Vremenske zone, sistemi vremena i GMT satovi

[anbeast]

Vreme nam, cenjene satofilke i satofili, dolazi sa istoka, iz Kine takoreći. Bez obzira na to, “Quality Check” je na visokom, švajcarskom (i japanskom) nivou s obzirom da nije primećen nikakav problem sa redovnom isporukom i konstantnim kvalitetom. Usled velike tražnje, uprkos visokim proizvodnim kapacitetima, isporučioci ga ne mogu odjednom svima isporučiti pa se prvo zadovoljava tražnja korisnika na istoku, a zatim redom ka Zapadu. Pri tom Amerikanci poslednji dobijaju svoj deo (Nek’ su i oni u nečemu poslednji). Koliko su istočnjaci privilegovani vidi se i po tome da su i ovu našu, tradicionalnu, srpsku Novu godinu dobili pre nas. Da, prijatelji moji, Samoanci, Australijanci, Japanci, i Kinezi su dobili Srpsku novu godinu PRE Srba. Da nije opet neka zavera i ujdurma svetskih moćnika?!? Na svu sreću, ništa slično tome. Dolazak vremena sa istoka je samo proizvod rotacije ovog našeg kosmičkog zrnca prašine koje zovemo Zemljom.

Zemljina revolucija

Dakle, dan sviće na istoku i lagano, u skladu sa rotacijom Zemlje, kreće ka zapadu. U svakoj tački na različitoj geografskoj dužini lokalno podne (Definisano prema trenutku kada je za datu tačku Sunce u zenitu) nastupa u drugom trenutku pa su se satovi u različitim gradovima razlikovali za po par minuta. Što je razlika u geografskoj dužini između njih bila veća, veća je bila i razlika među satovima. Sve do industrijske revolucije i ubrzanog razvoja saobraćaja i putovanja, ovo nije predstavljalo preveliki problem, međutim, redovi vožnje parobrodskog i železničkog transporta nisu trpeli proizvoljnosti pa je 1884. godine na Međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu prihvaćeno zonalno vreme, odnosno podela Zemlje na 24 časovne (vremenske) zone. Odluke konferencije u Vašingtonu su utemeljile sistem merenja vremena koji danas koristimo. Na njoj su donete važne odluke (navedeno prema Wikipediji):

Učesnici meridijanske konferencije

1. Poželjno je usvojiti jedan jedini “nulti” meridijan za sve nacije, nasuprot množini “nultih” meridijana koji su sada u upotrebi. (Usvojeno jednoglasno)
2. Konferencija predlaže ovde predstavljenim vladama, usvajanje meridijana koji prolazi kroz sredinu Opservatorije u Griniču, kao početni meridijan za geografsku dužinu. (22- Da; 1 - Ne; 2 - Uzdržana.)
3. Da se meridijanska dužina ima računati u dva smera do 180 stepeni, na način da se istočna dužina računa kao plus, a zapadna kao minus (Ayes, 14 - Da; 5 - Ne; 6- Uzdržanih.)
4. Ova konferencija predlaže usvajanje univerzalnog dana za sve pogodne upotrebe i koja neće ometati upotrebu lokalno g i standardnog vremena gde je to poželjno (and which shall not interfere with the use of local or standard time where desirable.) (23- Da; 2- Uzdržana.)
5. Rečeni univerzalni dan neka bude srednji solarni dan( mean solar day) koji će za ceo svet počinjati u ponoć početnog meridijana. Dan će trajati 24h (Meriće se od 0 do 24) (15-Da; 2- Ne; 7- Uzdržanih.)
6. Ova konferencija izražava nadu da će čim bude izvodljivo, astronomski i nautički dan biti preuređeni da svuda počinju u ponoć.
7. Ova konferencija izražava nadu da će tehničke studije predviđene da regulišu i prošire primenu decimalnog sistema na podelu ugaonog prostora i vremena, biti nastavljene i tako dozvoliti primenu decimalnog sistema u svim slučajevima gde on predstavlja prednost. (That the Conference expresses the hope that the technical studies designed to regulate and extend the application of the decimal system to the division of angular space and of time shall be resumed, so as to permit the extension of this application to all cases in which it presents real advantages.) (21- Da; 3- Uzdržanih.)

