Ponekad je dovoljna samo iluzija

[Neša]

Postoji li to neka skrivena razlika između direktora banke i mafijaša?

Ovaj... meni su filmovi sa onima sa Sicilije nekako simpatični

[Милан Милановић]

kod amerikanaca me fascinira preduzetnički duh, on je otkrio da postoji tražnja za takvom uslugom, uleteo je tu da je zadovolji i to je super, bitno da se para vrti, da se ulaže u marketing, da se ljudi zapošljavaju, da se uopšte otkrivaju nove mogućnosti za zaradu

a ovo za 11.septembar, mislim stvarno je neukusno, ne znam kakve veze ima sa temom, mi večito u prošlosti, usterujući nekakvu kosmičku pravdu od čega nemamo nikakvu korist, pa zato i živimo najgore u celoj evropi, svi nas zaobišli i promašili

[aviator]

Čim si fasciniran novcem, razumljivo da nisi razumeo o čemu sam pisao.
Ameri su do 11. živeli u iluziji nedodirljivosti i nepogrešivosti. Svet su delili na crno-belo, naše i protivnike. Totalno odvojene od stvarnog života većine van USA. Ta iluzija ih je lupila po nosu.
Tako je i sa pojedincem. Okružen iluzijom, krene da živi "američki san", van stvarnosti.
Onaj koji misli da će zaslužiti pažnju ili poštovanje, nošenjem ili posedovanjem skupocenog predmeta je jadnik. Bio to sat, auto, kuća...

PS
Ne guraj mi u usta ono što nisam rekao.
Ti slobodno zaboravi svoju prošlost, ako želiš.

[Neša]

U prethodnim postovima pomalo ulazimo u politiku, što je protivni forumskim pravilima, pa bih molio da ovde stanemo.

Naravno, možemo da se vratimo potrošačkom mentalitetu i ekonomiji, što jeste u skladu sa temom.

Smatram da nije čudno se ovakva vrsta usluge tamo i pojavila, jer društvene vrednosti su takve, a i tržište je veliko i platežno. Da je ista vrsta usluge ponuđena u bogatoj Skandinaviji, mislim da bi se teško održala, budući da su im društvene vrednosti drugačije, dok je izvesno da ljudi tamo imaju novca, ali ga troše na druge stvari.

Nije sporno da je preduzetnički duh u SAD veoma jak, jer njihova privreda se na tome i razvila, ekonomske slobode su na visokom nivou, postoji navika da se živi u kreditima zbog kupovine i onoga što je potrebno i onoga što nije potrebno, a mislim da kod njih nema ograničenja po pitanju toga koliko se pojedinac može zadužiti u odnosu na platu i da je bitno samo da plaća rate kredita. Naprosto, sve se svodi na sledeću formulu: veliko tržište (i domaće i strano) + visoka platežna moć + navika da se kupuje dosta stvari i to je cela priča. Osim toga, američki potrošač je navikao da stvari menja kada se pojavi nešto lepše, novije ili funkcionalnije, što takođe doprinosi većoj proizvodnji i prodaji.

Ovo je karakteristično za mnoga tržišta, samo što se manifestuje na različite načine. Nema suštinske razlike između onoga ko iznajmi Rolexov sat da bi izgledao fensi, onoga ko kupi BMW spašen sa otpada pa mu stavlja polovne gume, obrađuje kočione diskove da bi se auto nekako zaustavio na semaforu, a zatim sipa gorivo za jednu crvenu, ili onoga ko štedi pola godine za neki mobilni telefon koji izgleda turbo-sega-mega, ali kasnije pabirči sitniš da bi platio kartu za gradski prevoz.

Kao što rekoh, praziluk je nezgodna stvar, a ne poznaje nikakve granice.

[Codelen]

Dodao bih samo da, po mom mišljenju, svako veliko tržište može da "podnese" ovakvu vrstu usluge jer će se naći dovoljno ljudi kojima će taj princip odgovarati. Pa tako švedsko. Svakako u manjem obimu nego u SAD, ali išlo bi.

