Registracija
Help
199Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
re: Sat Seiko Monster - SKX779 / SKX781
Dragi prijatelji forumasi!
Zivopisna diskusija me je navela da se prikljucim, jer sam prosto osetio takvu potrebu zbog svih onih koji su manje (ili vise) informisani ili to zele da budu.
Prvo bih zeleo da svima kazem da znacajno doprinosite kreiranju odredjenog misljenja i stava po pitanju satova i da zaista pronalazite dobre, kvalitetne i interesantne teme. Meni kao ljubitelju satova je uvek interesantno da ovde pronadjem odredjeni materijal koji mi moze pomoci u nekoj odluci za kupovinu sata ili pak, samo za zadovoljavanje mojeg interesovanja.
Nemam nikakav interes da bilo kome solim pamet ili da se pravim pametan, ali tema je otisla daleko od uobicajenog nivoa komunikacije koji se moze videti na ovom forumu.
Ne znam, cime se ko od vas bavi, ali u trgovini u svetu (pa i kod nas) postoje neka pravila o formiranju cena, zastiti trzista, postojanju generalnih zastupnika, itd, itd... Ako uvoznik (generalni ili ne) kupi sat od proizvodjaca (ili neke druge ruke), na tu cenu dodaje 10% carine, trosak transporta i na kraju PDV od 18% i time se dobije tzv. troskovna cena. Na tu cenu se dodaje odgovarajuca marza (zarada trgovca) i nastaje maloprodajna cena. Ukoliko uvoznik ima u kanalu distribucije i posrednika (maloprodaje sa kojima saradjuje) onda se mora ukalkulisati veca ukupna zarada koja se deli na zaradu veletrgovca (uvoznika u ovom slucaju) i maloprodavca.
Ovako bi trebalo da izgleda put do formiranja cene, medjutim...! Sta ako je uvoznik samo jedna obicna maloprodaja ili ako je uvoznik neko ko vrsi prodaju putem interneta (iskljucivo) i pri tome nema daljih zavisnih troskova? Nema magacina, nema zaposlenih, a u odredjenim slucajevima nema ni drzave???! Da li istu zaradu treba da ima neko ko posluje kao internet prodavnica, maloprodajni objekat, uvoznik koji se bavi veletrgovinom ili uvoznik koji je ovlascen i uz sve to ima i odredjene MARKETINSKE troskove koji su nezaobilazan deo poslovanja?
Ajmo redom, zamislimo da sam ja uvoznik i da sam kupio nesto od ino-dobavljaca za 100 necega. Ako se bavim samo internet prodajom, jedini trosak koji imam je transport od inostranstva, carina i porez. Neka imam troskove zakupa domena i hostovanja i neka sam uredjujem sopstvenu bazu (one-man-show). Bazicno neka me zadovoljava marza od 30%. Matematika kaze da onda cena po kojoj ja treba da prodajem internetu treba da bude oko 185 (ovo je sve pod uslovom da radim regularno i da mi je transport reda velicine 10%, carina 10% sto ne mora da bude slucaj i da mi je porez 18% sto takodje ne mora da bude slucaj). Ako sam maloprodavac koji ima i trosak transporta robe do maloprodaje i platu radnika i struju, grejanje, telefon, recimo da moram da stavim marzu 50% - matematika kaze da treba da prodajem oko 215. Ako sam veletrgovac koji ima jos jedan deo kanala iza sebe (maloprodaje), neka je moja veleprodajna marza manja i neka je 30% (kao na internetu) i neka maloprodavac zaradi jos 30% na svoju nabavnu cenu – matematika kaze da krajnja prodajna cena treba da bude oko 240! Ako jos treba uracunati i neki procenat za marketing onda mozemo da podignemo jos oko 10% (hipoteticki, da ne bi bilo prenaduvano sa vecim postotkom) – matematika kaze oko 270. Tako dodjosmo do nekih „opipljivih“ brojki.
Mnogi ce pozeleti da nadju „rupu“ u ovoj matematici i ne uzimam im to pravo, ali bih voleo da podsetim da je ovo improvizovani primer u kome sam zeleo da ukazem na „razumne“ marze i cisto da postavim nekakav okvir radi lakseg pracenja situacije.
