po čemu je fabrika danas poznata, među ljubiteljima satova, jeste čuveni sat sovjetskih teških ronilaca ( vodolaza ) , model 191 CHS. Mehanizam koji je pokretao ovaj sat je Tip-1 mehanizam ( 15 rubina ) a proizvođen je u Prvoj državnoj fabrici satova – Kirov ( kasnije Prvoj moskovskoj fabrici satova 1MЧЗ-Kirov ) ali ovaj mehanizam je vrlo verovatno proizvođen i u Zlatoustu. Ovaj sat proizvođen je od 50 tih godina prošlog veka pa do 1974 godine . Poznat je po ogromnim dimenzijama ( 60 mm bez krunice a 76 mm sa krunicom ) i izuzetnoj vodootpornosti ( 700 m ).

Grupa slika 2




Interesovanje za ove satove počelo je kada je Invicta počela proizvodnju modela Russian Diver koji je u stvari replika sovjetskog 191 CHS a ubrzo su se počele pojavljivati i ruske kopije. Uvidevši rast interesovanja , Zlatoust izbacije reizdanje , model 192 ChS kojeg pokreće mehanizam Vostok 2409A, vodootpornosti 100 m. Zatim sledi i model 193 ChS LCR sa mehanizmom Vostok 2415 ( automatik , 31 rubin ), vodootpornosti 700 m, kao i model 193 ChS CL istih karakteristika kao prethodni model samo je krunica sa leve strane.
Drugi proizvod po kome je poznata ova fabrika satova jesu mehaničke štoperice, koje se proizvode decenijama, verovatno koliko i fabrika postoji. Na nekim štopericama na brojčaniku stoji natpis Zlatoust, a na nekima Agat. Agat je brend u okviru Zlatousta i to još iz sovjetskih vremena . Na znam tačno kada je brend Agat nastao ali i danas postoji, čak se taj natpis može naći i na brojčaniku sata 193ChS LCR. Danas je Zlatoust fabrika satova (Agat ) jedini proizvođač mehaničkih štoperica u Rusiji a svoje štoperice izvozi u 12 zemalja. Kada je spoljašnost štoperica u pitanju, ništa se nije promenilo u odnosu na stara vremena, čak je i kućište ostalo hromirano.

Ostatak teksta posvećen je štopericama, ovog proizvođača, iz sovjetske ere.

Kada su u pitanju štoperice Zlatoust fabrike satova treba naglasiti nekoliko osnovnih činjenica. Od mehanizama ugrađivana su , bar prema mojim saznanjima, samo dva mehanizma . To su mehanizmi 4282 i 4295. Ukoliko na brojčaniku vidite natpis Златоустовский часовой завод, latinični ili ćirilični natpis Agat ili ukoliko na brojčaaniku nema nikakvih natpisa nego je nacrtana mala štoperica, znajte da ispred sebe imate štopericu Zlatoust fabrike satova. Slična situacija je i kada skinete poklopac. Ono što ćete videti jesu oznake pomenuta dva mehanizma ili oznaku ЗЧЗ uokvirenu u trougao ili gravuru male štoperice. To su načini da identifikujete ove štoperice.

Grupa slika 3


Na sledećim fotografijama možemo videti štopericu sa natpisom Златоустовский часовой завод. Mehanizam koji pokreće ovu štopericu nosi oznaku 4282. Ovaj mehanizam sreće se u varijanti sa 11 i 15 rubina. Svaka sekunda podeljena je na pet delova (1/5 tj 0,2 sek. ) i štoperica maksimalno može da izmeri 29 min, 59 sek i 4 petinke ( četri peta dela sekunde ).

Grupa slika 4


Na sledećim fotografijama možemo videti nekoliko identičnih štoperica, mehanizam kod svih prikazanih štoperica je 4282 ( 15 rubina ), jedino se razlikuju natpisi na brojčaniku. Maksimalan vremenski period koji mogu izmeriti je 29 min, 59 sek i 4 petinke. U potpunosti navijene ove štoperice mogu raditi 8 sati. Prečnik ovih štoperica je oko 50 mm, a debljina oko 14 mm. Staklo je akrilno. Prvi pritisak na krunicu pokreće štopericu, drugi klik zaustavlja merenje a trećim pritiskom vrši se resetovanje tj vraćanje svih kazaljki u početni položaj.

