Micro i manje popularni brendovi

[piksi]

Dan Henry ima lepih modela.

https://danhenrywatches.com/

Kolega Rus je imao 1970.

[srdjanr]

Za ljubitelje dres satova, Sternglas ima jako lepe,kvalitetne i cenovno pristupačne modele.

https://www.sternglas.com/

[davorb]

Mislim da je tvorac teme zeleo da se u temi nadju i oni posrnuli brendovi sa istorijom, i oni koji su ostali mali, ali mislim da je prvenstveno zeleo da se okupe noviji mikro brendovi, za koje i sam kaze da se vezuje tema kopiranja, nedostatka istorije itd..ali je naglasio da ne bi zeleo raspravu oko toga(kao sto je kopranje ili nedostatak nekih ideja) vec samo licna zapazanja kao sto su dobar ili los kvalitet, odnos ulozeno dobijeno itd...bar sam ja tako shvatio.

Tako je. Nisam zeleo da apriori osudjujem i iskljucujem one koji se prvenstveno bave omazima, mada mislim da je trziste prepuno i drugih odlicnih brendova, kojima nije posveceno toliko paznje i kojima bih ipak dao prednost. Mi smo se nazalost odmah uhvatili i za Tisell i previse puta sazvakanu pricu o kradji ideja, ceni satova itd. Iskreno, voleo bih da procitam nesto vise i o "originalnim" mikrosima i o nezavisnim high end proizvodjacima, ali i onima koji nisu mali po kvantitetu, ali nisu zvucno ime.
Znam da pedantnom Haifischu to nije spojivo u jednu temu (mada ne bih zatrpavao forum ni mnostvom tema) i svestan sam (sto sam i sam naveo) cinjenice da Zeppelin (ili Yema) nije mikrobrend, ali za jednog nepoznavaoca horologije oni to jesu. Bas svako zna za Rolex, Omegu, Seiko, Longines(...) svako sa iole poznavanja "opste kulture" makar je cuo i za Patek, JLC, Zenith, (...) ali ipak moras bar malo uci u materiju da bi saznao za Yemu, uprkos bogatoj istoriji. Zasto je tako? Pomalo i zato sto nema ovlascenog dilera kod nas, pa ga neces videti u izlogu, pomalo i zato sto je bio izvestan broj godina zaboravljen, ponajvise mozda zato sto sa povratkom na trziste nije povratio i staru slavu i ipak je ostao u nekim okvirima opskurnog brenda i to je velika steta.
Zato sam i mislio da "okupimo" te opskurne, odnosno da se pojedinci sete po nekog brenda i o njemu stogod kazu. I ja sam dugo bio jedan od onih, vise puta spomenutih, koji citaju forum iako ne ucestvuju u istom, a tek od skora malo intenzivnije ucim o horologiji. I zato znam koliko zastrasujuce moze da deluje sarenolikost ponude u kojoj ne umes da razaznas zito od kukolja i gde mozes da verujes da je samo onaj za koga si mnogo puta cuo nosilac kvaliteta, nasledja, itd.
A da malo razmrdamo vijuge i velikim znalcima pomenuo sam Debethune kao primer, pa i svaki doprinos u ovom polju nezavisnih high end proizvodjaca je dobrodosao.

Hvala i Piksiju i SrdjanRu na doprinosu, mada bi bilo super ako bi imali volje jos koju rec sa nama da podele o ovim satovima, jer mi je ideja bila prevahodno argumentacija zasto je neki mirkobrend zasluzniji da se nadje na listi ispred nekog drugog.

