Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

[Waldi]

Kolega Haifisch,

Upravo to. Ne znam sta bih dodao na podatke koje si izneo, i mislim da sam te sada potpuno razumeo. Zanimljiv pogled na Spring Drive, kada razmislim, klasican primer dopinga. Sada si mi ubacio crva u glavu, obelezio ga tim epitetom, i sada cu ga tako posmatrati hteo ne hteo.

[mihajlons]

Vrlo zanimljivo poredjenje


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Haifisch23]

Vrlo lepo i respektabilno. Čestitam.

Inače, ja ne volim da poredim satove na taj način. Svaki je priča za sebe. Potrebno je uvek uzimati u obzir svako pojedino stablo u šumi, a takođe je potrebno sagledati sliku i iz perspektive kompletne šume. Izričito poređenje vodi u to, da poredimo samo pojedina stabla i zbog toga ne vidimo karakteristike cele šume. Datejust je u to vreme koštao 260 $, King Seiko je bio znatno skuplji jer se prodavao u preko 95 %, samo na tržištu Japana.
Najbitnije je to, što su oba spadala u razred luksuznih satova. A luksuzni sat? To shvatam kao nešto, kada osećaj imati određeni sat ili sat određenog proizvođača prevazilazi njegovu realnu korisničku vrednost. Na to najviše utiče trenutačna tržna vrednost brenda, koju definišu njegova istorija, tradicija, uticaj na časovničarsku okolinu. Sve to se stapa u perecepciju shvatanja tržišta, koja je sačinjena iz zvanične horološke javnosti (stručnjaci, analitčari, konkurencija, novinari, veliki blogovi), uticajnih kolekcionara, koji deluju putem aukcija i običnih kolekcionara, koji na svoj način utiču na ponudu i potražnju. Ceo taj paket okolnosti dovodi do emocinalne kupovine, koja je puno jača i skuplja od racionalne odluke.
Reći, da prosečno tržište proguta sat od 5000 € samo zato što je dobar i što predstavlja skoro vrlo precizan merač vremena je čista utopija. Na kraju je to najmanje važno, jer uporedive osobine možemo dobiti i kod 10 puta jeftinijeg mehaničkog sata.
Zbog toga je veliko pitanje za Seiko zašto je danas Datejust iz tog vremena 15 puta skuplji od King Seika ili zašto je jedan običan mehanički hronograf eksotičnog švajcarcskog brand label poslužnika Fludo, tri puta skuplji od Bullheada, koji se nalazi na tvojoj sliki. Da ne govorim o njegovoj generaciji u vidu automatskih hronografa, Heuer Monaco ili El Primero su 6 do 8 puta skuplji od 6138, koji je u segmentu kvaliteta na višem nivou od Monaka. Sve to je odraz današnje slike Seika i usporedbe sa švajcarskim luksuznim razredom.
Uvek tvrdim - satove moramo međusobno upoređivati u cenovnom razredu iz kojeg dolaze. Takođe moramo uvek znati, da li ih posmatramo sa perspektive korisinika ili ljubitelja. Ja sam ljubitelj satova i uvek ću sa prezirom gledati na Seikovu masovnu, robotizovanu proizvodnju svih satova od 4xxx do 8xxx mehanizama. Tako nešto predstavlja neslanu šalu plementioj strani horologije. Ali sa druge strane, kao korisnik sata, drago mi je, da se na tržištu može naći Seiko 5 za stotinu i nešto eura, mehanički sat sa hardlex staklom, koji će svojim radom u nizu godina višestruko opravdati svoj postanak. Takav sat, kao korisnik, mogu voleti, poštovati ali ga, kao ljubitelj satova, svakako neću glorifikovati i trpati ga u razred sa Hamiltonom a kamoli sa višim akterima.