Sanford Fleming

Evidentno je da je sistem merenja vremena kakav danas poznajemo utemeljen tada u Vašingtonu. Valja pomenuti i to da je koncept vremenskih zona i univerzalnog (standardnog) vremena svetu predstavio Kanadjanin Sanford Fleming. Na ideju je došao u trenutku kada je propustio voz jer je u štampanom redu vožnje, greškom stajalo P.M (Post Meridiem – popodne) umesto A.M (Ante Meridiem – Pre podne). Iako se često pominje u vezi sa standardnim vremenom i zonama, Fleming nije prvi smislio ovaj koncept. U Engleskoj su Dr Vilijam Hajd Volaston (Dr William Hyde Wollaston) i Ejbraham Folet Osler (Abraham Follett Osler) već promovisali sistem univerzalnog vremena. Engleska je prva zemlja koja je usvojila standardizovano vreme (Što nije ni čudo jer je krajem XIX veka bila najindustrijalizovanija zemlja na svetu i sa jednom od najgušćih železničkih mreža.) Otprilike u to vreme, i severnoameričke železnice su eksperimentisale sa jedinstvenim vremenom.Tamo je Čarls Daud (Charles Ferdinand Dowd) zagovarao primenu vremenskih zona na železnici. Američke železnice su prihvatile časovne zone 1883. godine. Flemingova zasluga je što se snažno zalagao za opštu upotrebu(ne samo na železnici) časovnih (vremenskih) zona i što je veoma uticao na konačno usvajanje koncepta na Vašingtonskoj meridijanskoj konferenciji.

Železnička mreža VB oko 1900, parni brod XIX vek, Grinički meridijan

Svaka od vremenskih zona se od sebi susednih razlikuje za sat vremena i to tako da je u odnosu na “levog” suseda: -1h, a u odnosu na svog “desnog” suseda: +1h. (Prilikom putovanja na istok, sa svakim prelaskom granice vremenske zone dodajemo po jedan sat, a prilikom putovanja na zapad, oduzimamo po jedan sat.) Kako je utvrđeno u Vašingtonu, zone kreću od "nultog" meridijana u Griniču i broje se do 180°. Ka istoku se označavaju kao: UTC+1,UTC+2......UTC+12, a ka zapadu: UTC-1, UTC-2...UTC-12. Vremenske zone prate meridijane geografske dužine, a njihove granice su uglavnom na svakih 15º. ( 360° : 24 = 15° geografske dužine.) Ergo, vremenska zona je deo površine Zemlje omeđen sa dva granična meridijana. Ona je jedan eliptični pojas koji se pruža od Severnog do Južnog pola. Unutar svake zone svi časovnici su podešeni da pokazuju isto vreme. Poneke vremenske zone su nepravilnog oblika kako bi pratile granice pojedinih država ili njihovih administrativnih područja. Takođe, usled praktičnih razloga, pojedine vremenske zone se razlikuju za samo pola sata od susednih. ( Njufaundlend, Avganistan, Iran, Indija, Nepal, Mijanmar i centralna Australija...)

Datumska granica

Datumska granica

Datumska granica je na dijametralno suprotnom kraju Zemljine kugle od Griničkog meridijana. Ona se nalazi na 180° geografske dužine (Otprilike usred Pacifika). Ukoliko putujemo na Zapad, kada predjemo datumsku granicu, na primer: 14.01, postaje: 13.01. i obrnuto. Ovo je veoma važno ako ste, recimo, Fileas Fog (Junak Žil Vernovog romana: „Put oko sveta za 80 dana“) i zbog opklade putujete oko sveta, jer će te onda znati da treba da putujete na istok da biste na putovanju „zaradili“ jedan dan. kada smo već n apolju književnosti, radnja romana Umberta Eka: „Ostrvo dana pređašnjeg“ je većim delom smeštena tik uz datumsku granicu. Glavni lik ovog romana se nalazi na nasukanom brodu jako blizu datumske granice. Sa druge strane crte se nalazi ostrvo do koga, usled struja i koječega, ne može doplivati. Stoga se on, između ostalih filozofskih refleksija, prepušta razmatranju i fizičkih, metafizičkih i religijskih implikacija datumske granice. Kao i pojedine vremenske zone, datumska granica je prigodno „izlomljena“ da ne bi pravila probleme ostrvljanima diljem Pacifičkog okeana.

