U prvom svetskom ratu džepni satovi su postepeno postajali opterećenje. Ispadali su iz džepova, nekada pod vojničku čizmu i tu bi završavali svoj životni vek. Američka armija je tada tražila satove koji bi bolje pristajali borbi u rovovima. Fabrike satova su džepne satove pričvršćivale na trake koje bi se mogle vezati na ruku.
Nešto pre rata Nemci su razvili interesantnu mešavinu elemenata koja je svetlela u mraku. Radilo se o mešavini radijuma i cinka. Radijum je u to doba postao statusni simbol kojem je pridavana izuzetna lekovitost. Pjer i Marija Kiri su uspjeli da izdvoje samo 100 miligrama čistog radijuma iz tri tone uranijumove rude. Radijum je takođe radioaktivan a njegovim raspadom nastajao je gas radon.
Ljudi su se banjali u vodi obogaćenoj radijumom, radijum se stavljao u slatkiše, u kreme za podmlađivanje, sapune...a radnice u vojnoj fabrici ručnih satova, koje su fluorescentnom mešavinom bojile brojeve na satu po ceni od cent i po po satu (aparatu), da bi se i u mraku videlo koliko je sati, otkrile su još par interesantnih primena ove smese sa radijuomom. Počele su da farbaju njome svoje pramenove, da lakiraju nokte i čak da farbaju svoje zube, da bi ulepšale svoj osmeh u mrkloj noći.
Osim toga, u fabrici u Orangeu, New Jersey, koja je dobila tender za proizvodnju vojnih svetlećih satova nakon što su se Amerikanci uključili u rat, učili su ih da svoje četkice za bojenje brojeva zašilje uvek usnama da bi bile preciznije. Sve dok nisu počele da se razboljevaju: zubi su im ispadali, usta se ispunila ranama, vilice počele da trunu, anemija bi se javljala i radnice su, jedna po jedna počele da umiru.Nakon što je sve postalo sumnjivo i euforija oko lekovitosti radijuma počela da jenjava, otkriveno je i da radnice, u vazduhu koji izdišu, imaju radon.
Radijum, kao što mu i ime kaže, je radioaktivan. Nastaje raspadom uranijuma, a vlastitim raspadom daje polonijum i gas radon. Njegovo zračenje sirotih radnica je utoliko bilo štetnije jer su ga one unosile u organizam, a u organizmu je radijum koristio puteve kalcijuma i faktički ušao u svaku ćeliju, a naročito u kosti. U kostima će prestati delovati tek nakon 3 hiljada godina, jer je njegovo vrijeme poluraspada 1600 godina.
Slična priča s novoizumljenim lekovima se ponavljala nekoliko puta u istoriji. Jedan drugi eklatantan primer jeste primer leka talidomida, koji je svojevremeno bio lek elite, koristile su ga trudnice protiv mučnine. Nakon nekoliko meseci, ukoliko bi fetus uopšte preživio, rodio bi se kao dete sa deformisanim udovima, nekada spojenim u jedan izdanak, nekada sasvim a nekada delimično
zakržljalim.
I dan danas se mogu sresti ti ljudi na ulicama Zapadne Evrope, u svojim četrdesetim godinama.
IZVOR
Nadam se da moderni satovi nemaju radijuma i slicnih elemenata u sebi
Bookmarks sajtovi