[Haifisch23]

Slažem se, praviti kolekciju sa vintage satovima je nešto sasvim drugo i više strastveno, nego kupovina novih primeraka. Ali nije sve tako crno-belo i romantično, kao što se na prvi pogled čini. Vintage sfera sadržava zamku, a to je doživotna robija u njoj. Kao što život ide dalje, tako je i sa proizvodnjom satova. Poznajem nekoliko velikih kolekcionara tih satova i za sve mogu slobodno trvditi, da se njhovo vreme zaustavilo 1980 godine. Čak sam i na ovom forumu imao nekoliko oštrih polemika i debata, kada su stanje današnjeg Rolexa dokazivali sa slikama modela, od kojih je najnoviji dolazio sa početka '90-ih godina prošlog veka. Rolex nakon 2005 godine je svetlosnu godina daleko od Rolexa iz 1990. Današnji Rolex je neuporedivo bolji od Rolexa iz 1950, 1960, 1970...To ne važi samo za Rolex, nego i za 99,9 % brendova i satova. Tehničko-tehnološki razvoj, kao i obrazovanje vrhunskih časovničara je danas na višem nivou nego nekada. Razlika je u tome, što je sve nekad bilo raspršeno po čitavoj industriji a danas je koncentrisano. Manje je onih, koji puno znaju ali zato znaju više od onih nekada. Normalno je, da vintage scena ima veći naboj draži ali ko je pomnije prati, shvatiće, da je vrhunsko dirigovana sa strane bogatih kolekcionara, koji su se nakupovali novih satova pa izazov traže u prošlosti. Hype je otišao predaleko i puno je nerealniji nego u modernoj produkciji.

Postoje vrlo retke slika Seikovih mehanizama, koji su bili učesnici na takmičenjama hronometara. Za Seiko nije predstavljalo problem izrade kalibara do najviših standarda. Radilo se o nekolicini primeraka, za firmu je bio uspeh na takmičenju od ogromnog značaja, jer su želeli domaću javnost ubediti, da su najamnje u korak sa švajcarskom produkcijom. Zbog toga je ekipa časovničara radila samo na tom području. Sve je pravljeno ručno sa potpuno kristalno jasnim ciljem.

Obrati pažnju na frekvenciju kalibara sa kojim su dolazili na takmičenja u poslednje dve godine i sa konačnim plasmanom To su bili kalibri, koji su čak i od današnjih duplo ili tri puta brži. Zamisli kvalitet tadašnjih materijala i već u tom segmentu je logično, da takav sat u realnom svetu ima životnu dob leptira. Švajcarci su po prirodi racionalisti i na takmičenje su dolazili sa prototipovima kalibara, koji su bili pravljeni na taj način, da se moglo ići sa njima u masovnu proizovdnju. Neki su ostali pod istim imeom, kao Zenith 135 i Peseux 260 a neki su bili prijavljeni pod radnim verzijama. Većina njih se našla u kasnijim satovima na rukama vlasnika. Ali nisu ni oni bili iste klase, kao takmičarski. Takmičenje je ipak takmičenje i tu se angliranje radilo do savršenstva, potpuno ručno sa strane najboljih stručnjaka na tom polju. Ali ta razlika je bila neuporedivo manja i neuporedivo realnija nego kod Seika.

Što se tiče Seika 6138 - da, mislio sam na to, da je na višem kvalitetnom nivou od Chronomatica 12. Ne u smislu obrade mehanizma, koju napomnješ i koja je baš to, što si napisao, nego u smislu strukture odnosno konstrukcije mehanizma. Chronomatic 12 je rezultat lakšeg puta prilikom konstruisanja automatskog hronografa. To je modularni kalibar. Oni su na automatic Buren 1281 postavili Dubois Depraz hronografski modul 8510. To što je kvalitetno obrađen ne čudi, jer Buren 1281 sa svojom visinom od fantastičnih 3,25 mm (npr. današnja izuzetno tanka ETA 2892-A2 meri u visinu 3,6 mm) predstavlja savršen izbor za podlogu modula. Svi znamo, kakav je kvalitet Burenovih mehanizama a takođe znamo, da je Dubois Depraz već od samog postojanja bio izvor hronografa mnogim High End imenima. Ipak, čak i takva kombinacija je donela probleme. Prva verzija Calibre 11 je sadržavala prejaku oprugu zbog koje je pucao rotor ali na svu sreću, kod naslednika - Calibre 12, nisu izašli sa slabijom oprugom, nego su uspeli napraviti jači rotor. Calibre 12 je neuporedivo pouzdaniji od prethodnika.
Na kraju dana, ukrašenost i obrada mehanizma je stvar odluke proizvođača. To je ipak spretnost stručnjaka na području poliranja, koji operacije radi na osnovi recepta časovničara. U onom suštinskom smislu, radi se o indirektnom spoju znanja i spretnosti.
Sa druge strane, konstruisanje, arhitektura, osmišljavanje i razvoj mehanizma je čista horologija. To nije stvar odluke firme, pojedinca, nego najočiglednija manifestacija znanja i kompetetnosti časovničara. Ko pomno prati horologiju, zna da firmu čine ljudi i da za najvećim uspesima najvećih imena horologije stoje ljudi, koji su zaposleni kod njih. Mnoge od njih sam nabrojao nekoliko postova nazad. Zbog toga Tsunea Nakamuri i Katsumi Yamamuri, koji stoje iza kalibra 6138 treba odati najviši stepen priznanja, jer su osmislili integrisani column wheel automatski hronograf, kojim su se vrlo, vrlo približili kvaliteti Raoula i Georgesa Pellatona, tvorcima El Primera. Nisu zamislili i stvorili samo automatski hronograf, nego su ga napravili u celini odnosno u jednom delu (integrisan) a uz to izabrali najteži i najprestižniji put sa column wheel varijantom štopera. Naravno, ukrašenost 6138 nije baš na stepenu El Primera ili Buren&Dubois Depraz bratstva, ali na kraju krajeva, čak kao i takav zadovoljava vrlo visoke standarde. I to je došlo iz firme, koja je samo 6 godina pre toga napravila svoj prvi hronograf na ručno navijanje.