Zanimljiv je podatak da se Samoa prošle godine (Promena je nastupila u ponoć 29. decembra, tako da je u 00:01h došao 31. decembar, a ne 30.) „prebacila“ na zapadnu stranu datumske linije jer joj to olakšava trgovinu sa partnerima iz Azije. Da sve bude zanimljivije, Samoa je bila na zapadnoj strani, međutim, tadašnji američki trgovinski partneri su je ubedili da 1892. pređe na istočnu stranu J Sada se Les…ovaj… Samoa, vratila kući.
Mora se pomenuti da se, geografski, Srbija skoro u celini nalazi u Srednjeevropskoj časovnoj zoni (CET). Srednjeevropsko vreme - CET je vremenska zona koja obuhvata skoro celu zapadnu i centralnu Evropu osim Britanije, Portugalije, delova Španije(Kanarska o-va) i delova Danske (Farska o-va). Ono je deo UTC+1 vremenske zone. Tokom leta pojedine zemlje prelaze na letnje računanje vremena (koje se označava sa: CEST), što je: UTC+2. Vrlo mali deo teritorije Srbije se nalazi u Istočnoevropskoj vremenskoj zoni(EET), kojoj pripadaju: Bugarska, baltičke zemlje, Grčka, Rumunija, Moldavija..... međutim, bez obzira na to, u celoj zemlji se primenjuje srednjeevropsko vreme.

Centralnoevropska vremenska zona

Do sada smo samo pomenuli da je 1884. prihvaćen koncept standardnog vremena i vremenskih zona, dotakli problem železnica, ali još uvek nismo detaljnije objasnili ZAŠTO, nam je, pobogu, toliko važno standardno vreme i zašto lokalno nije svuda isto. Nećemo časiti ni časa, već odmah zaranjamo u materiju….
Kao što smo na početku pomenuli, vreme nam isporučuju Kinezi koji, kao i svi dobri proizvođači imaju u ponudi više različitih vrsta i modela. U sledećem poglavlju predstavićemo modele vremena koji su u ponudi.

Svi znamo da je danas saznavanje vremena vrlo jednostavna stvar. Pogledamo na sat, mobilni telefon, u „systray“ računara i eto nam vremena. Za astronome, sa druge strane, stvari mogu postati značajno kompleksnije. Razlog tome je što je naša podela vremena na sate, minute i sekunde, proizvod astronomskih fenomena koji su prilično složeniji nego što to na prvi pogled izgleda. Za nas, obične ljude stvari su fino ispeglane propisima koji definišu zvanično vreme. Tako dobijamo vreme jednostavno i lako za rukovanje, ali astronomima i dalje sleduju komplikacije.


Lokalno očigledno vreme (Local Apparent Time – LAT)

Sunčani sat

Ovaj “model” je najstariji u ponudi. Često se naziva i očigledno sunčevo vreme ili vreme sunčanog sata (Sundial). Verovatno datira od samog osvita civilizacije i prvog štapa pobodenog u zemlju čijim posmatranjem se došlo do shvatanja da su dužina i položaj senke u korelaciji sa prirodnim ciklusom dana i noći. Ovde je podne ono što većina ljudi i misli da je podne: kada se Sunce nalazi na najvišoj tački na nebu (u zenitu) i na polovini između svitanja i sumraka. Međutim, kada su izumljeni prvi razumno precizni satovi, postalo je jasno da nešto nije u redu sa solarnim vremenom. Šta? Pa, Sunce je netačno. Nekada kasni, a nekada žuri. Ipak, astronomi i danas koriste solarni tzv. Julijanski dan koji traje od podneva do podneva (za razliku od standardnog dana koji traje od ponoći do ponoći). Razlog ovome je što se astronomska posmatranja obavljaju tokom noći te bi bila neophodna i promena datuma ukoliko bi se koristio standardni dan. Da bi se prevazišle manjkavosti ovog sistema, izmišljeno je:

Lokalno srednje vreme (Local Mean Time – LMT)

