Rolex je najbolja investicija i što se mene tiče. Em će uvek naći kupca, em i nisam neki ljubitelj, pa mi se ne bi omilio.
Rolex je najbolja investicija i što se mene tiče. Em će uvek naći kupca, em i nisam neki ljubitelj, pa mi se ne bi omilio.
Ne razmisljam o satovima kao investicija ali DAYTONA stvarno to jeste
Možda kod satova i nije najbolja definicija "investicija",nego da li je sat "prodatljiv" ili ne.Sigurno je bilo i skupljih Rolexa u vreme ove Daytone,za koje se i ne zna,a i bez obzira na tada veću cenu,danas za njih ne postoji interesovanje i/ili bi postigli mnogo manju cenu od modela koji je tada bio mnogo jeftiniji,što nas dovodi na početak ove priče.
Kad je neki sat "tražen" i na ceni,nije toliko do marke sata,već do modela i tako dolazimo do imena kao što su Submariner,Daytona,Speedmaster,Seamaster itd.
Danas postoje npr. satovi od 10.000eura,koje kad bi hteli prodati,ne bi dobili ni 2000 ali isto tako postoje i oni za koje biste dobili 5 do 6000,e tu je caka da se,ako se sat uzima kao "investicija",izgubi što manje.Jer izgubiti moramo,ipak smo mi na kraju krajeva,dok smo taj sat imali,uživali u njemu.Poenta je da za to naše "uživanje" što manje platimo
Seiko Green Willard SPB153J1
Seiko 62 MAS Re-Issue SPB149J1 Limited edition
Seiko Panda Chronograph SRQ029J1 Limited edition
Seiko 62 MAS Re-Creations SLA037J1 Limited edition
Seiko KS Hi Beat 5626-7040 Chronometer Automatic
Mene zanima kako bi se tu uklopili jeftiniji vintage modeli renomiranih proizvođača, ali i neki običniji, budući da takvih ima mnogo na domaćem tržištu. Ako kao primer uzmem jeftinije modele Omege, Longinesa i slično, koji koštaju u rangu 100-200€, pretpostavljam da će za deset, dvadeset ili više godina njihove cene porasti, a naročito kada su u pitanju odlično očuvani primerci.
S druge strane, mislim da će kod njih najveći problem biti nedostatak delova, ali i časovničara koji mogu da ih servisiraju po pristupačnim cenama. Ljudi sve više kupuju satove za jednokratnu upotrebu, bilo da su kvarcni ili mehanički, što će se svakako negativno odraziti na časovničarski zanat.
Konačno, ovakve satove uglavnom kupuju kolekcionari/ljubitelji, što će sigurno uticati na njihovu vrednost u budućnosti.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Varijanta 1.-Malo bih se raspitao o par najprodavanijih modela nekoliko proizvođača.
Potom bih pregovarao sa tim proizvođačima o ceni tih modela pri kupovini za keš i na veliko.
Dalje već pretpostavljate razvoj situacije.
Varijanta 2.- Preko neke renomirane aukcijske kuće bih kupio sat Elvisa Prislija, Hitlera,Lenona (ili tako nekog lika) i posle desetak godina bih ga ponudio na aukciji. Ne može da se prođe loše.
ZAJEDNO SMO SKUPA!
U tom slučaju, odo' da počnem da vežbam pevanje il' bavljenje politikom.
P.S. Razmišljam da prodam nekoliko ruskih satova po veoma povoljnoj ceni od 100-200€ po komadu. Mislim da je to dobra ponuda, imajući u vidu da mogu da budem novi Elvis, Napoleon, Pavaroti, Čerčil...
Sve ponude šaljite na PP
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Bojim se da nijedan sat nije ni i od investicije.To sto volimo satove to je nas problem.
Ali ako bih morao da biram to bi definitivno bio Rolex.Bilo koji.
"Mi pravimo stvari koje ljudima ne trebaju,zato proizvodjac satova ne sme da ima prejak ego"- Jean-Marc Jacot
Cini mi se da od svih polovnih satova Rolex najbolje drzi cenu.
Svakako da ce biti nekog gubitka, ali je kod Rolexa, verovatno manji nego kod drugih proizvodjaca.
"I have no idols. I admire work, dedication and competence." - Ayrton Senna
Razmišljao sam još malo o ovoj temi, te došao do zaključka da je u pitanju princip veoma sličan automobilskom. Većina satova je, kao i što je sa automobilima reč, danas podređena masovnom potrošačkom društvu, međutim uvek postoje neki koji će imati malo višu cenu u odnosu na druge. Npr. specijalne edicije običnih satova, limitirane serije nekih drugih, ili potpuna ekskluziva sa jako malom i podjednako jakom konkurencijom. I tu su onda satovi koji se vezuju za neki film, odnosno poznatu osobu, a sami po sebi su kvalitetni. Taj konkretan sat iz filma/od poznate ličnosti ide na neku aukciju i dostiže cenu veću nego kad je bio nov/u radnji, dok svi primerci istog modela sa istim ref. No. skaču u odnosu na ostale iz game.
Tako, na primer, poput Pagani Zonde, postojaće ili postoji određeni sat koji je pomerio granice, koji je napravljen u malo primeraka i koji neki kolekcionar nije uspeo da kupi nekad. Kako je u pitanju vanserijski primerak industrije, za određeni broj godina, odnosno decenija, taj sat će i dalje želeti stari kolekcionar, ali i novi nostalgičari. Takođe, pošto je taj sat X kvalitetan, a ne samo lep sat, neće postojati razlog da mu cena padne, već će samo rasti.
E sad, možda ja i grešim...
Niko ne spominje Panerai, koji cini mi se cenu drzi kao Rolex, ako ne i bolje. Tesko da se moze unapred razmisljati o satu kao investiciji. Jedino ako imate srece pa kupite Rolexa sa fabrickom greskom, kome recimo ispuca brojcanik od sunca i prodate ga za 5x vise nego sto ste ga platili
Bookmarks sajtovi