Ja ne znam puno (pa mi je glupo da pisem) a i ne posedujem ove satove, ali recimo o Dan Henriju bih rekao da je lepo profilisan brend, koji nudi iskljucivo vintage dizajn i to tako da je svaki model obelezen godinom kojoj dizajnom pripada. Takodje interesantno je da je osnivac brenda veliki kolekcionar vintage satova. Medjutim kako je ovo marketinski adut ovog brenda, ja bih rekao da je donekle i nedostatak-avaj, opet dilema o originalnosti, ali sam listao i njegov sajt na kojoj je predstavljen deo kolekcije i mogu reci da su DanHenry satovi jednako preslikani kao Steinhart, samo ne direktno od Rolexa, vec raznih modela. Druga stvar koja mi istinski smeta jeste sto su uglavnom kvarcni mehanizmi. Ako bih i ostavio po strani upitnost kvaliteta istih (jer ipak govorimo o jefitnim satovima, ergo ni kvarcevi u njima verovatno nisu high end), pa cak i dilemu da u tom cenovnom rangu i malo visem ima dosta ponuda automatika, prevashodno mi smeta sto taj vintage dizajn ne korespondira sa kvarcnom tehnologijom.

Sto se Sternglasa tice, deluju kao klasican kickstarter projekat, uspesno baziran na vecito svezem bauhaus dizajnu. Zasto kazem klasican kickstarter-sudeci po navedenim cinjenicama na sajtu delovi "nepoznatog" porekla se sklapaju i salju na QC u Hamburg (bar nesto je nemackog porekla) i zato sto mi neprestano izlecu njihove reklame po drustvenim mrezama (sto mi je cesto alarm da nesto ne stima). Ipak, meni licno prelepi satovi, a veliku pocast dajem cinjenici da prave razlicite velicine, a ne da se kao mnogi vezuju za trendi 40+ precnike.


I jos da dodam, (posto je tema uveliko off, a verovatno se nikada nece vratiti) da je bezbijeva opservacija o IWCu zanimljiva, ali verovatno govori dosta upravo o puno-puta-pominjanoj cinjenici da je Rolex na svakom planu majstor marketinga, pa cak i kada se govori o replikama i omazima, uvek se najpre i jedino pominje bas Rolex. S druge strane uzeti kazaljke Seamstera nije isto kao i napraviti oblik kucista, dizajn cifera, oblik bezela, i kompletno ceo sat identicnim. Eto, bas ta pojava narandzaste kazaljke, koju kako kazes mikrosi koriste kao da druga ne postoji, me navodi na razmisljanja o tome ko pomera granice i trudi se da ne bude samo copy-paste u svetu mirkosa.

I ne mora samo pitanje dizajna da bude sporna tema kod mikro proizvodjaca. Mene jako frustrira cinjenica da se ne moze uci u trag proizvodnji ovih satova. Nemamo ni koncezus sta je swiss made, sto je vrlo striktno definisano, a kako onda da znamo sta znaci kada jedan proizvodjac poput gorepomenutog Le Forbana ne stavi made in france, vec assembled in Paris? Ima li uopste ovakav natpis bilo kakvu tezinu? (ok, kapiram da podrazumeva ukljucen neki rucni rad u sklapanju sata i to u ne jeftinom francuskom okruzenju, ali sta zapravo znaci assembled).

Oprostite ako sam konfuzan, mozda ideja da se obuhvate razne kategorije proizvodjaca nije dobra. Ako cemo biti produktivniji mozemo ipak da se fokusiramo samo na mirko brendove, ali super bi bilo da budu zaista vredni pomena, uz neko licno iskustvo, ili bar stav, jer u suprotnom google za delic sekunde izbaci stotine spiskova mikrobrendova, ali mi se cini da su to genericke liste, cesto prepisane jedne od drugih, a neretko i sponzorisane. Ovde znam da ima mnogo onih koji bi svasta mogli reci o opskurnim satovima, cak iako je Seiko ili Rolex centar njihove paznje i fascinacije.

[davorb]

Ne znam da li je iko na forumu nekada rekao da ne bi dao pare na neki El Primero ili Speedmaster, bilo da ima para ili ne.
Davoreb, da li bi dao, da mozes, 7500e za neki od Zenith elPrimero modela? Ja iskreno bih.