Ovaj "model" je osnova za lokalno standardno vreme. Srednje solarno vreme je bazirano na poziciji izmišljenog, "srednjeg", prosečnog, Sunca. Kako je već napomenuto u prethodnom pasusu, razlog zašto su astronomi morali da izmišljaju to prosečno Sunce leži u činjenici da je pravo Sunce prilično nepristojno i stalno negde kasni ili žuri. Ono, u zavisnosti od godišnjeg doba, žuri 16 minuta ili kasni 14 minuta na svom putovanju po horizontu. Ova nepreciznost nastaje usled nagiba Zemljine ose i eliptičnosti orbite. Tako se u Januaru Zemlja kreće brže, a u julu sporije, pa onda izgleda da se Sunce kreće brže, odnosno sporije. Dan zbog toga traje duže ili kraće od 24 sata. Zapravo, samo 4 dana: 15. April, 14. Jun, 1. Septembar i 24. Decembar traju tačno 24 časa, ostali su svi duži ili kraći od toga. Iz navedenog razloga naučnici su smislili prosečno, srednje Sunce, koje se pristojno ponaša i uvek se kreće istom brzinom. Razlika između realnog (nepristojnog) i srednjeg (pristojnog) Sunca se naziva "jednačina vremena" i može se pronaći u astronomskim almanasima ili izračunati (za one koji se razumeju u matematiku i nisu lenji). Summa summarum, LMT je pristojnim Suncem korigovano LAT. Idemo dalje....

Standardno vreme

Iako su stvari postale preciznije sa LMT, i dalje je to bilo lokalno vreme koje je stvaralo poteškoće zahuktaloj železnici. Zbog zakrivljenosti Zemljine površine, "iznad" na našoj lokaciji je drugačije od "iznad" na lokaciji udaljenoj samo nekoliko kilometara. Daklem, kada je Sunce tačno na "našem" meridijanu, za one na istoku od nas, ono je već prošlo meridijan, a za one na zapadu - još nije ni došlo do meridijana. Ukoliko koristimo LMT, vreme zavisi od lokacije na kojoj se nalazimo. Zato se LMT i naziva: Lokalno srednje vreme. Na primer: Na 40° geografske širine, ljudima koji su bili udaljeni samo 13km na istok ili na zapad satovi su se razlikovali za jedan minut u odnosu na referentnu tačku, sve dok standardno vreme i vremenske zone nisu uvedene. Standardno vreme je "dogovoreno", propisano vreme koje važi u određenoj vremenskoj zoni, a kojim se "peglaju" razlike do kojih bi dolazilo da se koriste LAT ili LMT. Po dogovoru, ono se izražava u "koracima"(UT+1, UT+2... i UT-1, UT-2...ili GMT+1, GMT+2...GMT-1, GMT-2...) u odnosu na Univerzalno vreme - UT. (UT je Srednje solarno vreme na nultom, Griničkom meridijanu. Često se označava i kao GMT (Greenwich Mean Time).) Zapravo, priča sa "univerzalnim" vremenom je malo konfuzna, ali o tome u posebnom poglavlju.


Univerzalno vreme (Universal Time - UT)

Standardno vreme fino služi svrsi u okviru određene vremenske zone. Međutim, ako vreme "primenimo" na svetskom nivou, koja vremenska zona ima prednost? Logičan odgovor na postavljeno pitanje je bila primena "univerzalne" vremenske zone kroz čiji centar prolazi "nulti" meridijan. Griničko srednje vreme (Greenwich Mean Time - GMT) je usvojeno kao svetski standard na Vašingtonskoj meridijanskoj konferenciji 1884. godine. Ona je GMT ustanovila kao Univerzalno vreme (UT). UT je dugo bio sinonim za GMT (pored toga kao sinonim se uzima i UT0), ali je 1935, Međunarodna unija astronoma predložila korišćenje termina Univerzalno vreme (Universal Time - UT) iz razloga što GMT može ukazivati na "astronomski dan" koji počinje u podne, ali i na obični "građanski dan" (civil day) koji počinje u ponoć. GMT je prvo početak dana računao u podne, ali od 1925, to je promenjeno te od tada dan počinje u ponoć. Upotreba GMT kao sinonima za UT se u tehničkom kontekstu ne preporučuje iako je česta u neobaveznom govoru. Ukoliko se GMT/UT koriguje da ispravi neregularnosti koje nastaju neravnomernim kretanjem polova (tzv. "Chandler’s wobble"), zove se UT1. Kolokvijalno, GMT se često poistovećuje i sa UTC (Coordinated Universal Time), ali to je moguće samo ako nam preciznost koja se meri delovima sekunde - nije potrebna. O UTC, u sledećem pasusu...


