Promene u kolekciji

[BucaJr.]

Moram nešto da napišem, ne znam zašto i ne znam kako ali znam da većina prođe kroz to...

Naime, posle xy godina čuvanja, maženja, paženja i nošenja svakog sata koji sam kupio, odjednom mi je došla ideja da većinu satova iz moje 'kolekcije' pustim dalje! Da prodam, mada mi to grubo zvuči. Ne prodajem ih sa zaradom, ne trgujem, već samo prepuštam dalje...

Iako sam svaki ponaosob pažljivo birao i kupio sa merakom, gledao u kutiji i nosio sa još većim uživanjem, iako do juče ni jednog trenutka nisam razmišljao o prodaji bilo kog primerka koliko god on bio jeftin ili horološki nebitan, jučerašnja akvizicija još jednog modovanog Seika je prelila čašu.

Trenutno imam preko 30 šarenolikih satova i vreme je da se svedem i oformim smislenu mini kolekciju. Jedna kutija sa 12 mesta će biti više nego dovoljna

Uzimajući u obzir da sam član od 2011. a da sam još najmanje toliko godina pre članstva na forumu voleo, pratio i kupovao satove noseći se mišlju da ću ih sve čuvati zauvek, ispada da sam duuuugo bio dosledan tom razmišljanju.

Dva dana sebi nmg da objasnim kako se iz čista mira desilo da prelomim i tako olako prihvatim ideju da 'pustim dalje' satove koji su mi toliko vremena bili izuzetno dragi. Svoj prvi automatik, prvi ruski sat, poklon od prijatelja, jedan sat za koji sam još pri kupovini rekao da ga nikada, ikada neću prodati... Lepo je Bond, Džejms Bond rekao - nikad ne reci nikad!


Verujem da kroz slične priče prolaze svi koji su dugo u horologiji na bilo koji način, verujem da je ovo proces učenja, možda starenja i sazrevanja, pa se nadam da će značiti svakom mlađem članu koji ima strpljenja da u današnjem ludom i brzom svetu ovo pročita.

Da priča ne bi bila bez diskusije pošto je ovo ipak forum, koliko puta ste vi menjali svoju kolekciju? Blago ili iz korena nije bitno, koliko suštinskih promena u kolekciji je bilo

[srce]

Bilo bi lepo da znamo kojih si se odrekao , a koje zadržao , a koje možda želiš( uz poneku fotku) ... pomoglo bi da se bolje razume proces razmisljanja i da kažem "sazrevanja"... pozdrav

Sent from my SM-G980F using Tapatalk

[popovac 76]

Uh neprođe dan da ne pogledam "gomilu u uglu svoje sobe i pitam se čemu sve to... ja sam ovde od 2008 plus kao što kažeš nekoliko godina staže pre toga u svakom slučaju ne znam tačno koliko ih imam, posle stotog prestao sam da brojim cenim da sam negde oko 150+/- .. U početku je to bilo standardno svaštarenje, ali se su se vremenom iskristalisali moji afiniteti... nevezano za cenu istih.. čini mi se da se nikada ne bih odrekao dvadesetak SLAVA satova i desetak SEIKO LM satova ... inače posle godina nošenja 007 svakodnevno, već godinama nosim samo tri sata ZENO Diver, Seiko kornjaču i Seiko Land Monstera.. a kao dres sat fantastični seikomatik koji uživo izgleda kao sat od više hiljada evra, i posle šezdesetak godina kao da je juče napravljen.. ok neki put i logines pođe ali retko.... sve ostalo se nikada ne nosi.. za ovih petnaestak godina nisam prodao ni jedan jedini sat ..nekoliko ih je ukradeno ostalo još ponosno čuvam... šta znam ... možda jednog dana poludim i sve ode u pm do tada bolest se svakog meseca nastavlja

[VLADAN P]

Ni ja ne znam koliko satova imam. Možda 30-40.
Već dugo ne pratim tržište satova tako da i ne znam kolika im je vrednost u novcu.
Nikada nisam prodao ni jedan sat.
Dobro se sećam iskrene radosti koju sam osećao pri svakoj nabavci.
Svaki mi je drag. Svaki ima neku priču.
Zato ih ne bih prodavao.