E da, na ovo sam preskocio da odgovorim. Siguran sam da nikada nisam pominjao Rolex u duhu cene i spremnosti da dam novac. Bio Rolex ili Zenith trenutno mi se cini neprihvatljivim dati 7500E za bilo koji sat (napominjem trenutno, jer do pre godinu dana sam mislio da je sve preko 200E mnogo, a danas neretko uhvatim sebe da opravdavam cenu sata od 1500E. )

E sad, kad bih bas morao da dam necije tudje novce sebi za sat i da me neko pita: Rolex ili Zenith mislim da bih rekao Zenith, ali to je vec detaljna elaboracija koja previse skrece sa teme. A ako bih birao, najradije bih kao sto si i sam naveo u predjasnjem postu izabrao 5 satova za tu cenu umesto jednog, ili ako ne 5, onda bar 3.

[Haifisch23]

Davore,

Jedno lično zapažanje u vezi sa tobom. Izuzetno mi je drago, što se na forumu pojavio član, koji je u samo dva meseca pokrenuo nekoliko odličnih tema, koje su i neke ozbiljnije pratioce scene naterali, da malo protegnu moždane vijuge i da pokrenu prste na tastaturi u petu brzinu. Kod svega, izuzetno cenim način na koji vučeš zaključke iz gradiva, za koje je očigledno, da dolaze iz vlastite glave. Sviđa me se to, što ideš u širinu ali istovremeno se ne libiš, da zagaziš i u dubinu materije. Opservacija o Dan Henry vintage dizajnima u koje ugrađuje kvarčne mehanizme, što je zaista neprirodan spoj, je samo jedan primer odličnog ulaska u horološku zamku, kakvog ne bi očekivao od svežeg člana foruma, koji usput sebe proglašava neveštim poznavaocem. Napravljen si od pravog materijala i nadam, se da ćeš nastaviti ovim putem. Biće mi veliko zadovoljsvo, kada ću u bliskoj budućnosti javno zatražiti tvoje mišljenje o određenoj problematici.
Isto se tako nadam i veselim daljem putu kolege Bezbija, koji se aktivno i kvalitetno uključuje u debate, sadržajnim informacijama nudi pomoć ostalim članovima i vanjskim pratiocima foruma. Forumu su potrebni ovakvi doprinosi i bilo bi lepo, da i ostali članovi što češće javno dele svoje stavove.

Što se same teme tiče - ne smatram sebe dovoljno dobrim poznavaocem modernih mikrobrendova, da bih mogao kvalitetno, da se uključim u debatu, pa ću biti slobodan, da dam nekoliko ličnih zapažanja, do kojih sam došao u svim ovim godinama praćenja horologije.