Coordinated Universal Time (UTC)

Civilizacija generalno treba fin, precizan sistem vremena kao što je, recimo, Dinamičko/Efemeričko vreme, ali, takođe, većina čovečanstva je vezana za prirodni dnevni ciklus (dan - noć, dan - noć, dan - noć...) ma koliko varijabilan on bio. Šta činiti? Deo rešenja je bio redefinisati osnovnu jedinicu vremena - sekundu. Tako, od 1967. godine, sekunda više nije 1/86.400 srednjeg solarnog dana već je sekunda trajanje od: 9.192.631.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma-133 na temperaturi od 0 K. Pošto se sekunda više ne određuje astronomski, Zemlja ostaje slobodna da se vrti kako joj drago, jer više ne može uticati na tačnost naših satova. Eto, prvo smo nepristojno i netačno Sunce LAT sistema, zamenili finim, pristojnim i tačnim, "prosečnim" Suncem LMT sistema vremena, a sada smo, izgleda, i jadnu Zemlju potpuno izbacili iz kombinacije za računanje vremena. Paaa...i jesmo i nismo. S obzirom da smo kao bića i kao civilizacija vezani za prirodni ciklus, bilo bi dobro da se naše vreme ne razlikuje previše od onog Zemljinog. Zato se trudimo da UTC, što je moguće više uskladimo sa UT1 (Sa UT1 označava vreme određeno Zemljinom rotacijom).
UTC se ne može razlikovati od UT1 za više od 0.9 sekundi. Ovo se postiže ubacivanjem pozitivne ili negativne prestupne sekunde krajem Juna ili Decembra. (Pozitivna se na 23:59:60 dodaje pre 00:00:00, tako da je taj dan zapravo trajao: 23:59:61, a negativna se zanemaruje, te je pre 00:00:00, 23:59:59, a ne 23:59:60) Međunarodna služba za Zemljinu rotaciju posmatra rotaciju Zemlje i šalje poruku šest meseci unapred (U Januaru ili u Julu) da li je potrebno dodati prestupnu sekundu u Junu ili Decembru. Tokom 41 godine primene ovog sistema dodato je 25 prestupnih sekundi. Poslednja je dodata 30. Juna 2012. godine.
Rezultat cele ove zbrke sa prestupnim sekundama, rotacijom Zemlje i atomima Cezijuma 133 je: Koordinisano univerzalno vreme (Coordinated Universal Time ili UTC).

UTC je zvanično standardizovan 1961. od strane Međunarodnog savetodavnog komiteta za radio. Postoji više predloga za zamenu UTC-a sistemom koji eliminiše prestupne sekunde ali konsenzusa po ovom pitanju još uvek nema. Aktuelna verzija Koordinisanog univerzalnog vremena je definisana od strane Međunarodnog telekomunikacionog saveza i bazirana je na Međunarodnom atomskom vremenu (TAI).
Svi satovi u svetu se podešavaju prema ovom standardu. UTC je osnova zvaničnog standardnog vremena u mnogim zemljama, uključujući i SAD. Ovaj sistem vremena baza je za radio odašiljače koji odašilju tačno vreme, za GPS sistem i mnoge druge. Međunarodna kancelarija za težine i mere koristi podatke nekoliko vremenskih laboratorija da bi ponudila međunarodno standardizovani UTC do tačnosti od nekoliko nano sekundi dnevno. U neastronomskim krugovima UTC se ponekad naziva: Svetsko vreme, Z vreme (Z time), odnosno Zulu Time, a već je pomenuto da se često izjednačava sa GMT. Eto...

GMT i World Timer satovi

Ostaje mi još samo da nekako povežem satove sa celom prethodnom pričom. Više puta smo svi videli i čuli o “GMT satovima”, "World tajmerima" i slično. Oni mogu biti veoma korisni onima koji mnogo putuju i pri tom prelaze granice mnogobrojnih vremenskih zona, ili onima koji možda imaju prijatelje ili poslovne saradnike koji se nalaze u drugim vremenskim zonama. Većina nas, iako svesna postojanja vremenske razlike, često na to zaboravlja. Da nam se ne bi dešavalo da na smrt isprepadamo rodbinu i prijatelje (Poziv u pola noći ne sluti na dobro.) ili da probudimo poslovne partnere u nedoba i time sebi uskratimo potencijalno unosan biznis, bilo bi dobro da nabavimo sebi jedan sat koji pokazuje vreme u različitim vremenskim zonama. Kao i obično, nije sve jednostavno kao što na prvi pogled izgleda.