Grupa slika 5






Ovde možemo videti identične štoperice kao iz grupe slika 5 ali u orginalnom pakovanju i sa orginalnim papirima.

Grupa slika 6




Sve štoperice koje su do sada prikazane imaju hromirano kućište, međutim Zlatoust fabrika satova svoje štoperice neretko je ubacivala i u plastična kućišta. Prikazane štoperice imaju mehanizam 4282 sa 15 rubina.

Grupa slika 7




Neke štoperice , nosile su oznake ili obeležja velikih događaja. Mehanizam 4282 ( 15 rubina ).

Grupa slika 8






Još jedna interesantna štoperica sa tri merne skale. Mehanizam 4282 ( 15 rubina ).

Grupa slika 9


Na sledećim fotografijama možemo videti štoperice sa mehanizmom 4295 ( 16 rubina ). Od prethodnih štoperica ove se razlikuju po nekoliko osnova. Prvo to je mehanizam, drugo to je merna skala ( ove štoperice mere 59 min, 59 sek i 4 petinke ) i treće to je prisustvo dodatnog tastera. Krunica pored navijanja ima i start-stop funkciju a tasterom se vrši resetovanje. To znači da se proces merenja može zaustaviti i ponovo nastaviti tamo gde smo stali tzv. resume funkcija. ( Štoperice sa mehanizmom 4282 ( 11,15 rubina ) nemaju mogućnost zaustavljanja a zatim nastavljanja procesa merenja, nego se mora izvršiti resetovanje pa krenuti iz početka.). Kućište ovih štoperica je od hromiranog mesinga. Dimenzije su 55mm x 18 mm x 76 mm ( treba naglasiti da dimenzije u zavisnosti od izvora variraju po nekoliko mm ).

Grupa slika 10

[skydrummer]

U nastavku teksta biće predstavljano nekoliko specifičnih štoperica Zlatosut fabrike satova. Neke štoperice spadaju među retke i za kolekcionare veoma interesantne štoperice.

Agat ( Zlatoust ) vodootporna štoperica. Ova štoperica spada među ređe i interesantnije. Prema prikupljenim podacima vodootporna je do 30 m. Verovatno se sa njom ne može roniti niti bi roniocu bila od koristi ( zbog nedostatka osvetljenje-luminacije ) ali s obzirom na dihtung, ušrafljujući poklopac sigurno nije osetljiva na vlagu i lako je moguće da se sa njom može plivati.

Tehničke karakteristike:
· Mehanizam: 4282 ( 15 rubina )
· Dimenzije: 52 mm x 18 mm
· Ušrafljujući poklopac
· Materijal kućišta: nerđajući čelik ( uzeti sa rezervom )

Grupa slika 11






Agat medicinska štoperica. Ovakvu štopericu Zlatoust fabrika satova i danas proizvodi. Kao što se i vidi sa slika pored protoka vremena ova štoperica meri i puls i broj udisaja.

Tehničke karakteristike:
· Mehanizam: 4282 ( 15 rubina )
· Prečnik mehanizma: 42 mm
· Dimenzije ( prečnik kućišta ): 75 mm
· Materijal kućišta: hromirani mesing
· Rezerva snage : 8 h

Grupa slika 12




Agat ( Zlatoust ) štoperica češke vojske. U pitanju je klasična štoperica ovog proizvođača sa mehanizmom 4282 ( 15 rubina ) a ono što je izdvaja od drugih jeste vojno poreklo i natpis na češkom “Majetek vojenské správy” koji označava vojno vlasništvo ( military administration proprety ).

Grupa slika 13


Zlatoust mornarička štoperica. Ova štoperica spada među ređe jer joj je i namena specifična. Ovakve štoperice koristili su operateri na sonaru u podmornicama i na brodovima. Štoperica meri „samo“ 6 sekundi (svaka sekunda podeljena je na 10 delova ) i ima dve skale. Na crvenoj skali očitavaju se sekunde a na crnoj daljina izražena u kablovima ( rus. Кабель ). Jedna nautička milja ima 1852 m ili 10 kabela tako da jedan kabel ima tačno 185,2 m. Ovom štopericom meri se vreme koje je potrebno akustičnom talasu sonara da se vrati a sve sa ciljem kako bi se utvrdila udaljenost objekta. Npr. ukoliko je potrebno tri sekunde da se akustični talas sonara vrati to znači da je objekat udaljen 12,5 kablova odnosno 2315 m ( 12,5 x 185,2 ). Dakle ovom štopericom može se utvrditi maksimalana udaljenost od 4630 m ( 25 x 185,2 m ). Štopericu pokreće mehanizam 4282 ( 15 rubina ). Slične štoperice samo sa skalom u jardima proizvodila je Lemania, Precista itd .