[Милан Милановић]

Neša lepo objasnio, politika je protivna pravilima, zato i napravih digresiju, barem sam ja video u pominjanju datuma politiku

aviator, nije u redu da se kako bih rekao na ovako pomalo drzak način obraćaš članovima, bez obzira ako si uvređen, u svakom slučaju ja želim prijatan ostatak večeri

[aviator]

"Članovima". O sebi govoriš u množini?
Prozvao si me pričom o neukusu. Od kad je jedan dogadjaj "politika"? Ili vam je, u opštoj poplavi "političke korektnosti" tako najlakše da nalepite etiketu: "To je politika. To je no, no!"

Iskreno, naslovnom tekstu nije mesto ovde, i ako je sat uzet za primer.

[zarekg]

Cela prica oko satova je u najmanju ruku "nezgodna". Mislim da ne postoji predmet koji u ovom vremenu ima toliko malu upotrebnu vrednost a da toliko kosta. Sat je definitivno za 99 % ljudi postao statusni simbol ili simbol praziluka, kako ga vec ko vidi. Pa svidjalo se to nekome ili ne. Pri tome ne mislim na ljude sa ovog foruma, nego na obican svet koji uglavnom nema pojma o satovima ali voli da se istakinje u drustvu.

A uporedjenje sa mobilnim telefonom od par stotina evra mozda bas i nije adekvatno. Ako pogledate sta sve sa tim telefonom mozete da uradite a sta samo mozete sa satom videcete (ako hocete da vidite) da tu nesto debelo ne valja. Da platite sat koji sluzi samo da znate koliko je sati, 5 ili 10 ili 50 puta vise od mobilnog telefona koji je po funkcijama naucna fantastika u odnosu na taj sat, u najmanju ruku nije normalno.

Btw, mobilni telefoni me ni malo ne interesuju, sluze mi za razgovor, poruke i za jos po neku sitnicu. Da ne pomisli neko da sam zavisnik od savremene tehnologije .

[Neša]

Žare, druže, ne znam šta da ti kažem, jer ne znam kako si došao do tih 99%. Pošto kao i svaki zaluđenik za satove volim da zavirim i pod rukav kako bih video šta ko nosi, video sam dosta običnih satova, koji nisu skupi, često i onih no-name ili nekih koji se lako mogu priuštiti. Poznajem ljude koji imaju bar 2-3 puta više novca od mene, poseduju skup automobil, veliki stan, putuju i slično, ali nose običan seiko, fossil, festinu i slično. Koliko sam sarađivao sa stranicima, a u pitanju je manje-više srednja klasa, takođe imaju 'obične' satove.

Kada sam govorio o telefonima i automobilima, nisam mislio toliko na funckionalnost, koliko na finansijski teret, bilo da govorimo o telefonu, automobilu, odeći ili nečem desetom. Nisam toliko upućen u telefone pa da kao iz topa uporedim neki model Samsunga i Xiaomija, ali znam da je ovaj prvi svakako skuplji od telefona kineskog proizvođača, dok iz ugla prosečnog vlasnika, dakle ne programera ili naprednog korisnika, već nekoga ko će na tom telefonu igrati igrice, uslikati neki selfi, pročitati nešto sa interneta ili odslušati muziku, telefon radi manje-više isti posao.

Nije problem sam po sebi u tome da neko kupi telefon od 700-800 evra, ali je žalosno kada npr. nafrakana klinka za to da celogodišnju ušteđevinu i posle se blamira kada je izbace iz autobusa što nije imala 90 dinara za kartu.

[zarekg]

Nisam mislio na 99 % ljudi koji nose satove, nego na 99 % ljudi koji nose skupe satove, o njima i pricamo ovde. Mada sada gledam, kako sam napisao ispada onako kako si ti shvatio .