Ne verujem, da u segmentu mikrobrendova iz kojeg želiš, da izvučeš temeljne zaključke, postoji brend, koji je na tržište izašao sa vlastitim mehanizmom. Ovom tematikom se članovi ovog foruma premalo bave i uvek se nekako nalazi u drugom planu ali to je najteži, najsloženiji, najzahtevniji, najskuplji i ujedno najneizvesniji deo cele priče. On zahteva najviše vlastitog znanja, najviše strpljenja, najviše vremena i najviše finanskijskih resurza. Posebno, ako se radi o hronografu. Uzmimo samo primer jednog velikog Breitlinga. Razvijanje In House mehanizma, automatskog hronografa B01 je trajalo 6 godina i finansijski je toliko iscrpelo brend, da još i danas nemaju dovoljno rezervi, da bi se latili razvijanja jednostavnijeg mehanizma sa funkcijom day, date. Zato su se udružili sa Tudorom i u zamenu za pomoć kod razvijanja njihovog hronografskog mehanizma dobili pravo na upotrebu Tudor In House date kalibra, kojeg brendiraju kao Breitling B20.
Ili gore spomenuti Rolex. Kada su u početku '90 godina ušli u krizu sa obezbeđivanjem dovoljnih količina Zenithovog El Primera i pojavom prvih redova za čekanje na Daytonu, bili su prisiljeni, da konačno i sami pristupe izradi vlastitog hronografa. 4130 se kuvao dugih osam godina i odneo je ogromno novaca ali zato sve vraća u desetorustrukim kamatama. Čak i 20 godina nakon nastanka, to je još uvek moderan mehanizam sa 72 sati rezerve snage. Pošto si napomenuo, da je Rolex najveći majstor reklame...u pravu si, ali mnogi to mešaju sa namernom manipulacijom. Rolex radi sa najnižom profitnim stepenom u luksuznom razredu ali je to Hans Wilsdorf elegantno rešio oblikovanjem preduzeća sa atributom dobrotvorne organizacije, koja je izuzetno aktivna na ovom polju ali je zato oslobođena velike doza poreza na promet u Švajcarskoj. Rolex se nikada nije previše bavio prestižnim takmičenjima na raznim svetskim sajmovima. Hans je lepo rekao: "Sve te pehare i diplome brzo prekrije prašina i zaborav ali prenošenje poztivnih utisaka i iskustva uvek ostaje u životu među ljudima". Uglavnom, potrebno je zaista duboko zagaziti u njihovu istoriju, načinu delovanja i organiziranost, da bi se došlo do prave slike ovog brenda. Pošto sam se poslednjih deset godina dosta pomno bavio događanjima oko Roleksa, mogu reći, da su se mogli slobodno nazvati i Festina. Jer ne postoji brend u celoj istoriji, kome značenje pojma Festina (žuri polako) ne priliči bolje nego Rolexu. Sve se radi polako ali maksimalno pomno, detaljno i precizno.
Upravo ovaj najsloženiji deo horologije mikrobrendovima oduzima onaj najznačajniji deo revolucionarnosti, koju su posedovali nekadašnji mikrobrendovi u periodu od 1880 do 1970 godine. Nisu u pitanju samo finansijska sredstva, nego pre svega i nedostatak ogromnog znanja, koje je za to potrebno i koje su nekada imali osnivači današnjih velikih imena horologije. Danas prilikom osnivanja satnog brenda nije potrebna diploma iz časovničarskog znanja, što ranije nije bio slučaj.
Naravno ako u pojam mikrobrendova uključimo današnje nezavisne časovničare, koji su navedeni u mojem ranijem postu u ovoj temi onda dolazimo do potpuno drugačije slike. To su pojedinačni genijalci, koji za razvijanje vlastitih kalibara ne troše milione, jer sve rade ručno. Prilikom razvijanja kalibara ne razbivaju glavu detaljima, kako sniziti buduće troškove produkcije standardiziranjem pojedinih delova mehanizma modernom hardwareu, koji bi masovnom proizvodnjom umanjili troškove produkcije i time prilično ispunili tu rupu bez dna.

Nakon svega navedenog, ne sme, da nas čudi činjenica, koju si naveo u primeru Le Forbana i njihovim potpisom na satu Assembled in Paris, umesto Made In France.
Made in France standard zaheva, da je najmanje 45 % vrednosti sata nastalo u Francuskoj i da je najmanje 45 % sastavnih delova mehanizama nastalo u Francuskoj. Kupovinom Miyota mehanizama ne ispunjuju taj osnovni zahtev i zato im jedino preostaje navedba Sastavljeno u Parizu, pošto se samo na taj način mogu ograditi od sumljivog kineskog porekla vlastitog proizvoda.

Nisam razumeo, da nemamo koncezus oko Swiss Made standarda. Ne treba nam nikakav sporazum oko toga. Sadržaj ovog standarda ne dopušta nikakve teorije zavere, kojima se u čitavoj regiji, veoma rado poslužujemo. Nadam se, da će takvih slučajeva u budućnosti biti sve manje i da će pojam Originalnost u ovoj našom geografskom okruženju jednog dana u ljudskoj svesti konačno dobiti ono pravo značenje i vrednost i da se nećemo više pravdati onom starom: ako državu vode oni koji su neorginalni, zašto bih onda to bio i ja.