Ukoliko pogledamo ponudu na tržištu izgledaće kao da postoji bezbroj varijanti i tehničkih rešenja koji omogućavaju da se prikaže dodatna (ili više njih) vremenska zona.
Najčešći metod prikaza je dodatak četvrte (tzv. GMT) kazaljke, koja se okreće jednom u 24h i rotirajućeg bezela sa dvadesetčetvoročasovnom skalom. Glavni brojčanik na ovim satovima pokazuje lokalno vreme (ono gde se trenutno nalazimo), a okretanjem bezela i poravnavanjem odredjene oznake sa dodatnom kazaljkom, sat nam pokazuje vreme u nekoj drugoj zoni. Naravno, neophodno je da znamo za koliko sati data vremenska zona odstupa od GMT/UT/UTC. U tehničkom smislu ovo je vrlo elegantno rešenje koje je pri tome jednostavno za upotrebu. Rodonačelnik ove kategorije je Rolex GMT II koji je smišljen za pilote Pan-Ama, tamo negde pedesetih-šezdesetih godina XX veka. Pri profesionalnom korišćenju*, GMT kazaljka uvek pokazuje GMT/UTC vreme u datom trenutku jer se vremena u avijaciji saopštavaju po UTC. !2h brojčanik pokazuje lokalno vreme. Ima modela kod kojih je moguće GMT kazaljku “sakriti” ispod satne kazaljke kada ova nije u upotrebi (Patek Time Traveler i Breitling Longitude).

Rolex GMT Master

Neki modeli mogu imati dodatne digitalne ili analogne skale koje pokazuju drugu vremensku zonu ili je prikazivati u digitalnom prozorčiću, ili na analognom podbrojčaniku. Kombinacije su brojne… Takođe, postoje i oni satovi, tzv. “World timer-i”, koji poseduju analogne skale sa sve 24 časovne zone i koji pokazuju vreme u njima istovremeno. Valja pomenuti da ma koliko bili horološki poželjni, komplikovani i mehanički perfektno izvedeni, ovi satovi su prilično besmisleni jer se ne mogu nositi sa relativnim haosom koji proizvodi zimsko i letnje računanje vremena. Pravila nisu svuda ista, neke zemlje ga primenjuju, neke ne; negde počinje jednog datuma, na drugom mestu, nekog drugog i slično. Sa DST (Day light saving) ni digitalni kvarcni satovi ne mogu da se izbore… Možda bi ipak bilo pametno da se ovaj institut, uveden tokom naftne krize, jednostavno ukine jer pretpostavljene prednosti nikada nisu u potpunosti dokazane. Još jedna nevolja proistekla iz neuniformnosti povezane sa vremenskim zonama je ta da GMT satovi uglavnom pomeraju kazaljke za po jedan sat, a pojedine vremenske zone imaju polučasovnu razliku. Na svu sreću, večina vremenskih zona se razlikuje z apun sat.

Bilo kako bilo, cela ova, naoko, bujna šuma različitosti se može svesti na dva karakteristična drveta, na: GMT satove za putovanje i na GMT satove za boravak u mestu. Kako, pa zar nisu svi GMT satovi predviđeni za putovanje?! Paaa…možda i jesu ali ne obavljaju svi svoj posao na lak i jednostavan način.
Mnogi “GMT satovi” u jeftinijem segmentu su “RolexGMT-oliki”, te su opremljeni četvrtom – GMT kazaljkom (koja se okreće brzinom od jednog kruga za 24h) i rotirajućim dvadesetčetvoročasovnim bezelom. Za razliku od svog vizuelnog uzora, njihova glavna satna kazaljka se NE MOŽE podešavati bez zaustavljanja mehanizma. Oni uglavnom nude brzo podešavanje dodatne dvadesetčetvoročasovne kazaljke.** Ovi satovi nam mogu pomoći da ne probudimo (već poslovičnog) ino-partnera, ali postaju muka za korišćenje čim zapravo i preduzmemo trans-zonsko putovanje. Zašto? Zato što prilikom prelaska iz jedne zone u drugu, moramo izvući krunicu (time hakovati mehanizam)i pomeriti satnu kazaljku da je uskladimo sa vremenom u trenutnoj zoni. Za sve to vreme, minutna kazaljka stoji, vreme prolazi, i mi završimo sa netačnim satom. Naravno, možemo poneti još jedan, referentni sat, možemo pogledati vreme na mobilnom telefonu i slično, ali to je i dalje komplikovanje našeg života, a raznorazni gedžeti (pa tako i ovi satovi) bi trebalo da nam robuju i olakšavaju život, ne da ga dodatno komplikuju.

