Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

[mihajlons]

Ovo nisam znao da PP originalno vodi poreklo kao Patek Zapek, osnovan od strane dva Čeha koji su dosli u Zenevu da prave satove. Kasnije je Zapek otisao a u firmu je usao Phillipe koji je Francuz. Zanimljivo. Voleo bih ako ima negde i neki tekst da se procita ili da pitam brata Gugla

https://youtu.be/hRf7a_wM5Dc


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Haifisch23]

Boško,
slažem se ali mišljenja sam, da se više radi o tome, koji je kapacitet sposobnosti štopera, da najpreciznije izmeri vreme, kada od nas dobije komandu. Njemu je svejedno koliko je čoveku potrebno, da odreaguje na vizualni stimulans ili sa kolikim kašnjenjem prst pritisne na start pusher. Njegov zadatak je samo to, da najpreciznije izvrši zadatak, koji dobije od nas. I to radi najbolje moguće uzevši u obzir, da se radi o mehaničkom pogonu. Takvi hronografi se ionako razvijaju i izrađuju sa ciljem dodatnog marketinškog učinka na tržište, sa kojim proizvođač p(d)okazuje, da poseduje sposobnost stvaranja takvog masterpieca. Na taj način pozadinski uzdižu vlastiti ugled. Tag Heuer je to uradio, jer je kralj prodaje hronografa na celoj sceni, pa mu je to u neku ruku bila i moralna dužnost, slično kao Zenithu, koji je još 1969 izašao sa hronografom, koji je imao preciznost štopera, tada fantastičnih 1/10 sekunde.

Što se tiče F.P Journeovog Centiegrapha .
Ja mu ne bih baš toliko zamerio i shvatio ga marketinšku prevaru.
Ovo je zapis o satu na F.P Journe zvaničnom sajtu:

https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain

Isečak iz prezentacije:

THE HAND-WOUND MECHANICAL MOVEMENT OF THE CENTIGRAPHE INDICATES ELAPSED TIMES FROM A 100TH OF A SECOND TO 10 MINUTES, VISIBLE ON 3 DIALS, EACH WITH A TIME SCALE IN RED AND A TACHOMETER SCALE IN BLACK.
THE TACHOMETER SCALES CONVERTS TIME UNITS FOR 1 KILOMETRE INTO SPEEDS RANGING FROM 6 KM/H —WALKING PACE — TO 36,000 KM/H, WELL ABOVE THE ESCAPE VELOCITY OF A ROCKET GOING INTO LOW-LEVEL ORBIT.

Prvi glagol u njemu je Indicates, a ne Measures. Znači, piše prikazuje, a ne meri proteklo vreme, koje je izraženo na 3 podrbrojčanika (subidal na poziciji 10: u stotinkama, subdial na poziciji 2: do 20 sekundi i subdial na poziciji 6: do 10 minuta). Razlika je između meriti i prikazivati. Jadni F.P Journe se strogo držao značenja reči Chrono-graph (beležnik vremena), samo što ga je prekrstio u Centiegrpah (zapisivač stotina) .
Normalno, da ovaj štoper sa frekvencijom od 3Hz ne može precizno izmeriti vreme u stotom delu sekunde, jer već tih 6 oscilacija u jednoj sekundi, kada ih delimo sa brojem 100 ne daju celovit broj, kao što je to sa frekvencijom 5 Hz (10 oscilacija u sekundi). Ali genij kakav je Francois, stavio je taj četvrti kolut, koji oslobađa osovinu, nosača kazaljke, koja se može zaustaviti bilo gde i bilo kada, što omogućuje posebno očitavanje. To je moguće veritkalnim odvajanjem lančanika centizimalnog vratila od izlaznog pogona, prilikom pritiskanja osovine, da deluje kao kočnica. Za razliku od tipičnog hronografa, koji radi na principu zub na zub, Centiegraph omogućava klizanje između svakog od 6 stepena, tako da kočnična poluga može zahvatiti točak, koji pokreće kazaljku tokom svake oscilacije. Rezultat je otprilike stoti deo sekunde, što znači da uprkos samo 6 impulsa, sat omogućuje delimično (ne potpuno najtačnije) očitavanje stotog dela sekunde. Za mene, ovo je veliki uspeh na kalibru sa takvom frekvencijom. Taj hronograf tačnije pokazuje izmereno vreme od svojih vršnjaka. Verujem, da jednom takvom stručnjaku, koji izrađuje minutne repetitore i večne kalendare nije prevelik izazov napraviti klasičan hronograf, nego mu je neuporedivo zanimljivije iz 3Hz istisnuti ovo, što je uradio na Centiegraphu.