Što se tiče Yeme. Kada je Henry Louis Belmont otišao u penziju (1982 godine), brend je preuzeo njegov sin Henry John Belmont. Na žalost, sin je u sebi nosio više srce menadžera nego časovničara, koji bi dušom stajao iza očeve zaostavštine. Zato je Yemu prodao finansijskom fondu Matra i zazima mesto izvršnog direktora kod Jaeger-LeCoultre-a, da bi 15 godina kasnije postao član upravnog odbora giganta - Richemont Group.
Kada je Yema prešla u vlasništvo Matra grupe, godišnji obim proizvodnje je iznosio ogromnih 2 milona satova i u to vreme je nosio epitet jednog od vodećih evropskih proizvođača. Ali Matra nije znala, da se nosi sa ovako velikim zalogajem i 1988 godine Yemu prodaje Seiku. Seiko nije ništa pametno uradio i nikada mi neće biti jasno, zašto je ušao u ovaj transfer. Niti je uložio ni jedan Yen u Yemu niti je iz nje ništa izvukao. Umiranje brenda je trajalo 16 godina, sve dok u igru ponovo ne stupa domaćin Eric Beckensteiner i Yemu ponovo vraća na život.
Pošto je u srcu onaj pravi pripadnik scene, uzima kredite i nakon 4 godine razvijanja Yema dobija In House kalibar MBP 1000, sa 31 rubinom, frekvencijom 28.800 b/h i 40 satom rezerve rada. 2009 godine dobijamo reizdanje legendarnog modela Superman, sa ovim kalibrom.
Iako je sat postao pravi komercijalni hit, pre svega u Francuskoj i Italiji, razvoj mehanizma je u konačnom obračunu oduzeo brzinu i snagu daljeg puta brenda, što ga primorava, da u buduće modele ugrađuje ETA. Ali ipak brend je na pravom putu i reizdanjem legendarnih modela sve više ljubitelja satova na osobnim PC, ponudu Yeme svrštavaju pod Favorites.

[bezbi]

Evo ga jos jedan offf al ovaj put omg off
https://www.heimdallr.watch/dive-wat...domed_sapphire

[davorb]

Hvala Haifisch, pretera ga ...ali neka si... Ono sto si lepo primetio jeste da uglavnom ne volim da postavim pitanje na koje mogu da dobijem eksplicitan odgovor i tako bezuslovno prihvatim neciji stav. Vise volim da citam izmedju redova, i zato pokrecem temu o kojoj moze da se raspravlja nasiroko, pa da svako izvuce zakljucke koji mu se svidjaju (a ponadam se da bi mogla biti zanimljiva i drugima).


Elem, sto se tice razvoja sopstvenog mehanizma, nisam ni mislio da idem daleko u ocekivanjima da ih ima mnogo, ali nadam se da ima i onih mikrobrendova koji se makar malo potrude u modifikaciji genericke selite ili miyote, kao sto na primer svaki drugi pripadnik swatch grupe ima modifikovanu etu2824-2 sa produzenom rezervom pod svojim imenom. Ili na primer ovaj sat mi je zapao za oko zbog rotora:

znam da je to vrlo bazicna izmena i da skoro svako moze da ukrasi rotor, ali ovo je ne samo izuzetno lep i pedantno osmisljen rotor, vec jos i u duhu GMT sata, zaista pun pogodak.
Mozda nije ni mehanizam (niti dizajn) nesto sto bi taj brend izdiglo iznad drugih, mozda neko ima super iskustvo u razgovoru sa CEOom tamo nekog brenda, gde je zakljucio da su bas kul. Mislim da ima milion razloga zasto bi nekome odredjeni brend prirastao srcu (bio on mikro ili makro, bio on iz sveta satova ili ne).

razvoj mehanizma je u konačnom obračunu oduzeo brzinu i snagu daljeg puta brenda, što ga primorava, da u buduće modele ugrađuje ETA.

ovo mi je zanimljiva teza, a cesto se provlaci, mozda ne tako direktno. Razumem da konstrukcija sopstvenog mehanizma kosta novca i vremena, ali zar se u to ne ulaze (pored prestiza) da bi se na duze staze umanjio trosak, odnosno da se taj mehanizam ugradjuje u sto vise satova? kako izrada in house mehanizma moze da dovede do primoravanja da koriste etu?