Druga vrsta satova, “pravi GMT” satovi, operaciju usklađivanja sa trenutnom časovnom zonom, obavljaju onako “kak to Bog zapovijeda”. Okret krunice, pritisak (ili nekoliko) na posebni taster(e), satna kazaljka juri napred ili nazad u intervalima od 1h i – voilá, podesili smo naš sat bez gubljenja tačnosti.

Znak u Severo-zapadnoj Australiji

Nisam detaljno proveravao koliko modela i u kojim cenovnim kategorijama, ima ovu “pravu” GMT funkcionalnost, ali je opšte mesto da ih ima relativno malo i da su uglavnom u višem cenovnom rangu. Nažalost, idealnih stvari nema. Ukoliko se satna kazaljka lako podešava krunicom (bez zaustavljanja sata i pomeranja minutne kazaljke), uglavnom je žrtvovano brzo podešavanje datuma (On se mora podešavati vitlanjem kazaljki u krug do iznemoglosti, ukoliko sat nije navijan nekoliko dana), takođe, retki su satovi koji omogućavaju promenu datuma unazad (kada se putuje na Istok preko Datumske granice). Jedan od gotovo idealnih GMT satova kod koga su gotovo svi pomenuti problemi eliminsani je Ulysse Nardin GMT. Ovaj sat predstavlja retko viđeno, vizuelno i tehnički elegantno i praktično rešenje problema trans-zonskih putovanja. Pri tome, njegova cena ga čini dostupnim i običnim smrtnicima (oko 3500€, prema pretrazi na Chrono24 sajtu.)
Dva modela koja se meni lično veoma dopadaju su Nomos Zürich Weltzeit i Oris Atelier WorldTimer. Iako oba u svom nazivu imaju reč: “World timer”, oni nisu world-tajmeri u pravom smislu te reči (jer ne pokazuju sve vremenske zone simultano), već su klasični GMT satovi, kod kojih je ova funkcionalnost urađena kako valja. (Za Oris sam pronašao da se prikaz lokalnog i GMT vremena može razlikovati za par minuta iako ne koristi dva odvojena mehanizma.) Ovde je uglavnom bilo reči o mehaničkim GMT i World Timer satovima, međutim, treba naglasiti da na tržištu ima veliki broj kvarcnih (digitalnih i analognih) satova kod kojih je ova funkcionalnost odlično izvedena, a sami satovi su prilično jeftini.

Ulysse Nardin GMT, Oris World Timer, Nomos Zürich

Mučen temperaturom i glavoboljom, nekako i sebe i vas iskobeljah iz ovih hodnika vremena. Poštovane satofilke i satofili, molim Vas da primite k znanju da je ovaj tekst načinjen kao jedan (nadam se) zanimljiv pregled ove materije i, kako nisam stručnjak i usled mog psihofizičkog stanja, greške su moguće. Namera teksta nije da pruži iscrpan prikaz materije o vremenskim zonama, sistemima vremena i satovima koji nam olakšavaju snalaženje u celoj toj vremenskoj papazjaniji, već da samo ilustruje problematiku, ukaže na osnove, a na čitaocu je da, ukoliko ima interesovanja, produbi i proširi saznanja.



* Evo šta o tome kaže pilot: “…I normally set my GMT time to GMT (since I use UTC time at work) and I leave the normal hour/minute hands set to my local home time (CST). I only travel in the western hemisphere so usually only deal with a change of two time zones. I cant tell you how many times I have been standing next to another pilot and he asks me what is the UTC time. I love to be able to just glance at my watch and say "it's 2140Z" without having to figure out what time zone I am in and then adding the GMT onto it.”