[bnovica]

Pozdrav… pretrazio sam forum i nisam nasao nisto o novom Monolithich Oscilatoru Frederique Constanta, pa evo jednog linka:
https://monochrome-watches.com/frede...e-specs-price/

Je l bilo nekih komentara u svetu horologije, zavredjuje li ova tehnologija paznju ii kakva joj se buducnost predvidja?

[boskom]

Pozdrav… pretrazio sam forum i nisam nasao nisto o novom Monolithich Oscilatoru Frederique Constanta, pa evo jednog linka:
https://monochrome-watches.com/frede...e-specs-price/

Je l bilo nekih komentara u svetu horologije, zavredjuje li ova tehnologija paznju ii kakva joj se buducnost predvidja?

Vrlo zanimljiv osilator. Uf, kad vidim taj stamped guilloché i dizajn estetik, a onda takav silikonski osilator… pa kolega Haifisch bi se oduševio!

Inače nije FC prvi sat s takvim osilatorom (Zenith Defy Lab je prvi ako se nevaram) medjutim prvi u odgovornoj veličini (barem što se mene lično tiče) - 40mm. Meni je na spisku satova koje bi želeo videti i probati.

Zanima me tačnost/preciznost pod uslovom da je osilator 288 khz! nije se puno pisalo o tome a malo je i čudno da se ni FC marketing nije nešto izrazio na toj temi.

[mihajlons]

Vrlo je verovatno jos u fazi testiranja, al velo zanimljiv patent koji ce uticati na dimenzije kucista. Kapa dole, bice ovo zanimljivo pratiti u buducnosti.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[don Alberto]

Sama činjenica da su jednim delom zamenili 26 drugih delova dovoljno govori da je sistem unapređen, tako da jedva čekam da vidim kada to dohvate stručnjaci iz Omege kakva će sve tu unapređenja da razviju. Sada bi po nekoj logici zbog kraćeg procesa proizvodnje i manjih utrošaka materijala, sati i ljudskih resursa trebalo sve da pojeftini, ali ništa od toga, čak šta više još će sve i da poskupi, jer kao nova tehnologija je u pitanju.

[bnovica]

Da, interesantno je da je FC marketing prilicno tih na ovu temu mi nesto propustamo.
Pored samog oscilatora, meni je zamimljiv deo price da je obrtni moment sada znatno manji, pa samim tim i trenje u prenosnom lancu, ali je brzina veca pa je i prenosni lanac morao biti rediznajnira. Takodje, u ovom clanku https://monochrome-watches.com/inter...ic-oscillator/ pominju i da je tradionalno ulje bili pregusto, pa se i to moralo menjati.

Zanimljiv koncept, praticemo sta se dalje desava, a velike pohvale za FC i razvoj koji guraju!

[mihajlons]

Sa 300 stepeni rotiranja trenutne ideje, ovaj oscilator se rotira 6 stepeni u oba smera. Odlican izum, verovatno je jos u fazi testiranja i izdrzljivosti.
Koliko ce Omega odustati od svog Co-axial i preci na oscilator, videcemo. Al smesi nam se zanimjivo vreme u horologiji


Sent from my iPhone using Tapatalk