Završna obrada - detalji koji je odaju

**boskom** · 17.9.2021., 23:58

Haifisch23 kaže:

Boško, odlično napisano. Posebno mi se sviđa, što si uključio iskrenost izvođača i to je suština svega kod najvišeg razreda finiširanja.
Ja sam već dugo opčinjen tim sastavnim delom horologije ali moram da priznam, da sam i nakon svih ovih godina ostao nekako razdvojen. Obično je tako, da kada se upustiš u materiju i proučavaš satima, danima, mesecima, godinama, spoznanja dovode do nekog određenog zaključka ali evo meni se na ovom području to nije desilo. Bilo je perioda, kada sam bio već na tome da prodam najveći deo postojeće kolekcije ili čak uzmem neki dugoročni kredit i ovu moju ljubav i pripadnost zaokružim nekim gralom u vidu hronografa Pateka ili Langea (radije Pateka zbog istorije) i da to bude to. Kraj i nema više. Ali nažalost ili na sreću, ti gralovi su upakovani u kućišta iz zlata ili platine, što im diže cenu u nebo a meni lično pretpostavlja emotivni deficit, jer sam uvek naginjao čeliku.
Drugi, isto tako važan faktor prepreke je predstavljao odnos funkcionalnost : dekoracija. Lično naginejem prema prvom. U neku ruku mi je žao, što je došlo do takvog tehničkog napretka u razvoju materijala, jer je ranije formula bila jednostavna: dugovečan i kvalitetan rad je uz strukturu i kvalitet materijala komponenti mehanizma donosila dekoracija najbitnijih elemenata u vidu angliranja i poliranja do nesvesti: od osnovne ploče, preko celog gear traina, do rotora. Ali kada su i Patek i Lange u mehanizam stavili silicijum, onda to u neku ruku menja formulu u funkcionalnost < dekoracija.
Ono što mi iskače je ta razlika u odnosu na pre, kada je dekoracija bila isključivo ili najvećim delom u svrhi funkcionalnosti sata a sada je postala posebna disciplina, koja je više namenjena stvaranju dodatnog utiska nego svojoj prvobitnoj ulogi. Zato i razumem negodovanje Voutialainena i Dufoura, kada se između redova malo podruguju silicijumu i sličnim "novitetima", jer pravi izazov je napraviti ono što prave oni iz "tradicionalnih" elemenata.
Naravno, niti u jednom trenutku ne osporavam, ne sumnjam u sav trud, iskrenost, veštine i najviši stepen znanja najvećih imena horologije ali taj crv košmara u mojoj svesti, da to rade samo zbog toga da rade, nikako da racionaliziram. Kada u Zeitwerku vidim svu vrhunskost najvišeg stepena dekoracije oko najdeblje silcijumove spirale u horologiji, uvek se zapitam, čemu ste se toliko mučili, kada nema stvarne potrebe za time? Obožavam i častim savršenstvo Patekovog hronografa ali kao i Lange, to na kraju ispada više umetničko delo nego ujedno i sat.
Naravno, nemam ništa protiv da ljubitelji horologije uživaju u tome, da kupovinom svakog takvog sata ujedno postaju vlasnici muzejsko vrednog artifikata (to sam i najbolje znaš, jer poseduješ dva takva primerka), naprotiv potpuno ih razumem i podržavam ali za sada sebe ne mogu da nađem u takvom stanju.

Haifische, razumem vaš stav i nemora te da ga branite. To je lična stvar. Kada pišete da “to rade samo zbog toga da rade”, to je istina. Mislim da treba paziti oko zaključka da nešto nema potrebe u horologiji, inače brzo stižemo do realizacije da ni sam mehanički sat nema realnu potrebu i da je i on sam često korišćen kao dekorativni objekat. Koji broj nosača dajvera uopšte plivaju s njim, a kamoli rone?

Što se tiče čelika, slažem se. Verovatno ste upoznati ali kod Pateka i Langea, on je mnogo skuplji i od zlata i platine!

**mihajlons** · 18.9.2021., 5:26

Probacu da nadjem video zapis gde su u ALS na sastanku dosli do ideje da urade sat sa jump date funkcijom, po uzoru na veliki zeleznicki sat koji stoji u zgradi jedne zeleznicke stanice.
Na sastanku su dizajneri odlucili izgled sata, CEO odlucio da to bude hronograf i gde ce koja kazaljka da stoji a “Alhemicari” nemo posmatrali i vec vijugali u glavi kako ce od jedne vizije u glavi da naprave potpuno novi mehanizam u koji ce da prati dizajn. Odusevljen. Okacicu kad nadjem.
Kad samo pomislim kakvi su se satovi pre pravili, stare masine, bez kompjutera, cnc masina, lasera, nego dobro staro rucno “cukanje u metal”. Kad pogledam neke detalje na satovima, postavim sebi pitanje: KAKO!? CIME? KAKO JE TO USPEO?