** Ovo je manje prirodno rešenje ukoliko želite koristiti sat za putovanje. Logično bi bilo (bar meni) da dvanaestočasovni prikaz pokazuje lokalno vreme, a da dvadesetčetvoročasovni indikator (ili ukoliko je indikator 12h da ima dodatni pokazivač noći i dana) ukazuje na vreme kod kuće (ili nekoj udaljenoj vremenskoj zoni). U lokalu lako, pogledom kroz prozor, možete utvrditi da li je dan ili noć, dok to za udaljenu vremensku zonu nije tako jednostavno.

[RUS]

Svaka cast
Stvarno odlican tekst

[VLADAN P]

Eee,pročitah..
Odlično napisan tekst.
Izgleda da ti prija kada ti nije dobro

[milan zmaj]

bravo brado....hvala ti

[sima hrabri]

jako dobro, brado! odlican tekst, vrlo informativan, koristan i zanimljiv!
uveo bih ga kao osnovnu literaturu u skolama, a i sire.

svaka cast!

[anbeast]

Hvala, gospodo, hvala! Velika je pobeda sto, razvejavajuci magle izazvane groznicom, koje maglise moj ionako pomraceni um, uspeh da sacinim ovo stivo. To sto je ispalo koliko toliko koherentno i pored bezbrojnih pocetaka i prekida pisanija mogu zahvaliti samo sreci. Posto sam ga (usled pomenutih neprilika) pisao dobrih deset dana, pogubio sam iz vida u kom racunaru, u kom brauzeru i kada sam sacuvao izvore te ih nisam naveo na kraju. Bilo kako bilo, nisam imao jedan ili dva glavna izvora nego sam sakupljao mrvice ovde i onde sirom interneta....

Posto mnoge recenice prepravljam po zilion puta, desi se da neka od njih ostane u prvobitnom obliku a da ja ne primetim.
Napisah gore:

Za sve to vreme, minutna kazaljka stoji, vreme prolazi, i mi završimo sa netačnim satom.

.
U recenom slucaju, minutna kazaljka ne stoji nego se okretanjem krunice vrti u krug zajedno sa satnom kazaljkom. Za to vreme, (pogotovo ako moramo nekoliko zona da dostelujemo) vreme tece i mi kada podesimo satnu kazaljku ne znamo gde treba postaviti minutnu ukoliko nemamo referentni sat.

Takodje:

Oni uglavnom nude brzo podešavanje dodatne dvadesetčetvoročasovne kazaljke.

Cinjenica je da su kod satova u najnizem cenovnom rangu (Recimo Orient GMT CFE04001B) GMT kazaljka FIKSNA, to jest NE MOZE se nezavisno podesavati. Vreme u drugoj zoni se dobija iskljucivo okretanjem bezela za odgovarajuci broj podeoka. Ima i onih koji nude brzo podesavanje GMT kazaljke (ne znam koji su tacno modeli u pitanju), ali to ih i dalje ne cini ''pravim GMT'' satovima.

Ukoliko pronadjem jos neku gresku napisacu dodatni post.

[HADzI DALIBOR]

Auuuu jesi se nakuco!!!
Svaka čast batice!
Mnogo komplikovano ovo vrijeme gledano s naučne strane!

[anbeast]

Sto je najgore, ovo je ko slikovnica (u skladu sa uzrastom autora).... Samo zagrebana povrsina....

[23jewels]

Odličan tekst, jako zanimljiv. Nisam ni razmišljao na ovu temu, iskreno, svašta čovek nauči na ovom mestu
A šta se dešava sa radio kontrolisanim satovima kada sa njima predjemo u drugu vremensku zonu?

[Vladan Stevanovic]

Biću potpuno iskren i reći da je ovo prvi put da pohvalim nekog a da pritom ne pročitam do kraja tekst koji je napisao.
Anbeast, veliko HVALA , i naravno svaka čast na trudu posebno kada se uzme u obzir tvoje fizičko zdravstveno stanje (napominjem fizičko da se ne bi oglasili zlonamernici sa insinuacijama )

Zašto odmah hvalim tekst i trud...zato što se iz aviona vidi koliko je ovde truda uloženo kao i to da je ovo potencijalno tekst koji je sigurno kandidat za uvodjenje u udžbenike kao što reče Sima.

Brado, možda nisam prvi koji ću ti ovo reći, ali ti bi se stvarno trebao baviti pisanjem, zaista imaš neverovatan dar za to.

Naravno do kraja večeri ću pročitati i ostatak teksta, ali nisam mogao da se suzdržim da te odmah ne pohvalim.