Ako bismo prosirili kriterijum pobrajanja satova sa striktno mikro brendova na ovo sto sam oslovio kao manje poznati brendovi, siguran sam da bi se nasle brojne tehnicke i zanatske inovacije.


A posto si cak i u ovoj temi koja nema mikron veze sa Rolexom uspeo da nam “podvalis” jos jednu pricu o istom, dozvoli da te malkice ispravim: festina kao pocetni deo kovanice 'festina lente' znaci samo brz, pa cak i nestrpljiv, a tek uz lente kroji znacenje 'zuri polako'.





Evo ja cu iskoristiti priliku da kazem nesto o proizvodjacu koji mene fascinira zadnjih dana (eventualno nedelja, ali svako se posvecuje gradivu prema svojim mogucnostima, tako da cu dozvoliti sebi stav da sam masterovao gradivo kao ti o Rolexu ). Christopher Ward JESTE razvio in-house mehanizam (osim ako ni CW ne smatras mikrobrendom, pa si ga zato izuzeo iz stava da u mikro svetu nijedan brend nema kapacitete da razvija sopstvene mehanizme). Istina, SH21 nije in-house u punom smislu te reci, obzirom da su se za razvoj udruzili sa Synergies Horologeres, a da proizovdnju outsource-uju, ali neosporan je trud na razvoju, uostalom ovakav biznis plan im omogucava da vrhunski in-house mehanizam nude u satovima cca 2000$.
Sta je toliko vrhunski kod SH21? 120h rezerve? COSC sertifikat? Mogucnost nadgradnje raznih komplikacija?
Pre svega fascinira cinjenica da je razvoj pokrenut 2014., na desetogodisnjicu brenda i da im je trebalo svega 4 godine za razvoj. Ako uporedimo brojke iz Haifischovog posta vidimo da je to vrlo dobar skor. Ogromna rezerva snage bez smanjenja frekvencije (4Hz), uz hronometarsku preciznost je vise nego izuzetan tehnicki podvig. Pritom, u duhu pristupacnih satova, kako CW istice konstruisali su jedan robustan i izdrzljiv mehanizam. Ne krasi ga mala dimenzija, mada modularna konstrukcija omogucava razne komplikacije koje ne zauzimaju previse prostora u kucistu. Nije ni najlepsi mehanizam na svetu, medjutim i po tom pitanju CW pomera granice. Najpre, iako je ovo jedan robustan mehanizam, njegov grub i uzdrzan dizajn nije posledica nedostatka fine obrade, vec promisljene obrade koja ostavlja utisak svedenog dizajna na esenciju, a ujedno pokazuje posvecenost detaljima. SH21 ne krase zenevske sare, jer one ne pripadaju nasledju CWa, ali je svakom detalju obraceno maksimalno paznje i obrade u peskiranju, brusenju, pozlati, itd. Ne znam gde bih svrstao CW-u svajcarski, britanski, ili internacionalni brend, ali kako im je sediste u Engleskoj, oni i sami tvrde da je u pitanju prvi britanski mehanizam razvijen u poslednjih 50 godina.


Pravu predstavu o ovom brendu i njegovoj poziciji lepo oslikava anegdota jednog od osnivaca brenda, koji tvrdi da ga je CEO neimenovanog prestiznog svajcarskog brenda upitao ko im je dozvolio da urade tako nesto (razviju SH21), na sta je on odgovorio: “Mi, sami sebi”. Koliko je ovakva prica istinita ili samo deo dobrog marketinga pokazace vreme (ili mozda nece), ali iskreno mogu da zamislim takav zaplet, a rasplet mnogo govori o pozicijama mocnika i aspiracijama malih. Zbog ovakvih stvari uvek cu biti na strani skrajnutih, bilo u svetu satova ili necemu drugom.