Grupa slika 14


Na sledećim fotografijama možemo videti još jednu mornaričku štopericu. Takođe meri 6 sekundi, nema skalu u kablovima, ima podbrojčanik sa skalom od 3 minuta. Svaka sekunda podeljena je na 50 delova ( 1/50 tj 0,02 sek. ). Mehanizam je 4282 ( 15 rubina ).

Grupa slika 15


Sledi štoperica koja je namenjena sportskim sudijama. Na minutnom podbrojčaniku prisutna je šrafura između 45. i 60. minuta što ukazuje sudiji da počinje nadoknada vremena ( fudbal ). Mehanizam koji se nalazi u štoperici je 4295 ( 16 rubina ) i on, kao što je već rečeno, omogućuje zaustavljanje i nastavljanje procesa merenja npr. kod prekida-faula.

Grupa slika 16


Sovjetske štoperice bile su izvožene i to ne samo u okviru Varšavskog pakta nego recimo i u Kanadu. Možda nije za očekivati da će u sred hladnoratovskog vremena kompanija ( Marathon ) koja je dugi niz godina snabdevala američku vojsku satovima , uvoziti i prodavati sovjetske štoperice ali tako je bilo. Bolji primer dobrog odnosa između kvaliteta i niske proizvođačke cene nije potreban.

Grupa slika 17


Ovde možemo videti još jednu specifičnu štopericu. Na njoj se ne očitava vreme nego brzina. Koristila ju je saobraćajna policija Sovjetskog saveza. Mehanizam je 4282 ( 15 rubina ). Prečnik je oko 50 mm a visina je oko 12 mm.

Grupa slika 18

[skydrummer]

Slava (Druga moskovska fabrika satova- Второй Московский часовой завод tj 2MЧЗ )

Godine 1924. država je osnovala preduzeće ( fabriku) precizne mehanike Гострест Точная Механическая Обработка ili skraćeno Гострест Точмех .Ta fabrika postaje, 1930. godine , Druga državna fabrika satova. Tokom 30-tih fabrika razvija proizvodnju ručnih satova, alarma, zidnih satova, automobilskih satova, džepnih satova i šahovskih satova. Početkom Drugog svetskog rata ( 1941. ) fabrika je evakuisana u Čistopolj ( čime se stvaraju temelji fabrike satova kasnije poznate pod imenomVostok ), 800 km od Moskve, i proizvodnja se podređuje vojnim potrebama. Prema dostupnim podacima, fabrika se vraća nazad u Moskvu 1944. godine a 1945. godine menja naziva u Druga moskovska fabrika satova - 2MЧЗ . Fabrika 50-tih godina dobija naziv Slava ( Koliko mi je poznato na brojčanicima satova ovog proizvođača mogao se sresti i naziv Pobeda, Start ). Slava je izvozila satove ne samo u zemlje Varšavskog pakta, nego i u zemlje zapadne evrope kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka.
Grupa slika 19


Mnogo svojih satova ,na zapad, Slava je plasirala preko kompanije Sekonda. Sekonda je osnovana 1966. godine i plasirala je sovjetske satove , ne samo Slava satove nego i Poljot, Raketa satove, na zapad. Saradnja Sekonde sa sovjetskim proizvođačima satova trajala je do raspada SSSR. Meni nije poznato kako je Sekonda, koja je osnovana od strane sovjetske časovničarske agencije sa zadatkom da izvozi ( dakle bila je izvoznik ne proizvođača satova ) najbolje sovjetske satove na zapadno tržište, posle raspada SSSR postala britanski brend koji danas prodaje satove proizvedene u Kini i koji nema nikakve veze sa ruskim proizvođačima satova.
Slava je u svoje satove ugrađivala veći broj mehanizama mahom mehaničkih ali i kvarcnih.
Prema prikupljenim podacima januara 2006. godine fabrika i njena imovina su prodati. Fabrička postrojenja su srušena kako bi se napravio prostor za nove stambene projekte. Grad Moskva preuzela je brend Slava . Slava satovi više se ne proizvode u Rusiji. Koliko je meni poznato postoje samo kineske replike.

