Gledajući malo asortiman po prodavnicama, već neko vreme razmišljam da otvorim temu o onome šta nedostaje na tržištu, bilo da govorimo o domaćem ili stranom. O domaćim distributerima i uvoznicima smo već pisali, pa ne bih da govorim konkretno onjima, već o ukupnoj ponudi.
Iako znamo kako je pojava kvarcnih mehanizama uzdrmala časovničarsku industriju, mehanički satovi su, srećom, preživeli. Njihova, ponuda, međutim, nije kao nekadašnja. Ukoliko govorimo o jeftinijem segmentu koji se može naći kod nas, na pamet padaju proizvođači kao što su Seiko, Candino ili Vostok-Europe, ali kako god okrenemo, oseća se praznina. Ne osporavam njihov kvalitet, niti govorim o izboru modela, već gledam na ovu pojavu kao celinu. Kod nas nisam video da se prodaje još mnogo brendova koji mogu stati u ovu kategoriju, a namenjeni su potrošaču iz srednje klase. Konkretno, postoje i kineski i ruski brendovi koji bi popunili ovu prazninu, mada nisu jedini. Smatram da bi bilo zgodno da se obogati ovaj segment tržišta, ali bih voleo da moje mišljenje prokomentariše i neko ko poznaje ekonomiju ili kako funkcioniše uvoz.
Druga stavka, koja je vidljiva i na većim tržištima, jeste monopolsko ponašanje pojedinih proizvođača. Koliko se sećam, neko je već pisao da običan časovničar ne može uvek da naruči originalan deo za neki sat, čime se direktno narušavaju pravila slobodnog tržišta i onemogućuje konkurencija. Naravno, deo će se naći u servisu čiji majstor je postao ekspert za zamenu baterija ili mehanizma, a ako je talentovan, ume čak i narukvicu da skrati.
Treća stavka bi bila srodan bezobrazluk nekih poznatih brendova, koji samo na ime dižu cene sata na kome je praktično sve kinesko, premda ih ne krivim u potpunosti – dok je ovaca, biće i džempera.
Konačno, tu su i neizbežne replike, odnosno nemar državnih organa mnogih zemalja. O njihovom statusu, javnom oglašavanju i pojavi kod nas smo već diskutovali, pa ću taj deo preskočiti, ali svakako da nismo jedina evropska zemlja u kojoj se ovo đubre masovno prodaje. Ovog leta sam imao prilike da ih vidim i u grčkim prodavnicama suvenira, u kojima se za 10-20€ može kupiti roleH, braJTLIG ili neko slično đubre. Da bi ironija bila veća, prve replike u Grčkoj sam video u jednoj prodavnici koja se nalazi samo stotinak metara od policijske stanice. Da bi slika bila potpunija, vrli grčki čuvari reda i zakona su se namučili vozeći čak pedeset metara do prve kafane, gde su uz giros i pivo branili pomenuti red i zakon.
Da čujemo i vaša mišljenja i komentare
Bookmarks sajtovi