Kako sam ljuto bacio oko na jedan pristupacniji model, takodje u hronometarskom razredu (doduse u ovom kuca Selitta), zapalo mi je za oko da sat iz razreda divera ima 150m vodootpornost bez usrafljive krunice. Znam da je ovo opravdano i pripadanjem sata vintage diver segmenu, sto je uglavnom samo opravdanje za smanjenje troskova, ali me interesuje nesto po pitanju tih vodootpornosti. Sa jedne strane 150m zvuci sasvim dovoljno za bilo kakve egzibicije, imajuci u vidu da je to 100 puta dublje nego sto cu ikada zaroniti. S druge strane i 30m je ogromna dubina na papiru, pa ne valja ni ruke prati sa takvim satom na zglobu. Da li 150m uopste garantuje neku vodootpornost za uobicajene plivacke aktivnosti u slatkoj i slanoj vodi? Da li u tom slucaju usrafljiva krunica ima presudni znacaj? Ako bih hteo da kupim sat koji mogu leti da nosim i da ne razmisljam da ga skidam sa ruke pre ulaska u vodu, sta je realni minimum koji mora da obezbedi sat da bude zaista vodootporan?

[Baron]

Prikazana dubina je testirana u laboratorijskim uslovima, drugo je kad ti ležiš na suncu sat vremena pa uskočiš u hladnu vodu, zamahneš rukom a dihtunzi stari par godina. Probaj da skočiš na vagu sa pola metra, da vidiš kolio će pokazati vaga.
Sa ovim diverom(150m) se naravno preporučuje ronjenje na dah, a testiranje vodootpornosti da radiš svake 2god (svake godine ako se profesionalno baviš).
Meni dubina zavisi i od cijene sata, rađe bih u morskoj vodi ronio sa Casiom nego sa Submarinerom, ako uđe slana voda onda čak i ovlašćeni servis neće potpuno ukloniti štetu.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[Haifisch23]

Davore,

Nisam podvalio priču o Rolexu u ovoj temi, nego sam se samo nadovezao na tvoje misli, da je Rolex majstor marketinga. U priču sam uključio i vremenski period, koji je bio potreban za izradu 4130 mehanizma. Nemam nikakvih potreba, da podvaljujem priče o Rolexu. To je ime, koje govori samo za sebe.
I da, dobro znam pozadinu nastanka naziva Festina. Samo, nisam hteo, da budem i ovde preširok, kao što sam to obično.

Što se tiče Yema i njihovog In House mehanizma - mislim, da si u pitanjima, već dao odgovor. In House mehanizam je pre svega stvar sposobnosti brenda, da napravi ono što je u horologiji najteže. Opravdanost takvog mehanizma se pokazuje u dužem vremenskom periodu i sastoji se od serijske proizvodnje, koja znatno smanjuje troškove na jedinicu. Još je bolje, ako se za takav mehanizam pojave vanjski kupci. Yemin mehanizam je bio napravljen za njihovu diver liniju i prilikom razvijanja nije bilo dovoljno sredstava, verovatno i znanja, da bi ga modularno nadgradili sa postavljanjem hronografa na njega. Yema je ipak najpoznatija po svojim hronografskim modelima (Rallygraf Mario Andretti) i za to je bilo potrebno preći na nabavu generičkih ETA kalibara.
Obim prodaje modela samo sa Date komplikacijom nije dostigao takvu širinu, da bi opravdao serijsku proiizvodnju In House mehanizma, nego je bilo jeftinije nastaviti sa outsourcainim kalibrima.
Ipak, kada i ako jednom Yema dostigne željene količine realizacije uvek će moći pokrenuti plod vlastitog znanja, što će im samo dodatno povećati ugled.

To je deo, koji je najteži prilikom razvijanja mehanizma. Ne radi samo o određenom, jednom modulu, nego je prilikom razvoja potrebno ukrojiti i što više dodatnih komplikacija. Sve te ideje treba pretvoriti u stvarnost, standardiranjem, što znači, da se moraju poklopiti tako, da sve omogućuju serijsku proizvodnju.

Christopher Ward - nisam ga svrstao u kategoriju mikro brendova u užem smislu jer sam možda pogrešno shvatio rang (krug) brendova, koji želiš uključiti u raspravu. Zato sam i napisao, da uopšteno gledano, onda bi u mikro brendove mogli uvrstiti čak 80 % današnje produkcije.