U nastavku teksta sledi prikaz nekoliko štoperica ovog proizvođača.

Slava tzv “rattrappante” ili “split second” štoperica
Štoperica ima dve skale. Na manjoj skali mere se minute ( podeoci su na svaka pola minuta ) a na većoj skali mere se sekunde (sekunde su podeljene na 10 delova 1/10 tj 0,1 sek. ). Veća skala ima 30 sekundi što znači da je potrebno da velika kazaljka prođe dva puna kruga da bi prošao jedan minut. Štoperica meri 29 min, 59 sek i 9 desetinki ( devet desetih delova sekunde ).
Preko krunice vrši se navijanje takođe pritiskom na krunicu obavlja se start-stop funkcija. Levim tasterom obavlja se start-stop funkcija crvene kazaljke kojom se meri prolazno vreme. Resetovanje svih kazaljki obavlja se desnim tasterom. Osnovna karakteristika ove štoperice jeste u tome što može da izmeri bar dva prolazna vremena. Šta to znači? To znači da se pritiskom na krunicu startuje štoperica ( sve tri kazaljke ) . Pritiskom levog taster zaustavlja se crvena kazaljka ( to je prvo prolazno vreme ), ostale kazaljke nastavljaju da rade. Ponovnim pritiskom levog taster crvena kazaljka sustiže crnu kazaljku tako da ponovnim pritiskom levog taster možemo izmeriti još jedno prolazno vreme itd. Na taj način može se izmeriti velik broj prolaznih vremena. Drugim pritiskom krunice štoperica se zaustavlja ( sve kazaljke staju ) a pritiskom desnog taster sve kazaljke se resetuju.
Ove štoperice korištene su između ostalog prilikom svemirskih letova ( videti sliku ). Na poslednjim fotografijama prikazane su sve oznake ( logo proizvođača ) koje se mogu naći na ovim štopericama.
Tehničke karakteristike:
· Mehanizam: 5498 ( 20 rubina , 36000 vns)
· Dimenzije kućišta: 64 mm x 25 mm ( prečnik x visina )
· Ušrafljujući poklopac
· Staklo: akrilno
· Materijal kućišta: hromirani mesing
Grupa slika 20
Napomena: Na fotografijama mogu se videti dva različita pakovanja i alat za otvaranje štoperice.


Postoji i vodootporna verzija ove štoperice. Razlike su u masivnijim tasterima, natpisu na brojčaniku koji ukazuje na vodootpornost , dihtungu, material kućišta je nerđajući čelik a ne hromirani mesing. Mehanizam je 5498 ( 20 rubina ).
Grupa slika 21


Postoji i verzija sa plastičnim kućištem.
Grupa slika 22


Sledeća štoperica je slična prethodnoj štoperici i njenim varijantama.Ova štoperica ima tri skale. Minutna skala ima 60 minuta , skala sa sekundama ima 60 sekundi ( svaka sekunda podeljena je na 5 delova ) i treća skala izgleda kao skala sa stotinkama ( 1/100 tj 0,01 sek ). Meni nije poznato kako se očitava vreme sa treće skale. Mehanizam štoperice je 5498 ( 20 rubina ). Upravljanje ovom štopericom je isto kao kod prethodne . Interesantno je da ove štoperice nemaju oznaku proizvođača na brojčaniku. Brojčanik je i ovako relativno nepregledan tako da se verovatno htela izbeći dodatna nepreglednost.
Grupa slika 23


Na sledećim fotografijama možemo videti identičnu štopericu u orginalnoj ambalaži i sa pripadajućim papirima.
Grupa slika 24