Inače mislim da su, za nekoga ko ne pravi specifične kolekcije, dovoljna tri-četiri sata. Toliko ih i ja redovno nosim.


Edit - Imam puno razumevanje za ljude koji iz raznih razloga prodaju svoje satove. Dosta ih je kupovalo inpulsivno nešto što im se u tom trenutku činilo kao super ideja. Mnogi na početku ''karijere'' nisu ni znali šta ih tačno zanima. Neki ljudi kupuju satove veće vrednosti pa im sad novac stoji zarobljen ...
Potpuno je u redu menjati mišljenje i pročistiti kolekciju.

[BucaJr.]

Hvala vam kolege na odgovorima, sad mi je malo i lakše i teže
@srce - odričem se aj da kažem običnih primeraka, onih savremenih koji se na tržištu nalaze bez problema. Odričem se većine quartz modela ali ću neke zadržati. Cosmotron sigurno i obavezno ostaje kod mene
Ono čemu težim nije ništa novo za mene, to su neobični vintage satovi i po jedan ozbiljan primerak tri škole... swiss, germany i japan.

@popovac - prosto sam fasciniran brojem koji si naveo... cca. 150 satova u kolekciji Kako te ukućani trpe

@vladan p - apsolutno se poistovećujem sa ovim što si naveo na početku. Sećanje i osećaj prilikom kupovine svakog primerka me je izuzetno jako držalo do pre par dana! Nije bilo šanse da uopšte pomislim da se odvojim od nekog primerka. Kako pogledam sat setim se razloga zašto sam se odlučio da ga posedujem, potrage, pregovora, kupovine, eventualnog sređivanja i onda uživanja u nošenju... Ali upravo to me je preko noći napustilo! Neobjašnjivo i meni samom, pa sam upravo zato imao potrebu da napišem post i pokrenem temu.

[bancika]

Mogu da razumem skroz. Ja sam skoro prodao sat koji mi je bio prvi solidan sat i koji sam kupio sebi za diplomiranje. Obisao je sa mnom planetu par puta, pratio me svuda...ali vec 3 godine ga ne nosim, nema izgleda da cu ga nositi uskoro i bez milosti sam ga prodao. Neka ga nosi neko drugi, vise mi smeta da sedi nenosen...sad sam misljenja da mogu bez bilo kog od njih. Smanjio sam na 6 komada, svi probrani i vrlo razliciti satovi, plus dzepni zenith iz 1920te od dede i samo za njega sam skroz siguran da ga ne bih prodao. Dragi su mi, volim da ih nosim, pamtim proces kupovine, ali mi se nesto promenilo u glavi i stvari su mi manje bitne u zadnje vreme. Prodao sam i 3 gitare u zadnjih par godina, ostavio samo one koje sam pravio sa caletom i koje stvarno ne bih prodavao.

[piksi]