Pod uslovom da čoveku treba nekih 200-250ms da reaguje na vizuelni stimulus, a nekih 100ms da pritisne dugme, pitanje je koliko su te više frekvencije uopšte i bitne kod hronografa kad se priča o preciznosti, praktično gledano!

Iz nekog razloga ova tema me podseća jedne lažljive (marketing) priče FP Journe-a. Radi se o centigraphe souverain: https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain

FPJ reklamira da se taj hronograf može koristiti da meri preciznost na 1/100 sec. Pritom sat radi na 3 Hz.



O čemu se radi? Kazaljka se vrti oko indikatora 1/100 tako da odkucava 1/6 (igra kao foudroyante), medjutim FPJ-ova “kočnica” može da, s vremena na vreme, zaustavi kazaljku negde između dve šestine. Ja sam lično probao da zaustavim FPJ CS negde između dve šestine i, drugari moji, posle 20 proba sam odustao. Sada da citiram drugare francuze: “Bonne chance” !

Samo se čovek pita zašto nije napisao 1/1000 umesto 1/100 n’a brojčaniku, s takvom logikom mogao je reklamirati da je još 100 puta precizniji!

[Haifisch23]

Nije puno poznato o Martinu Braunu, tvorcu ovog sata, osim da je došao iz velikog imena, Franck Mullera. Bilo je puno govora o ovom modelu, koji sa 7200 b/h predstavlja drugu krajnost u horologiji, kada je 2013 predstavio Slow Runner-a na Baselworldu. Ne sećam se, da sam negde video zvanične podatke, koji se odnose na preciznost mehanizma ali znam, da je bilo reči, da se radi o približnoj preciznosti Elabore ETA Grade, koja u najlošijem scenariju dođe do 20 sekundi na dan ali u ovom primeru isključivo se radi o preticanju a ne o zaostajanju.
Vrlo interesentan sat sa rezervom snage od 90 sati. Ako se dobro sećam, išao je za oko 30.000 €.
Njegova firma je nakon nekoliko godina potpuno zanemela ali koliko sam čuo, sada je na putu povratka.

Sjajan tekst, kao i uvek, kolega! Citajuci ga mi je pao na pamet Antoine Martin Slow Runner - sat sa najnizom frekvencijom (valjda, nisam 100% siguran) od 1 Hz, gde se sekundara pomeri svega dva puta u sekundi. Karakterise ga balansni tocak velicine skoro kao i sam mehanizam. Da li znate nesto vise o ovom remek delu, kakva je preciznost mehanizma, istorijat itd.?

https://youtu.be/l6usMiFyEEI

Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

[boskom]

Boško,
slažem se ali mišljenja sam, da se više radi o tome, koji je kapacitet sposobnosti štopera, da najpreciznije izmeri vreme, kada od nas dobije komandu. Njemu je svejedno koliko je čoveku potrebno, da odreaguje na vizualni stimulans ili sa kolikim kašnjenjem prst pritisne na start pusher. Njegov zadatak je samo to, da najpreciznije izvrši zadatak, koji dobije od nas. I to radi najbolje moguće uzevši u obzir, da se radi o mehaničkom pogonu. Takvi hronografi se ionako razvijaju i izrađuju sa ciljem dodatnog marketinškog učinka na tržište, sa kojim proizvođač p(d)okazuje, da poseduje sposobnost stvaranja takvog masterpieca. Na taj način pozadinski uzdižu vlastiti ugled. Tag Heuer je to uradio, jer je kralj prodaje hronografa na celoj sceni, pa mu je to u neku ruku bila i moralna dužnost, slično kao Zenithu, koji je još 1969 izašao sa hronografom, koji je imao preciznost štopera, tada fantastičnih 1/10 sekunde.

Što se tiče F.P Journeovog Centiegrapha .
Ja mu ne bih baš toliko zamerio i shvatio ga marketinšku prevaru.
Ovo je zapis o satu na F.P Journe zvaničnom sajtu:

https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain

Isečak iz prezentacije:

THE HAND-WOUND MECHANICAL MOVEMENT OF THE CENTIGRAPHE INDICATES ELAPSED TIMES FROM A 100TH OF A SECOND TO 10 MINUTES, VISIBLE ON 3 DIALS, EACH WITH A TIME SCALE IN RED AND A TACHOMETER SCALE IN BLACK.
THE TACHOMETER SCALES CONVERTS TIME UNITS FOR 1 KILOMETRE INTO SPEEDS RANGING FROM 6 KM/H —WALKING PACE — TO 36,000 KM/H, WELL ABOVE THE ESCAPE VELOCITY OF A ROCKET GOING INTO LOW-LEVEL ORBIT.

