Sinn u svemiru

[RUS]

Među ljubiteljima i kolekcionarima ovog Nemačkog proizvođača posebno mesto zauzima model 140/142 hronograf, koji je nošen u svemir. Bez obzira na to koliko duboko zaronite i koliko visoko se popnete, postoji nešto superiornije od toga, a to je kada sat pređe zemljinu atmosferu i ode u svemir na ruci astronauta.

Godine 1985, Nemački astronaut Reinhard Furrer je kupio crni PVD 140S, koji je nosio u svemir tokom Spacelab D1 misije. Ova misija je postala značajna iz nekoliko razloga. Prvi je što je to poslednja uspešna misija šatla Challenger koji je tragično uništen na sledećoj misiji nekoliko meseci kasnije. Drugi razlog je što je to prva misija u kojoj je u svemir nošen automatski hronograf(ili se bar tako mislilo).

Sinn je važio za prvi hronograf u svemiru sve dok 2007 godine nije obelodanjeno da je Dr William Pogue nosio Seiko 6139 hronograf za vreme Skylab 4 misije, 11 godina ranije. Bez obzira na to, Sinn 140/142 ostao je i dan danas jedan od najpoželjnijih "svemirskih satova".

Ovo nije bio jedini put da se ovaj model Sinn-a našao u svemiru, 1992 godine nošen je na svemirskoj stanici "Mir", kao i za vreme Spacelab D2 misije u šatlu Colombia 1993 godine. U svim ovim misijama, satovi su funkcionisali savršeno.

Što se tiče samog modela 142, on dolazi u čeličnom kućištu poliranom ili sa mat crnim PVD premazom. Mehanizam koji pokreće ovaj sat je čuvena Lemania 5100, koji ima funkciju prikaza dan/datum i centralno minutni hronograf. Takođe poseduje unutrašnji bezel, koji se pomera pomoću krunice na poziciji "10".

U kompaniji su nedavno predstavili i model 140A, naslednika originalnog modela, kog pokreće SZ01 automatski mehanizam, zasnovan na Valjoux 7750 mehanizmu. SZ01 poseduje određene modifikacije kako bi bio što približniji originalnoj Lemaniji 5100, kao što je centralno postavljeni minutni registar štoperice. Dizajn novog modela zaista podesća na prethodnika, tu su praktično isti pušeri i krunice, isti oblik kućišta, kao i unutrašnji bezel, jedino je staklo unapređeno, pa je postavljeno safirno. Ovaj model je predstavljen u limitiranoj seriji od 500 primeraka.

Ako ste se slučano zapitali zbog čega je kod oznake modela pisano 140/142, to je jedna od stvari oko kojih se vodi polemika među ljubiteljima i kolekcionarima ovog brenda.

[zma]

Au, kakav sat!!!

[Mister No]

[QUOTE
Ako ste se slučano zapitali zbog čega je kod oznake modela pisano 140/142, to je jedna od stvari oko kojih se vodi polemika među ljubiteljima i kolekcionarima ovog brenda.[/QUOTE]

Da, vodi se polemika..., nego slike modela prikazanih u tekstu su slike 142-jke, evo i slike 140-ke:


rec je o modelima sa istim kucistem, ali razlicitim mehanizmima. U 142 je 5100 lemania, dok je u 140 lemania 1341. Postoje i neke teorije da je Furrer nosio sinn 141 sa lemaniom 5012!

[RUS]

Znam da postoji i teorija o modelu 141, nego nisam toliko stavio akcenat na to, najvaznije je to da su oni poslali sat u svemir, a sad koji tacno model manje je bitno posto razlike i nisu tako velike.

[zma]

a danas nude ovo...

Sinn 142 St II new space chronograph

[Mister No]

Znam da postoji i teorija o modelu 141, nego nisam toliko stavio akcenat na to, najvaznije je to da su oni poslali sat u svemir, a sad koji tacno model manje je bitno posto razlike i nisu tako velike.

Ma da, nego eto, kao zanimljivost... koji je mehanizam u kućištu svemirskog sinn-a
a evo i slike sinn-a 141


kako god.. u pitanju je LEMANIA

[tolarbo]

Nekako mi se cini da su svi bili u svemiru

[Vukas]

Nekako mi se cini da su svi bili u svemiru

Nisu svi... Bleki Bogićević je bio u Kosmosu.

[Милан Милановић]

koji se to mehanizam nalazi u ovom novom Sinnu 142 sa cetiri podbrojcanika, prelep je, samo mi se ne svidja kais, ja sam porucio njihov katalog sa sajta, brzo mi je stigao ali nisam stigao da ga pogledam

[RUS]

^2892 sa DD 2070 modulom.