I svoju situaciju bih mogao da opišem kao donekle sličnu, ne baš u potpunosti, ali svakako specifičnu. Ako se ne varam, jer mi se nije dalo da preturam po kutijama, jer žena spava pa bih je probudio, trenutni saldo kolekcije je 24 primerka.
Od 2007, dakle 15 godina mogu za sebe da kažem da sam ozbiljno navučen na ovaj naš hobi. U kolekciji se nakupilo svakakvih primeraka, a ono što me raduje je da tu nije bilo nekih velikih promašaja u izboru i akviziciji. Kolekcija se sastoji od, po mom mišljenju nekih best buy primeraka u svojim cenovnim rangovima, a oni koji to možda nisu su me pivukli, u prvom redu svojim estetskim karakteristikama. Dakle ima tu satova čija je vrednost u evrima dvocifrena a opet su mi veoma dragi, a s druge strane ima i onih koji su veoma vredni i na neki drugi način. Greške u izboru bih mogao pripisati kupovini eventualno jednog do dva sata, mada jedan od njih, Roamer Saturn ima sve karakteristike, koje dobra sat treba da ima, ali on me ipak nikad nije "kupio" kao ostali. Drugi bi bio plastični Fortis Colors, ali ni njegova vrednost nije velika, a i kupio sam ga kao fora letnji sat, pa ni sa njim ne mislim da sam pogrešio katastrofalno.
Spomenuo sam ova dva sata jer mislil da bi oni bili jedini iz kolekcije, koji bi u nekim okolnostima mogli da je napuste. Svi drugi su tu gde jesu i zaista bi mi bilo žao da ih se odreknem. Ono što bih takođe napomenuo je da dobar deo moje kolekcije nema posebno veliku materijalnu vrednost, tako da kada bi i bili prodati postignuta cena za njih ne bi mogla da reši nikakav životni problem ili trenutnu potrebu, stoga mislim da ih ne bi imalo smisla prodati i skloniti iz kolekcije. Mnogo je veće zadovoljstvo pogledati ih, obrisati, čuti kako kuckaju, od prebrojavanja dobijenog novčanog ekvivalenta za njih.
Više puta sam razmišljao o kupovini npr. neke nove Omege, ali me ona nikada nije privukla u tolikoj meri da bih bio spreman da izdvojim potrebna sredstva za njenu kupovinu. Prostim sabiranjem sam došao do zaključka da kada bih npr. prodao svojih desetak manje skupih satova to ne bi bilo dovoljno za novu Omegu, pa se ni s te strane ne bi isplatilo osloboditi se od dela kolekcije.
Sve u svemu ni jedan nije prodat i verovatno neće ni biti, a zaista mi je žao što neke od njih ne nosim mnogo češća, a trudim se da svaki od njih ipak nađe svoje mesto u rotaciji nošenja.

[dexim]

Ја сам недавно продао 7 сатова из своје колекције од укупно 12 и није ми жао. За те паре сам узео два солидна сата и сада имам укупно 7. Нису скупоцени, али као што је већ речено, не носим их тако често и нема потребе да стоје. 7 сатова, сасвим довољно да се носе често, за различите прилике. У сваком случају ја подржавам да се смањи колекција. Треба уживати, али не претеривати.

[BucaJr.]

Hvala kolege još jednom na komentarima. Stvarno mislim da pomaže da se razume ovo naše uživanje...

Nije broj komada u kolekciji uopšte problem, 5, 50 ili 150 (popovac ) sve mi je prihvatljivo nego me zaintrigiralo to što sam odjednom, neočekivano, i bez razmišljanja prihvatio misao da prodam nešto što godinama nije dolazilo u obzir... Do pre par dana sam svaki put kad pogledam bilo koji komad u mojoj kolekciji razmišljao samo o guštu koji mi predstavlja i prisećao se procesa nabavke, a onda odjednom poželeo da ih pustim dalje. Nisam ni časa razmišljao o tome, samo se desilo i ja sam impulsivno postavio oglase

[StariAS]

Kolege stvarno ne znam kako da se objasnim. Sumnjam da mi ima pomoći.
Moja problematika je sad takva da nemam rešenje kako da se oslobodim ogromnog broja satova koje sam sakupio tokom poslenjih deset godina.
Sve su to (nekih 95%) sjajni sovjetski satovi relativno male vrednosti, ali šta sa njima raditi i kako ih prodati postaje samo po sebi teško i naporno za osmisliti. Do sata sam sigurno pedesetak ili prodao, ili poklonio, ali sam zato svaki put pri dolasku u Beograd doneo deset novih i zapravo se samo vrtim u krug.
Sa sovjetima je nezgodno jer ih ima nekih ~5.000 modela, a to ne uključuje razne eksperimentalne modele koji su po muzejima fabrika ili u vlasništvu bivših radnika, a pojavljuju se na YT ili po forumima. Ovo je finansijski, a posebno psihički pravi pakao i nemoguće je izvesti i skupiti, pa je i objašnjivo da se nisam tako nečeg nikada ni prihvatio. Znam samo jednog čoveka koji je u tome i uspeo, izvesnog doktora iz Minska od koga sam kupio par primeraka i koji mi nekad pomaže u proceni originalnosti.
Držite mi palčeve da kad se konačno vratim za stalno u Beograd uspem da odvojim skromni 50 sa sebe, a da ostalo ne bacim ne bi li se spasio.