Pokrećem ovu temu podstaknut nekim iskustvima forumaša, ali i onime što sam čuo od dva časovničara. Nije nikakva tajna ili velika nauka da sa jedne strane, kvalitet opada, a sa druge, cene rastu ili ostaju na istom nivou. Da podsetim, imali smo prilike da čitamo o Vladanovom damasku, koji se pokvario nedugo pošto je kupljen, a zatim je bilo problema oko servisa. Nedavno je i Sinđel naveo da je video fortis kome ispada krunica. Sat zbog koga sam se učlanio na forum, tissot moonphase, ima veoma loš kaiš u kome se nalazi običan karton koji samo što nije pukao. Ovakvih primera ima još, a mogu se naći prelistavanjem ovog foruma, kao i na mnogim drugim mestima na internetu.
Kao što se iz primera može videti, renomirani proizvođači dozvoljavaju sebi da se kockaju sa ugledom zbog loše urađenih detalja, propusta u kontroli kvaliteta, ali i zbog toga što štede na svemu. Oba časovničara koja sam spomenuo na početku spomenula su da više proizvođača koristi neke jeftinije delove mehanizma, koji brzo stradaju, ili ih izrađuje od loših materijala, što ima istu posledicu. Nisam zalazio u detalje kada sam razgovarao sa njima, ali suština je jasna. Naravno, ne tvrdim da svim fortisima ispadaju krunice, da svaki tissot ima loš kaiš, da je svaki damasko krš i tome slično, ali je evidentno da su ovakva loša iskustva neminovna i da se ne bi smela dešavati. Ovaj forum je relativno mali uzorak, pa upravo zato mislim da ovakva iskustva, koja nisu retka, predstavljaju dobro polazište za ukazivanje na opštu tendenciju opadanja kvaliteta.
Smatram da su za ovakvu situaciju krivi pre svega proizvođači, ali jednim delom i kupci. Proizvođači hoće da uštede svaki cent i često pristaju na trule kompromise po pitanju cene, čime se na duže staze brukaju i gube tržište. Osim toga, monopolski postupci po pitanju snabdevanja delova im ne služe na čast, a time bi se mogao pozabaviti i neki dobar advokat. S druge strane, i mnogi kupci tretiraju satove kao potrošnu robu koja će, uprkos visokoj ceni, posle peripetija oko popravke završiti u kanti, jer ne žele da isteruju mak na konac.
Što se tiče budućnosti, pretpostavljam da će kad-tad i časovničarska industrija pretrpeti ono što se desilo i u drugim granama industrije. Poznato je da su se mnogi proizvođači automobila, bele tehnike, elektronskih uređaja ili neke druge vrste proizvoda debelo prevarili kada su mislili da se može živeti od stare slave, uz visoke cene i loš kvalitet, pa su zato i propali. Mislim da će najveće štete pretrpeti zapadnoevropska časovničarska industrija, u koju ubrajam i švajcarsku, dok će na najvećem dobitku biti japanska, ali i kineska. Kineska industrija u mnogim segmentima osvaja nove tehnologije, a to što je proizvodnja poznatih brendova smeštena upravo tamo, pomaže im da sve dobiju kao na tacni. Evropa je uljuljkana u snu da će jednog dana svi biti nekakvi menaĐŽeri ili da će novac zarađivati samo pritiskom na dugmence i kojekakvim 'uslugama', dok se u drugim delovima sveta konkretno radi i proizvodi. Japanska industrija jeste poklekla pred trendom preseljenja proizvodnje, ali mislim da se to dešava u manjem obimu. Kada se pojedinci probude, za mnoge promene će biti kasno.
Naravno, sve ovo je samo prognoza, ali bih voleo da čujem i druga mišljenja.
Bookmarks sajtovi