Ajde sada, za trenutak, da promenimo neke uglove posmatranja. Satovi su luksuzna roba, nemaju rok trajanja, ne prodaju se kao „hleb i mleko“ ili kao mobilni telefoni ili kao banane...a nisu ni neka puka potreba. Dakle, tesko da svakodnevnom prodajom neko moze da napravi milione od tog posla (dozvoljavam opovrgnuce i ovog stava, ali samo sa kvalitetnim argumentima). Opet, pitanje garancije prilikom kupovine sata je, po meni, veoma vazno! Da bi ste se upustili u internet prodaju, trebalo bi da imate nekakav servis, iako postoje internacionalne garancije... A ja, kao kupac, razmislim dobro pre kupovine sata, da li postoji servis u mom okruzenju, koliko je blizu, kakav mu je kvalitet, da li ce uvaziti internacionalnu garanciju ako mi se pokvari sat...
Opet, zapitam se takodje i sledece: pa zasto uopste postoje nekakvi uvoznici (ovlasceni ili ne) kada ja mogu da napravim dil sa tamo nekim sajtom preko da mi daju 10% rabata na svoje cene i da ja to kod mene u Srbiji prodajem sa nekom minimalnom zaradom po istim cenama koje su u Americi, Tajlandu, Hong-Kongu, Singapuru, Dubaiju ili gde vec? Nas par takvih i ne treba nam niko! Zasto bih ijedan sat kupio od nekog Vitanova, S&L, Bomara, BPM-a...? Internet ce ih sve pojesti!?
Koliko ljudi u Srbiji koristi internet? Koliko nas ima nekog preko ko moze da mu donese sat iz npr. Amerike? Zasto svi ne kupujemo „preko“, nego postoje i „budale“ zbog kojih postoje i Vitanovi i njima slicni? Pa koliko se to satova proda u zemljici Srbiji? Da li jedan isti sat treba da kosta isto u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Vrscu, Sapcu, Loznici, Valjevu, Kragujevcu, Nisu, Leskovcu, Pirotu, Vranju, Kraljevu, Cacku, Uzicu ...?
Vracam se na aktuelnu diskusiju oko Monstera – da li je neko pozvao Vitanova ili ovog drugog (Sense watch webshop - prodaja satova - casio satovi - seiko satovi - citizen satovi - swatch satovi - www.satovi-online.com) da pita o cemu se radi i da li moze da se kupi u radnji ili samo putem interneta i ko daje kakvu garanciju. Na Sense watch webshop - prodaja satova - casio satovi - seiko satovi - citizen satovi - swatch satovi - www.satovi-online.com nisu samo SEIKO satovi, a digla se ovolika prasina oko Monstera?! Koliko uopste kosta ovaj sat?
Ja imam iskustvo sa mobilnim telefonima i sada, a i ranije (pre nego sto su operateri poceli da prodaju ove pakete). Cene strahovito variraju, zarade maloprodavaca se krecu od 10-15 odsto, svi nesto kao servisiraju, a ima potpuno oprecnih iskustava... Cinjenica je da je gomila prodavala telefone sa fals kutijama, restlove iz fabrika (one modele koji nisu prosli finalni test za pustanje u prodaju, a potpuno su sklopljeni i izgledaju skroz „originalno“), prenete u torbi ili tasni, sa garancijama od STR“Pere majstora“, bez potrebe da imaju nekakvu radnju ili da se brinu zbog nekakvih reklamacija, jer danas su tu, a sutra ko-zna-gde... Za 5 EUR zarade po komadu (kostao 100 ili 500EUR) ljudi su se „snalazili“...Pratio sam tada (a i sada) MobilniSvet.com - najposećeniji srpski sajt o mobilnim telefonima - tesko da se znalo ko pije, a ko placa!? Hiljadu puta sam pozvao neku radnju koja je davala najbolju cenu i desilo mi se da to sto pise na navedenom sajtu ili nemaju u radnji ili cekaju da im stigne ili sta god...Ili nije uopste ta cena! Menjalo se od sata do sata, a kamoli od dana do dana... Danas je malo bolje, moram priznati.
Cena je vrednost koju je zainteresovana strana spremna da plati kako bi dosla u posed predmetne robe! U najvecem broju slucaja, odredjena je trzistem, a odredjena odstupanja su uvek moguca. Da li je roba ista i tamo i ovamo i da li imate iste uslove kod svakog prodavca – to covek mora sam da se informise i proceni.
Kao mini zakljucak, svakome preporucujem da za svoj novac debelo razmisli kome ce ga dati!
Odgovor sa citatom
jole777 kaže:
Bookmarks sajtovi