Štoperica koja sledi je malo remek delo. Kada imate uređaj koji pomoću zupčanika, opruga i ležajeva deli svaku sekundu na sto jednakih delova onda je svaki dalji komentar suvišan. Ono što preostaje jeste oduševljenje. Brojčanik ima dve skale. Manja skala pokazuje sekunde, ukupno 60 sekundi a veća skala predstavlja stotinke ( 1/100 tj 0,01 sek. ). Dakle maksimalno meri 59 sekundi i 99 stotinki. Štoperica koja meri tako kratak vremenski interval verovatno nije imala široku primenu. Pretpostavljam da je korištena u atletskim sprinterskim disciplinama, naučnim eksperimentima. Negde sam pročitao i da je korištena prilikom artiljerijskih gađanja ( uzeti sa rezervom ). Ono što ovu štopericu čini veoma interesantnom jeste činjenica da radi na 50 Hz zbog čega se ne čuje ono karakteristično tika-taka nego zujanje kao kod insekta.
Tehničke karakteristike:
· Mehanizam: 54601 ( 15 rubina ), 360000 vns tj 50 Hz, rezerva snage 10 minuta
Grupa slika 25

[skydrummer]

Dodatak

U ovom delu teksta biće reči o štopericama, mehanizmima i satovima koji se nisu našli u tekstu a zaslužuju da budu spomenuti.

Na sledećim fotografijama možemo videti jednu od prvih štoperica napravljanih u Sovjetskom savezu. Štoperica ima modifikovani Tip 1 mehanizam koji je proizvodila Prva državna fabrika satova 1ГЧЗ. Konkretna štoperica izrađena je u Lenjingradu.
Grupa slika 26


Ovde možemo videti štopericu Prve moskovske fabrike satova –Kirova a s obzirom da je ta kompanija, sticajem okolnosti poslužila kao pelcer za osnivanje Zlatoust fabrike satova , može se reći da je ova štoperica preteča štoperica po kojima će Zlatoust fabrika satova postati prepoznatljiva.
Grupa slika 27


Na ovim fotografijama možemo videti službenu vojnu štopericu ( заказ мо ссср ) . Proizvođač je Druga moskovska fabrika satova - 2 МЧЗ.
Grupa slika 28



U ovom delu teksta biće reči o nečemu što je diskretno, na par mesta, u tekstu spomenuto. U pitanju je, slobodno se može reći, čuveni Tip ( Type -1 ) mehanizam. Postavlja se pitanje zašto je mehanizam koji je uglavnom ugrađivan u džepne i ručne satove bitan za tekst o sovjetskim štopericama. Mnogo je razloga. Pre svega taj mehanizam ugrađivali su skoro svi sovjetski proizvođači satova u skoro sve vrste satova. Taj mehanizam može se naći u džepnim i ručnim satovima, kaminskim satovima, štopericama ( jedna takva je prikazana u grupi slika 26 ) i ronilačkim, 700 m vodootpornim, satovima ( 191 CHS ). Da nije bilo ovog mehanizma sovjetsko časovničarstvo bilo bi nemoguće zamisliti , posebno 30-tih i 40-tih godina prošlog veka . Ono što je takođe interesantno jeste da taj mehanizam nije sovjetski tj sovjetskih ruku delo. Taj mehanizam došao je u SSSR 1930. godine u Prvu državnu fabriku satova 1ГЧЗ ( tj. kada je fabrika osnovana ) zajedno sa mašinama i opremom, i navodno dvadeset jednim časovničarem i tehničarem, američke kompanije Dueber- Hampden ( negde se spominje i oprema kompanije Ansonia Clock Company) . Dakle, 1ГЧЗ je kupila opremu američke kompanije Dueber- Hampden i masovna proizvodnja mehanizma Tip 1 ( Type 1 ) počinje. Ovaj mehanizam postoji u verziji sa 7 i 15 rubina. Takođe treba reći da se ovaj mehanizam pored satova Prve državne fabrike satova, kasnije pridodato Kirov ( a kasnije Prva moskovska fabrika satova- Kirov ) , može naći i u satovima Druge moskovske fabrike satova ( Slava ), Čistopoljske fabrike satova- Чистопольский Часовой Завод - ЧЧЗ ( kasnije Vostok ), Zlatoust fabrike satova ЗЧЗ ( negde se pominje i peta fabrika , to je ogranak Druge državne fabrike satova koji je poslovao iza Urala tokom Drugog svetskog rata, logo tog ogranka sastoji se iz uokvirenog broja 5 i ćiriličnog slova 3 , kasnije je ugašen taj ogranak). Mehanizam Tip 1 je u glavnom potpisan sa 1ГЧЗ međutim može se naći i sa potpisom ЗЧЗ, 2МЧЗ, ЧЧЗ.
Zlatoust fabrika satova ЗЧЗ nastala je na opremi Prve državne fabrike satova-Kirov tako da njihov potpis ne čudi jer su vrlo verovatno i proizvodili ove mehanizme. Druga moskovska fabrika satova 2МЧЗ je od Prve državne moskovske fabrike satova dobijala ove mehanizme nekada sklopljene a nekada rastavljane a da li su i sami proizvodili ove mehanizme nije mi poznato. Za Čistopoljsku fabriku satova ЧЧЗ, koja je takođe potpisivala ove mehanizme i ugrađivala ih u svoje satove , nije mi poznato da li je proizvodila mehanizam Tip 1.
Mehanizam se lako prepoznaje po dvodelnom mostu zaprečnog sklopa ( anker, zupčanik ankera ) a može se sresti,doduše dosta ređe, i sa jednodelnim mostom zaprečnog sklopa i to npr u satu 191CHS.

