Eh, šta da ti kažem, dokle ima zainteresovanih, biće i diskusije
Uhhh... Ne bih da me častiš medaljama, ali moram priznati da ga nikada nisam poželeo iz prostog razloga što nisam toliko bogat niti mislim da ću postati vlasnik banke, fabrike, nekog bitnog patenta, mafijaš, ili daleko bilo, političar. Jeste da ne brojim pare za sutrašnji doručak i da mogu sebi da platim neka zadovoljstva, ali znam da neću zarađivati toliko da bih mogao da kupim neki Rolexov sat. Ne razmišljam ni o tome kako bi bilo lepo posedovati privatni avion, limuzinu sa šoferom, vilu na Beverli Hilsu ili multinacionalnu korporaciju jer otprilike znam za šta mogu da zaradim.
Da se razumemo, da mi s neba padne neki sat, bilo da košta 10.000 evra ili 1000 dinara, ne bih imao ništa protiv toga, ali ipak živim u realnosti.
Bookmarks sajtovi