Prvi glagol u njemu je Indicates, a ne Measures. Znači, piše prikazuje, a ne meri proteklo vreme, koje je izraženo na 3 podrbrojčanika (subidal na poziciji 10: u stotinkama, subdial na poziciji 2: do 20 sekundi i subdial na poziciji 6: do 10 minuta). Razlika je između meriti i prikazivati. Jadni F.P Journe se strogo držao značenja reči Chrono-graph (beležnik vremena), samo što ga je prekrstio u Centiegrpah (zapisivač stotina) .
Normalno, da ovaj štoper sa frekvencijom od 3Hz ne može precizno izmeriti vreme u stotom delu sekunde, jer već tih 6 oscilacija u jednoj sekundi, kada ih delimo sa brojem 100 ne daju celovit broj, kao što je to sa frekvencijom 5 Hz (10 oscilacija u sekundi). Ali genij kakav je Francois, stavio je taj četvrti kolut, koji oslobađa osovinu, nosača kazaljke, koja se može zaustaviti bilo gde i bilo kada, što omogućuje posebno očitavanje. To je moguće veritkalnim odvajanjem lančanika centizimalnog vratila od izlaznog pogona, prilikom pritiskanja osovine, da deluje kao kočnica. Za razliku od tipičnog hronografa, koji radi na principu zub na zub, Centiegraph omogućava klizanje između svakog od 6 stepena, tako da kočnična poluga može zahvatiti točak, koji pokreće kazaljku tokom svake oscilacije. Rezultat je otprilike stoti deo sekunde, što znači da uprkos samo 6 impulsa, sat omogućuje delimično (ne potpuno najtačnije) očitavanje stotog dela sekunde. Za mene, ovo je veliki uspeh na kalibru sa takvom frekvencijom. Taj hronograf tačnije pokazuje izmereno vreme od svojih vršnjaka. Verujem, da jednom takvom stručnjaku, koji izrađuje minutne repetitore i večne kalendare nije prevelik izazov napraviti klasičan hronograf, nego mu je neuporedivo zanimljivije iz 3Hz istisnuti ovo, što je uradio na Centiegraphu.

Poznata mi je teorija tog sata, medjutim lično iskustvo s tim satom mi govori da ta teorija baš nešto ne drži kako bi se očekivalo. Od dvadesetak proba da zaustavim kazaljku negde između dve šestine nisam uspeo ni jednom. Foudroyant kazaljka naravno staje kad se pritisne dugme, mada da retko kad staje između dve šestine.

Ako neko bude imao bolje iskustvo s tim satom nek molim te javi ili, još bolje, postavi slike tog sata u akciji da svi vidimo kako lepo indikuje 1/100 sekunde.

[boskom]

Poznata mi je teorija tog sata, medjutim lično iskustvo s tim satom mi govori da ta teorija baš nešto ne drži kako bi se očekivalo. Od dvadesetak proba da zaustavim kazaljku negde između dve šestine nisam uspeo ni jednom. Foudroyant kazaljka naravno staje kad se pritisne dugme, mada da retko kad staje između dve šestine.

Ako neko bude imao bolje iskustvo s tim satom nek molim te javi ili, još bolje, postavi slike tog sata u akciji da svi vidimo kako lepo indikuje 1/100 sekunde.

Da odgovorim sam sebi:

https://youtu.be/wm6cCrwPzIM
https://youtu.be/RJKPPXwGS34

Ja sam isorobavao prvu generaciju centigraphe-a, a sad se pitam dali je bio izuzetan slučaj.

[Haifisch23]

