Da, sećam se kad je Breguet predstavio ovaj model 2014 godine. Odgovoriću pitanjem: šta se desilo nakon 7 godina odnosno da li je Breguet ovom frekvencijom raširio redovitu ponudu? Nije. Danas je prisutan samo u hronografu Type XXII, tu i tamo se nađe po neki model sa frekvencijom 36.000 b/h, dok je prosek Breguetove godišnje ponude, koja se sastoji od 35.000 satova godišnje proizvodnje, još uvek 3Hz, kao i većina Haute Horlogerie razreda.
Ovakvi izleti u najvišem horološkom razredu nisu velika novost. Ok, izostavimo prvi hronograf u istoriji, Louis Moinetov iz 1815 godine, koji je otkucavao na 3 puta višoj frekvenciji (30 Hz), ali Chopardov L.U.C 8HF je dve godine ranije (2012), izašao sa frekvencijom od 7Hz odnosno 56.000 b/h, godinu dana ranije je De Bethune-ov Resonique postigao frekvenciju od 626 Hz, da se posebno ne upuštam u Tag Heuereve Mikrograph (50 Hz), Mikrotimer Flying (500 Hz) i Carrera Mikrogirder iz 2012 godine, sa rekordnih 1000 Hz. Tag Heuer nije baš izrazit predstavnik Haute Horlogerie razreda ali ne zaboravimo, da je u to vreme u ponudi imao čak i tourbillone i smatrao se potpuno primernim HH subjektom. Ali sve ovo nabrojeno, osim opskurnih količina Type XXII je već nekon deset godina, samo prošlost.
Jednostavno, jedna lasta ne čini proleće. U Haute Horlogerie razredu ga čak ni ne nagoveštava. Klasika u smislu kvaliteta ne otvara širom vrata novitetima i meni lično još uvek predstavlja iznenađenje, da je silicijum danas konstanta u celokupnoj industriji najvišeg razreda. A čak i njemu je bilo potrebno 20 godina - od 2001 sa Ulyss Nardinom pa sve do prvog IWC ove godine.
Zato uvek treba bili malo oprezan i pre svega strpljiv sa najavom velikih promena.
Ne znam da li je iko je pre 10-ak godina pratio događanja sa najavom, u mojem prošlom postu pomenutim Girard Perregaux Constant Force Escapementom. Kada sam se upoznao sa prvim najavama najveće revolucije u istoriji horologije u vidu rešavanja te najveće zagonetke mehaničkog mehanizma, koji se nikada neće zaustaviti, moja prva misao je bila: Pa ovi iz Rolexa zaista nisu normalni. Kako su dopustili, da im je ovo izašlo iz šaka? Ključeve svetog grala celokupne istorije časovničarstva su jednostavno bacili kroz prozor. Naime, tvorac ovog koncepta je Rolexov časovničar Nicolas Dehon. Zamisao je predstavio svojim poslodavcima 1998 godine i napravljen je prototip. Ali nekoliko godina kasnije Dehon napušta Rolex i odnosi ideju sa sobom, tačnije u Girard Perregaux. Izgleda, da su ostali u dobrim odnosima, jer je u svojim izjavama za javnost navodio, da ideja nije mogla zaživeti u potpunom smislu, jer slicijum u to doba nije bio u perspektivi ali svi znamo, da je Rolex prvu verziju Parachroma ugradio u mehanizam samo 3 godine kasnije nakon predstavljanja zamisli njihovog mladog stručnjaka, odnosno 2001. Novi materijal nisu razvili preko noći, nego je embrio stvoren već 1995 godine. Možda je logičnije, da je Dehon tražio previše za svoju ideju ili Rolex u njoj nije prepoznao fizičko ispunjenje njenog potencijala ali da se nisu potrudili i preuzeli je pod svoju pravnu zaštitu, sa takvom potencijalnom prednošću pred svima na sceni, to je zaista nezamislivo. Ipak, dve decenije kasnije se pokazuje, da su imali dobar osećaj. Dehon svoju ideju nije ostvario ni u Girard Perregauxu, nego ga 2008 godine napušta a prvi sat sa tim sistemom GP realizuje pod vodstvom kućnog časovničara Stephana Oesa. Od Constant Force Escapementa je ostalo samo 7 dana rezerve snage, što je super ali kakve su to najave bile, dolazile su suze u oči, kada je pogled zastao na Moonwatchu ili Submarineru i oblaku potpunog invaliditeta, koji se nad njima nadvijao.
Ja sam za promene, dakako uvek su dobrodošle ali sam prateći događanja na sceni stekao imunitet u oblliku obazrivosti. Uvek se potkrade taj nesrečni ako ili šta bi bilo....Da je Nikola Tesla više voleo satove, kvarc bi nas udario po glavi još pre prvog automatika iz 1926 godine....
Boško, nikako da se otarasim osećaju primetne doze ironije, koje ste upotrebili u zaključku vašeg posta, kada se ponovili moje reči: šta im je to trebalo, koje sam upotrebio u temi o finiširanju mehanizama. Nemam ništa protiv toga. Hvala bogu, razlikujemo se. Neki nešto veći prioritet daju tome šta je napravljeno, neki kako je napravljeno a neki kako izgleda to, što je napravljeno. Ili da grubo pokušam da sumiram: funkcionalnot : dekoracija : izgled. Neko malo više naginje prvom, nego drugom a neko trećem. Mislim, da sam prilično dobo objasnio, zbog čega mi se dešava manja rezerviranost, kada na istom mestu nađem potpunu tradiciju završnice i potpuno novi materijal iz 21. veka i da mi je zbog toga bliži pristup Philippa Dufoura, Georga Danielsa i Karija Voutilainena ovom segmentu. Pri tome se uopšte nisam upuštao u smisao angliranja nekih delova mehanizama, koji uopšte nisu u funkciji njegovog rada, nego su takvi isključivo zbog dekorativnih razloga ali tu nisu istog mišljenja bili ni Dufour ni Daniels. Ali ni u jednom momentu ovoj temi nisam pristupio sa stavom negiranja, nego sa otkrivenim poštovanjem. Kompleksnot teme finiširanja mehanizama je takva, da ni horološka akademija nauka (Haute Horlogerie razred) ne može doći do konsenza, pa zato nema nikakve potrebe, da na istom talasu plivamo i nas dvojica. Meni je važno, da u vašim postovima vidim pripadnost, veliko poštovanje i nijednom prilikom rekla-kazala pristup i zato moj veliki naklon. Ubeđen sam, da na tematiku imamo vrlo sllične poglede ali nam je ugao osmatranja malo različit, što ne znači, da vi ili ja manje ili više nešto razume od jedan od drugoga. Samo različito razume. Ništa strašno
Bookmarks sajtovi