Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

[Haifisch23]

Da, tako je. U tom smislu, razumem to što si napisao.

[CADE]

Hvala kolegi Haifisch23 na, kao i uvek, iscrpnom odgovoru

[sasa14]

Prelepi Mido.

[sasa14]

https://www.youtube.com/watch?v=u21Gmi-JTMk

[sasa14]

https://vojvodinauzivo.rs/satovi-rol...ksuzni-satovi/
Ja bih Lange stavio na drugo mesto ali to je to.

[Haifisch23]

Članak sadržava jednu veliku grešku, gde je navedeno:

Jaeger-LeCoultre je poznat po proizvodnji mehanizama za luksuzne brendove kao što su Patek Philippe, Audemars Piguet i Vacheron Constantin, čime doprinosi njihovoj reputaciji vrhunskih satova sa složenim komplikacijama.

Ovo je u današnjim uslovima poslovanja navedenih brendova veoma teška i neistinita izjava. Istina je, da je donedavno Audemars Piguet u nekim modelima Royal Oak kao AP 2120 i AP 2121 koristio JLC kalibar, do kojeg je imao pravo, jer je lično finansirao njegov razvoj i da ga Vacheron Constantin i danas upotrebljava za osnovni kalibar (VC 1120 i VC 1121) u svojim večitim kalendarima ali to je sve.
Što se tiče Pateka - LeCoultre je bio dobavljač nekih kalibara Pateku u razdoblju od 1910 do 1930 godine i jedan mali deo od 1945 do 1955, kada Patek nije mogao da vlastitom proizvodnjom pokrije zahteve na tržištu.

Kalibar, koji se pominje u konekciji JLC sa svetom trojicom je upravo taj, kojeg sam gore naveo, da je njegov nastanak finansirao Audemars Piguet. To je kalibar 920, nastao 1967 godine, automatik koji je sa prečnikom 26,0 mm i fantastičnom visinom od samo 2,45 mm još uvek najtanji automatski mehanizam u istoriji satova sa punim rotorom. Pobedile su ga samo novije verzije sa perifernim ili mikro rotorom. Jedna od glavnih odlika je bio regulator sa slobodnim oprugama (free sprung regulator), urađen po receptu Patekovog Gyormaxa i koji je osiguravao dugovremensku hronometarsku preciznost.

Iako ga je napravio JLC, on ga nije nikada upotrebljavo u svojim satovima.

U legendu je ušao kao pokretač prvog sporstkog sata u čeliku (AP Royal Oak) od 1972 godine (AP 2121). Od 1976 godine ga je preuzeo Patek i predstavio u prvom modelu Nautilusa (kao PP 28-255), a godinu dana kasnije ga Vacerhon kao VC 1120 predstavlja u svojoj verziji sportskog sata VC222.

Patek Philippe je ovaj kalibar upotrebljavo od 1976 do 1981 godine, a onda je u Nautilus uveo In House kalibar 335 SC. Ta 1981 godina je bila zadnja godina u kojoj je Patek koristio JLC kalibar, tako da je neumesno navoditi da Jaeger proizvodi kalibre za Patek.


Ja bih Lange ostavio tamo, gde jeste na 4. mestu . Ali za tridestak godina, verovatno na drugo mesto.

[Haifisch23]

Pošto se na forumu ništa značajno ne događa, ne bi bilo na odmet, da malo dublje uđemo u temu ovog članka.

Ako ostanemo na gore pomenutom kalibru 920, nije suvišno napomenuti, da ga JLC za Audemars Piguet prestaje proizvoditi od 2000 godine, a ne proizvodi ni ga dan-danas za Vacheron Constantin.

Audemars Piguet se krajem '90-ih godina prošlog veka snašao na ivici bankrota. Od propadanja se spašava prodajom 40 % udela u Jaeger-Le Coultru za 350 mio švajcarskih franaka. Pošto su mu kalibri AP 2120 i AP 2121 (JLC 920) bili neophodni za dalju proizvodnju Royal Oak linije i večitih kalendara, ugovornom klauzulom je zadržao pravo na upotrebu ovog mehanizma. Veliki deo od transakcije upotrebljava za kupovinu manufakture Renaud & Papi, specijaliziranu za proizvodnju visokih komplikacija, koju tako nakon 8 godina vraća pod svoje okrilje, gde među drugima nastavlja sa proizvodnjom navedenih kalibara narednih 18 godina, dok ne ulazi sa potpuno vlastitom stvaralaštvom (AP 4302 i AP 5134).

Rezultat kupoprodajnog posla je da od 2000 godine, JLC postaje član Richemont grupacije, gde se već 4 godine nalazio Vacheron Constantin.