Što se tiče njihovog "In House" mehanizma SH21. Da li stvarno veruješ, da su trojica tipova, koji su u horologiju ozbiljnije i više-manje slučajno, preko nemačkog zajedničkog prijatelja, koji je imao veze u švajcarskim horološkim krugovima, ušli 2004 godine,mogli ravnopravno surađivati sa dokazanim časovničarom Johannesom Jahnkom, koji je tvorac ovog kalibra? Zapravo, da budemo precizniiji - iza svega je stajao legendarni Jean Fillon, koji je sa svojih 79 godina, dao smernice svom učeniku, tada 24-godišnjem Johannesu Jahnku za izradu SH21. Jean Fillon je inače tvorac najvećih uspeha švajcarskog High End brenda Epos.
Koliko znam on je i u prošloj 2019 godini, sa 88 godina još uvek aktivan u poslu.

Vlasnici Christopher Warda su jednostavno kupili mehanizam od Synergies Horlogeres, što nije ništa neobično u svetu časovničarstva. Podsetimo se samo Omege i čuvenog Co-Axial koncepta, koji su kupili od još jedne legende - engleskog časovničara George Danielsa, inače vršnjaka gore pomentog Jean Fillona.

[davorb]

Nisam podvalio priču o Rolexu u ovoj temi, nego sam se samo nadovezao na tvoje misli, da je Rolex majstor marketinga. U priču sam uključio i vremenski period, koji je bio potreban za izradu 4130 mehanizma. Nemam nikakvih potreba, da podvaljujem priče o Rolexu. To je ime, koje govori samo za sebe.

Samo sam se salio, zato i znaci "" kod podvalio

I da, dobro znam pozadinu nastanka naziva Festina. Samo, nisam hteo, da budem i ovde preširok, kao što sam to obično.

Nisam ni sumnjao - takodje samo dobronamerna doskocica

Što se tiče njihovog "In House" mehanizma SH21. Da li stvarno veruješ, da su trojica tipova, koji su u horologiju ozbiljnije i više-manje slučajno, preko nemačkog zajedničkog prijatelja, koji je imao veze u švajcarskim horološkim krugovima, ušli 2004 godine,mogli ravnopravno surađivati sa dokazanim časovničarom Johannesom Jahnkom, koji je tvorac ovog kalibra? Zapravo, da budemo precizniiji - iza svega je stajao legendarni Jean Fillon, koji je sa svojih 79 godina, dao smernice svom učeniku, tada 24-godišnjem Johannesu Jahnku za izradu SH21. Jean Fillon je inače tvorac najvećih uspeha švajcarskog High End brenda Epos.
Koliko znam on je i u prošloj 2019 godini, sa 88 godina još uvek aktivan u poslu.

Vlasnici Christopher Warda su jednostavno kupili mehanizam od Synergies Horlogeres, što nije ništa neobično u svetu časovničarstva. Podsetimo se samo Omege i čuvenog Co-Axial koncepta, koji su kupili od još jedne legende - engleskog časovničara George Danielsa, inače vršnjaka gore pomentog Jean Fillona.

e ovo je vec razocaranje, ali i otkrovenje. zato volim ovakve postove. gde bih i kako mogao naci jednu tako zdravorazumsku informaciju sem na forumu, od zivih ljudi, koji znaju nesto, a ne pisu za svoj bankovni racun?

i izvinjavam se, jos jednom sam upleo igrace iz razlicitih liga. nije namerno, nije toliko ni neznanje, ali evo obecavam, ako tema prezivi bar se ja vise necu osvrtati na bilo sta sto organizaciono i produkcijski prevazilazi okvire mikro. znam da CW uveliko nije mikro brend u pravom smislu, ali kao sto rekoh vise puta, ja za CW nisam ni cuo kada su oni "razvijali svoj in house mehanizam", pa imam potrebu da povezem nepovezivo, sto je lepo kategorizovano samo u mojoj glavi.


Pitanje za vodootpornost je veeeliki off, ali i dalje stoji za kolege. nemojte me terati da otvorim novu temu