Haifisch23 kaže:
Hvala Boško!
Da, dobro napisano. "Serijski" napravljen hronograf. Za Dufoura i ranije pomenutog George Danielsa, već prisutnost CNC ili Spark Wire Machine u produkciji predstavlja serijsku proizvodnju. Dufour je zajedno je u tridesetgodišnjoj samostalnoj karijeri napravio ukupno oko 230 satova a George Daniels, koji je posedovao titulu Master u sve 32 discipline, koje su potrebne za nastanak sata, ukupno oko 100 satova. To su zaista bogovi horologije (Dufour je prvi u istoriji, koji je uspeo da komplikaciju sonnerie strpa u ručni sat), a Daniels je tvorac Co-Axial koncepta, ali koji svoju veličinu pokazuju i time, da se spuštaju nekoliko nivoa niže i nije im ispod časti, da daju naklon industrijalcima, kao što su Rolex, Nomos (Dufour) i Omega ili IWC (Daniels).
Sećam se izjave još jednog "lunatika" - Karija Voutilainena. Na pitanje, koji od današnjih velkih aktera zaslužuje pažnju, bio je vrlo kratak: "Jedino A. Lange & Sohne, iako je industrijski proizvođač". Ali, moramo razumeti taj svet. Voutilainen se nije zadovoljio sa minutnim repetitorem, koji je uz sonnerie, večiti kalendar i tourbillon oličenje Haute Horlogerie razreda, nego je frajer napravio decimalni repeater, koji se oglašava svakog sata, na 15 minuta i svaku minutu. Za njega i njegovu ekipu od 22 saradnika, godišnja produkcija od 50 satova predstavlja normalan standard.
Iako razumem taj ton minimalnog sarkazma kod većine nezavisnih malih producenata Haute Horlogerie razreda, lično ne pravim nikavu razliku u kvaliteti između njih ili Langea, Pateka, Vacherona, Audemarsa, Bregueta....Najveća razlika je u tome, što Vouitalainen, Strehler, Preziuso, Claret, Becsei, Gronefeld i slični imaju sposobnost prilagođavanja individualnim željama pojedinih kupaca i mogu ispuniti sve i svašta, dok je to kod "industrijalaca" nepostojeća komponenta. Inače, način proizvodnje je skoro isti. I kod Langea, Vacherona, Pateka isto kao kod Bethunea, Forsea, Heynea, Ferriera, ručno četkanje pojedine komponente mehanizma traje najmanje 4 sata. Samo što kod industrijalaca taj proces istovremeno radi 10 ili više majstora a kod malih 1 ili 2. Svima je zajednički taj ludi fanatizam za najsitnijim detaljima. To je razred, gde pitanje čovek ili mašina ne znači optimatizaciju troškova proizvodnje na jedinicu proizvoda i time povećanje profitabilnosti, nego šta je bolje odnosno od koga izvući bolji kvalitet. Kot Pateka su potpuno jasni: "Sve što ruka može napraviti bolje od mašine, to ćemo i uraditi. Ali tamo gde mašina može jednako ili čak bolje pomoći čoveku, tamo se nećemo slepo držati tradicije". Npr. instalacija dragog kamenja u zlato kod PP teče ručno, dok u čelik mašinski jer je čelik znantno tvrđi od zlata i mašina je tu efikasnija. Sa druge strane, tehnika Guilloche izrade brojčanika kod većine proizvođača se odvija pomoću kompjuterske mašine, jer čovečja ruka nije u mogućnosti stvoriti potpuno istovetne reljefne crte, šare ili linije. Ali kod Pateka kažu da takav brojčanik na svetlosti refleksira previše harmonično, čak monotono jer je sve jednako. Zato PP Guilloche brojčanike izrađuju ručno sa svojim majstorima. Ručno izrađene linije su nejednakomerne i na svetlosti reflektiraju sa puno više života nego one mašinske. Ali ni tu ne staju. Njihovi majstori imaju dozvolu te brojčanike izrađivati samo na početku radnog dana i na kraju radnog dana, odnosno kada je majstor još svež i pun elana i kada je već umoran. To daje još jednu dodatnu dimenziju. Zato njihovi majstori mogu uvek prepoznati, ko je autor određenog brojčanika čak i ako sat vide nekoliko godina kasnije. Istovremeno su svesni, da nisu savršeni pa naprimer emajl brojčanike dobavljaju od vanjskog proizvođača, Donze Cadrans iz La Loclea, čije su mušterije i Audemars, Ulysse Nardin, Breguet, Blancpain i Jaquet Droz.
Koliko je Patek Philippe posvećen savršenstvu, govori činjenica, da jedan od najpoznatijih satova u istoriji, model Henry Graves iz 1933 godine, koji važi za jednog od najsofisticiniranih umetničkih dela horologije, danas ne bi prošao kriterijum Patek Philippe Seala, koji je oduvek predstavljao svedočanstvo Geneve Seal standarda, kojemu je do 2009 pripadao i Patek Philippe ali ga je napustio nezadovoljan prelabavim granicama preciznosti (+- 8,6 sec/d). Henry Graves ne bi pao samo zbog preciznosti, nego i zbog neispunjavanja modernih zahteva PP standarda.
Slična posvećenost važi i kod ostalih Haute Horlogerie proizvođača i razlike su minimalne. Više je reč o tome, da li imamo vertikalno integrisanog aktera ili nekog, koji određene delove sata nabavlja od specijalizovanih suplajera.
Bookmarks sajtovi