Sent from my iPhone using Tapatalk

**mihajlons** · 18.9.2021., 7:44

Dok ne nadjem sta sam rekao, evo jedan vrlo lep video zapis

https://youtu.be/DGAsib-4mCk

Sent from my iPhone using Tapatalk

**Haifisch23** · 18.9.2021., 9:05

Da,verovatno sam se malo nepravilno izrazio, kada sam napisao nema potrebe za tim. Mislio sam, na anahronizam, kada se na istom mestu nađe nešto, što se prezentuje kao svetost tradicionalne metode (finiširanje mehanizma) i revolucionaran, novi materijal, koji to na neki način negira. Po metodama obrade mehanizma, koje su sastavni deo marketinga tih proizvođača istu funkcionalnost bi postigli i sa tradicionalnim metodama.
A upotrebom silicicjuma su dostigli slično kao ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=GU5QmAbzBCs

Ali sa druge strane, noviteti su sastavni deo razvoja svake delatnosti pa tako i horologije. Ipak i u slučaju Langea, kao Pateka još uvek govorimo o industriji.

Nisam branio svoj stav, samo sam ga izneo

boskom kaže:

Haifische, razumem vaš stav i nemora te da ga branite. To je lična stvar. Kada pišete da “to rade samo zbog toga da rade”, to je istina. Mislim da treba paziti oko zaključka da nešto nema potrebe u horologiji, inače brzo stižemo do realizacije da ni sam mehanički sat nema realnu potrebu i da je i on sam često korišćen kao dekorativni objekat. Koji broj nosača dajvera uopšte plivaju s njim, a kamoli rone?

Što se tiče čelika, slažem se. Verovatno ste upoznati ali kod Pateka i Langea, on je mnogo skuplji i od zlata i platine!

**Haifisch23** · 19.9.2021., 9:58

Mihajlo,
kada već toliko pominješ A. Lange & Sohne, evo jedan manje poznati detalj o njihovoj posvećenosti izrade satova. Oni su jedini sa sistemom, koga ću samo na kratko opisati. Između 640 zaposlenih u tom preduzeću sa godišnjim obimom proizvodnje od 5000 satova, postoji jedan čovek, koji je ujedno najomraženiji i najvoljeniji u celoj organizaciji. Zove se Christoph Schlencker i vođa je posebnog odeljenja u okviru razvojnog laboratorija ALS.
Kao i kod svih High End proizvođača i kod ALS se nakon osmišljanja modela i mehanizma napravi probni model na kojemu se sprovode istraživanja. Dok kod svih ostalih taj deo procesa teče u nekom sihroniziranom modulu, kod Langea je to drugačije. Osnovni zadatak odeljenja Christopha Schlenkera je da svojim časovničarima do maksimuma zagorča život. Njegov zadatak, je da svim njihovim zamislima i ostvarenjima traži greške. Zbog toga je razvio neke metode, koje su jedinstvene samo ovom proizvođaču.
Prva i nije toliko unikatana, mada je prilična retkost u produkciji dress satova a to je više desetina puta bacanje sata na pod od betona, punom snagom sa visine 1 metra. Time se delu mehanizma sa težinom od 1 g, za delić sekunde masa poveća na 5 kg. Nijedan mehanizam, nijedan sat koji nakon ovoga iskače iz preciznostnog standarda preduzeća (-2 do + 3sec/d) ne ide u redovnu proizvodnju.

Za drugu metodu je Christoph napravio običnu drvenu kutiju, koju je pričvrstio na mašinu, koja se vrti u svim mogućim smerovima. U toj kutiji sat 4 puta u 1 sekundi sa velikom brzinom i snagom udara u unutrašnje stranice. Test traje neprekidno 24 sata. Taj test predstavlja 5 godišnji rad sata u uslovima nošenja sa strane profesionalnog sportaša. Sat pored fizičkih promena nakon ovog testa ne sme ni za sekundu ispadati iz gore pomenutih preciznostnih kriterijuma.
Za treću metoda je razvio napravu, koju je nazvao Potiskajući tester. Slična je ogromnom pauku, sastavljena je iz puno šrafova, koji neprestano pritiskaju pushere hronografa. Tačnije 50.000 pritiska na svaki pusher, što u realnom životu iznosi oko 100 godina prosečne upotrebe ove komplikacije. Da bi se što bolje simulirao potisak čovečjeg prsta, jer on, da bi savladao otpor pushera, mora u sebi da sabere snagu, što znači puno više energije, Christoph je svaki šaraf postavio na svoju oprugu i prevukao ga silikonom. Nakon 50.000 pritisaka, pusheri moraju ostati u prvobitnom stanju.
Napravio je i posebnu komoru u kojima se satovi testiraju na delovanju u režimu -20C potpuno suve hladnoće do +80C potpune vlažnosti.

Vrlo rigorozan test, koji čak nadmašuje testiranja kod Richard Millea. Jedina razlika je tome, što kod ALS ako neki mehanizam iskoči iz preciznosnih kriterijuma ide prvo na ponovno podešavanje, dok je kod Millea taj deo potpuno nemilosrdan. Kod njih je standard preciznosti -1 do +1 sec/dan ali se ne radi o 15 ili 21 dnevnom proseku, kao kod drugih, nego čim mehanizam u bilo kojem trenutku pređe preko te granice, ne ide na novo podešavanje, već na potpuno rasklapanje i novo sastavljanje.

**mihajlons** · 19.9.2021., 10:39

Odlicna prica. Drago mi je sto si to podelio sa nama. Da, vrlo cesto naginjem ka ALS, iz meni nepoznatog razloga, a nadam se da ces razumeti, pocinjem sve vise da gajim simpatije prema nemackom dizajnu. Ne umanjujuci Svajcarski, glava kaze Swiss made, ali srce kaze Made in Germany. Neko ko voli satove, alate, kola, masine, ima tendenciju da naginje ka Svabama

Sent from my iPhone using Tapatalk