Tako su se ova dva subjekta ponovo našla u tesnoj konekciji, tačno nakon 70 godina, kada ih je u jeku Prve svetske ekonomske krize udružio holding Sapic i od kada je Vacheron kao jedini od svetog trojstva značajno koristio kalibre JLC:
Ručni navijači: 453, 454, 1001, 1007, 1008, 1014
Automatik: 477, 498, 499, 1019, 1070, 1071, 1072, 1120
Ne smemo zaboraviti, da Vacheron Constantin sa prvim In House kalibrom za ručne satove izlazi tek 2001 godine, a kada je potpuno integrisao In House produkciju, Richemont grupacija Vacheronu dodeljuje i proizvodnju JLC 920 odnosno VC 1120 u celini, pa ga tako (ako se ne varam) od 2012 godine označava kao vlastiti mehanizam.

Među gore navedenim JLC kalibrima (ručnim navijačima) sam jednog namerno izostavio, jer zaslužuje posebnu napomenu, to je JLC kalibar 849, koji je nastao 1953 godine. Kao što je JLC 920 sa 2,45 mm najtanji automatski mehanizam u istoriji sa punim rotorom, tako je JLC 849 sa 1,85 mm visine najtanji ručni navijač u istoriji. Poznatiji je kao VC 1003, gde ga je sa podržavanjem cevi glavne opruge samo na jednoj strani, uspeo sniziti čak na 1,64 mm, što je omogućilo izradu satova sa kućištem 4,54 mm visine.

Iako mnogi misle da ga Vacheron Constnatin kupuje od Swatch grupacije, on je danas vlasnik još jednog izuzetno značajnog horološkog dragulja, koji za razliku od prošlih ne dolazi iz JLC nego iz Lemanie. To je famozni hronograf Lemania 2310, poznat kao i Moonwatcheva Omega 321. Vacheron ga u potpunosti proizvodi In House pod oznakom 1142 u liniji Cornes de Vache.

Do njega je takođe došao preko Richemont grupacije, koja ga je priključivanjem brenda Roger Dubuis dobila 2005 godine.

Roger Dubuis je karijeru započeo u Longinesu 1958 godine, gde je radio kao serviser na hronografima brenda. 9 godina kasnije prelazi u Patek Philippe, gde zajedno sa Svend Andersenom radi na ultra komplikacijama. Bio je glavni časovničar na večitom kalendaru 2499, proizvođenom od 1977 do 1985 godine, čija je verzija u roza zlatu pre 2,5 godine na Sotheby aukciji prodana za 7,7 miliona USD.
Krajem '80-ih godina započinje vlastitu karijeru. 1989 godine na osnovnu Lemaniu postavlja modul retrogradnog večitog kalendara i postaje dobavljač Harriju Winstonu. Nakon susreta sa dizajnerom Carlosom Diasom nastaju linije Hommage i Symapthie u kojem za osnovu uzima Lemaniu 2310 i dostiže stepen finiša sa kojim pridobiva standard Ženevskog pečata i certifikat hronometra opservatorija u Besanconu, što je do tada na tom kalibru jedino postigao Patek Philippe.
Brand dostiže izvanredan uspeh i počinje sa prebrzim širenjem. 2001 godine u Ženevi zapošljava 450 ljudi i raspolaže sa 30 vlastitih kalibara.
Samo 2 godine kasnije Roger Dubuis odlazi u penziju a Carlos Dias ostaje jedini vlasnik i odmah nakon Francka Millera postaje drugi najbogatiji časovničarski pojedinac u Švajcarskoj sa ličnom imovinom u vrednosti preko 150 mio franaka. Ipak, prevelika i prebrza ekspanzija u vidu neprestanog uvođenja novih linija i uvećanja veličine satova, kao posledicu donosi gomilu kvarova i reklamacija te pad realizacije, pa dolaskom ekonomske krize 2008 godine, preduzeće dolazi pod okrilje Richemonta, koji ga kupuje pre svega zbog toga što su pored mogućnosti izrade u potpunosti celih mehanizama (čak i vlastite glavne spirale) imali pravo na upotrebu Lemanie 2310, koje je Roger Dubuis postepeno pridobio od Bregueta.
Richemont najveći deo imovine novog člana prenosi na Cartier, dok Vacheron dobiva Lemaniu 2310, koju kao i Patek Philippe na području finiša unapređuje do standarda Ženevskog pečata, kao i na segmentu preciznosti postiže zamenom indeks regulatora u onaj sa slobodnim oprugama. Ostatak nekdašnjeg brenda nastavlja sa radom sa godišnjim obimom proizvodnje oko 6.000 satova u gornjem luksuznom razredu (prosečna cena oko 15.000 CHF), što je znatno više od JLC (9.000 CHF) i značajno niže od Vacherona (39.000 CHF).

[sasa14]

Treba da otvoris youtube kanal.