Mihajlo,

Antoni Patek je bio poljak, rođen u Piaskiju, selu u blizini Lublina. Sa dvadeset godina je morao kao mladi revolucionar, koji se borio za nezavisnost Poljske od Rusije, da prebegne u Pariz. Godinu dana kasnije se seli u Ženevu, tamo upoznaje Czapeka i 1839 osnivaju Patek & Czapek. U tom razdoblju prave 200 satova godišnje na osnovi priavtnih narudžba. Kada je Patek 1844 godine ranije upoznao Adriena Philippa, ovaj je bio već slavan časovničar, pošto je dve godine ranije, kao prvi u istoriji razvio sistem navijanja sata bez ključa.
Godinu dana kasnije, Patek & Czapek se razilaze, pa Antoni nudi mesto tehničkog direktora Adrienu Philippe-u, koji ponudu prihvata. Interensanto je to, da je Philippe pristao na 1/3 prihoda, dok su 2/3 išle u džep Antonia Pateka. Već iste godine prave prvi džepni sat u istoriji sa komplikacijom minutnog repetirora i stem navijajućim sistemom.
Tek 1.januara 1851, zvaničnom registracijom firme Patek & Philippe, Adrien Philippe postaje ravnopravan član i prihodi se dele pola-pola.
Sve ostalo je istorija. Danas firmu vodi autoritativni Thierry Stern. Jedna od njegovih kaprica, da svaki minutni repetitor ili sonnerie (najteža komplikacija u horologiji, koje su dela najvećih majstora) mora doći u njegovu kancelariju i tek, ako se njemu svidi zvuk čekića, koji udara u kućište, onda može ići u prodaju. Ako ne - nazad u ponovo sastavljanje. Kada su ga pitali, da nije malo pretenciozno, da na taj način odlučuje o sudbini remek dela, on je rekao: bolje ja, nego konačan kupac. Nemam znanje mojih časovničara ali imam sluh mojih kupaca.
Ujedno je prvi, koji je potpuno zakočio proizvodnju Nautilusa na čeliku i na sve optužbe hladnokrvno rekao: Nikada neću dopustiti, da Patek & Philippe bude samo priča o Nautilusu.
2009 je uprkos dvojbama unutar vodstva firme, Patek izvukao iz Geneve Seal standarda i postavio vlastiti Patek Philippe Seal standard, koji je pre svega doneo zaoštrenje na kriterijumima preciznosti, kada su iz minute na 7 dnevnom nivou, prešli na -2 do +3 sekunde na dnevnom nivou. Zvanično je to objasnio rečima, da je Ženevski pečat po tom pitanju postao arhaičan i da su morali sebi, da postave više ciljeve. Meni je logično, jer su 2005 godine razvili vlastiti silicijum zaskočni sitem - Spyromax, što im je omogućilo povećanje kriterijuma. Iza zavese se šaptalo, da je Patek napustio Geneve Seal, kada je u njega bio primljen Cartier, koji po njegovom mišljenju to ne zaslužuje.

Ovo nisam znao da PP originalno vodi poreklo kao Patek Zapek, osnovan od strane dva Čeha koji su dosli u Zenevu da prave satove. Kasnije je Zapek otisao a u firmu je usao Phillipe koji je Francuz. Zanimljivo. Voleo bih ako ima negde i neki tekst da se procita ili da pitam brata Gugla

https://youtu.be/hRf7a_wM5Dc


Sent from my iPhone using Tapatalk

[mihajlons]

Hvala na ovoj dopuni informacija. Milina procitati.
Da li informacije crpis sa interneta ili su ti dostupne odredjene literature


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Haifisch23]

Svojevremeno sam zbog dve stvari učio nemački jezik:
1. Rammstein
2. Satovi - nekada su najbolje knjige izlazile na nemačkom tržištu

Pretražujući internet, vidim da je dosta informacija iz njih sada i na netu.
Sada se i na internetu može doći do dobrih informacija.
Ja sam do najboljih informacija dolazio preko intervjua u starim (nemačkim i engleskim) novinskim člancima

Hvala na ovoj dopuni informacija. Milina procitati.
Da li informacije crpis sa interneta ili su ti dostupne odredjene literature


Sent from my iPhone using Tapatalk

[mihajlons]

Ocigledno cu se morati vise potruditi. Nemacki ne znam i ne vuce me da ga naucim dok mi je engleski kao maternji.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[boskom]

Ali kvarc je tako tačan, što na taj kristal neki drugi faktori nemaju ni približno takav uticaj, kao što je to kod mehaničkog sata. Ti faktori su: magnetizam, stres, trenje odnosno frikcija, gravitacija, temperatura i vlažnost. Sve navedeno ima jak uticaj na rad mehaničkog kalibra, pa su zato rešenja u vidu kvalitete materijala od koje su izrađene komponente izuzetnog značaja. Bezbroj puta pomenuti silicijum, ima u ovom segmentu neprecenjivu ulogu. Zbog elastičnosti je vrlo otporan na stres, neosetljiv na magnetizam, frikcija mu skoro ne nanosi štetu a takođe, temperatura i vlaga mu ne remete vitalnost.

Jutros je u Quill&Pad-u postavljen članak na ovoj temi:

https://quillandpad.com/2021/09/26/i...nts-reprise-3/

Inače autor, Ashton Tracy, je časovničar koji trenutno radi na mom Zenith-u, pa rek’o da ga malo pohvalim ovde, možda će brže da završi posao