Na forumu je dosta pisano o istorijatu digitalnih satova, počevši od njihovih preteča iz XIX veka, onim prvim LED satovima iz sedamdesetih, o njihovim LCD rođacima i najnovijim dostignućima na ovom polju. Skoro svi (po godinama) stariji članovi foruma imali su bar jedan LCD digitalac tokom osamdesetih, a mnogi i danas imaju neki takav, obično G-Shock, Suunto i slično.
Elem, kao neko ko je inficiran satitisom i zagleda ljudima pod rukave ili tokom leta u zglobove, primećujem da su vlasnici digitalnih satova veoma retki. Ukoliko bismo digitalne satove uporedili sa mnogim drugim proizvodima, kao recimo automobilima, televizorima ili telefonima, primetili bismo da postoji opšta tendencija prihvatanja tehnološki naprednijih modela, tako da danas mnogi voze automobile sa dosta dodatne opreme zasnovane na elektronici, svako želi da kupi LCD/LED televizor, a telefoni sa androidom su maltene postali standard.
S druge strane, primećujem da običan potrošač i dalje više voli analogne satove, najčešće kvarcne, ali uprkos mnogim praktičnim preimućstvima, digitalni satovi i dalje gube trku sa analognim 'kolegama'.
Predlažem da u ovoj temi prodiskutujemo o razlozima za to. Jedan od potencijalnih razloga može biti i izgled, jer npr. bankar, advokat, dirigent ili diplomata svakako elegantnije izgledaju ukoliko nose analogni sat, a ne npr. neki G-Shock. Ipak, mnogi ljudi ne rade ove poslove i ne moraju da se oblače formalno, a u njih spadaju đaci, studenti, frizeri, pekari, hirurzi, taksisti, vojska i policija (u radnoj uniformi), dok advokat ili dirigent koji odu da voze bicikl, na pecanje ili u šetnju ne moraju izgledati formalno.
Ima li neko ideju zbog čega su digitalni satovi doživeli ovakvu sudbinu? Iako nisu ugroženi, svakako da nisu uspeli da isprate tendencije koje važe kod mnogih drugih proizvoda. Svaka ideja je dobrodošla i nadam se da će se ovde naći još neki odgovor i da će diskusija biti zanimljiva.
Bookmarks sajtovi