Ovde je prikazano nekoliko različitih satova koje je pokretao mehanizam Tip 1.

Prva državna fabrika satova 1ГЧЗ
Grupa slika 29


Druga moskovska fabrika satova ( jedan mehanizam je potpisan sa 1ГЧЗ a drugi sa logom Druge moskovske fabrike satova )
Grupa slika 30


Čistopoljska fabrika satova
Grupa slika 31


Zlatoust fabrika satova ( sat na slici je 191 CHS, obratiti pažnju na modifikovan most zaprečnog sklopa i na logo u vidu štoperice )
Grupa slika 32



Zaključak
U vreme kada svaki mobilni telefon može da izmeri nekoliko desetina prolaznih vremena preciznošću od 1/100, mehaničke štoperice su , bar sa tehničke strane, prevaziđene. To naravno ne znači da u kolekciji ne treba imati bar jednu ili da na pijaci ispod gomile krša ne treba razabrati i kupiti jednu lepo očuvanu štopericu.
Bio je ovo tekst o proizvođačima merača vremena koji su ostavili svoj pečat u istoriji sovjetskog – ruskog časovničarstava. Neki od proizvođača su nestali ( Slava ) a neki , koji su većini ljudi potpuno nepoznati, pronalaze način da i danas opstanu ( Zlatoust ). Bio je ovo tekst o štopericama koje su i ovako tehnički prevaziđene, dostojne svake kolekcije. O štopericama koje su imale široku primenu. Pomoću njih mereni su sportski, naučni, vojni, rekreativni rezultati. Zahvaljujući njima znalo se koliko je blizu ili daleko pobeda ili poraz, koliko ima do cilja, medalje, osmeha ili suza. Bio je ovo tekst o sovjetskim štopericama.

Napomena
Sve fotografije korištene u ovom tekstu su preuzete.

Kraj

[skydrummer]

Odličan film, odlični glumci, odlična muzika i sovjetska štoperica. Šta čovek više da traži Teško da ćete naći film u kojem se više puta vidi sovjetska štoperica. Ko je pročitao tekst znaće koja je štoperica u pitanju.
Inače jako dobar film, preporuka.

[skydrummer]

Još jedan odličan video. Sve što treba da se vidi, vidi se.

[skydrummer]

[skydrummer]

Za sam kraj malo veliko remek delo.

Ako vas interesuje kako izgleda 50 Hz, evo ovako izgleda:

[RUS]

Sky, svaka cast
Vrhunski odradjeno, kao i uvek.

[tolarbo]

Ovo je jedan od sjajnih tekstova, i odlicno predstavljene Ruske stoperice. Ova poslednja koja radi na 50Hz je remek delo, cak je i mehanizam na prvi pogled tako jednostavan, ali i po samim pologama u mehanizmu se vidi da je to izuzetno lepo osmisljen mehanizam! Sve cestitke jos jednom, posebno sto si predstavio ovaj tip satova koji je cini mi se neopravdano zapostavljen od strane kolekcionara.