Zabrana ručnih satova

[Petar012]

Mene je užasnulo kada sam shvatio da je više od trećine moje generacije na stomatološkom koristilo kamerice u olovkama radeći testove, makar jednom u toku studija. Najviše je bilo u oktobru na anatomiji, nekoliko parkiranih kombija ispred fakulteta. Kada su shvatili, profesori su organizovali dodatno usmereno ispitivanje, koje su prošli dvoje. Svi ti bubičari su imali imali stav "šta će mi anatomija celog tela" ali mene bi opet bilo sramota.

[lookic]

Punisher, ne znam kako je u BG, ali u NS na FTN-u otkako su uveli bolonju i otkako se neko genijalno setio da na ulazu u studentsku službu napiše "student je car" mi imamo 14 termina za polaganje ispita (kad sam ja polagao statiku bilo je 7) u toku jedne godine , pa studenti ako ne razumeju gradivo idu na zamor profesora jer kad tad izgubimo konce i ponovimo rok, a oni onda prepišu (ne bukvalno, ali nije ni daleko).
Mi smo kažnjavali prepisavanje zabranom polaganja ispita u dva roka, a jedom studentu kog smo uhvatili sa bubicom na usmenom smo poništili ispit i predispitne obaveze i morao je ponovo da sluša ceo predmet. Ali ni to ne pomaže jer fakultet neće da se bakće sa dosijeima i našim prijavama prepisivanja jer im nije u cilju da gube studente.

[Punisher]

U moje vreme je bilo 5 termina i to je to. Diploma je obezvređena.

Na našem faksu ima izreka "kad položiš Statiku znaš da ćeš da završiš fakultet a kad daš Teoriju površinskih nosača onda znaš i kada"

[lookic]

Eto, a kod nas je to važilo za statiku, betonske i čelične konstrukcije

Nije diploma obezvređena već poslodavci ne čitaju dodatak diplomi. Tamo lepo piše da neko ko je dobio 6 je u stvari samo delimično mogao da reprodukuje gradivo, što znači da u stvari nema pojma. A posle nama prebacuju što novopečeni inženjer ne može da mu odradi posao.
Generalno, nivo obrazovanja nam opada, što i ne čudi kakav je trend u društvu i to sve kreće iz osnovne škole. Ja imam dva brata, starijeg 4 godine i mlađeg 8 godina. Svoj trojci su u gimnaziji predavali isti profesori. Kad je stariji išao u gomnaziju, bio je jedan-dva odlična i 4-5 vrlo dobrih po generaciji (120 đaka). Kad sam ja išao, 3-4 odlična i 10-ak vrlo dobrih po odeljenju (4 odeljenja) i tada je važilo da ko ima 3 iz matematike bez problema upisuje ETF u BG-u gde je prijemni važio za jedan od najtežih, a kad je mlađi išao (sad je na fakultetu) bilo je 10-ak odličnih i 20 vrlo dobrih po odeljenju ( od 30-35). Nemoguće je da su sada deca pametnija, a po studentima kojima predajem u prvoj godini vidim da imaju strašne rupe u znanju (ima ih redovno koji ne znaju da izračunaju površinu kruga ili da bez digitrona izračunaju 3/2). A da ne pričam kako na računske vežbe dolaze bez sveske.

vrlo zanimljive stvari i iskustva napisaste, nisam znao da ima na forumu ovoliko profesora/asistenata, svaka vam čast

Namnožilo se od usvajanja bolonje

[Neša]

Ja ipak mislim da diploma jeste obezvređena, jer po starom sistemu, nepisano pravilo je bilo da se šestica dobija ukoliko student zna 2/3 gradiva, dok je sada to 51%, dakle polovina i neki sitniš.

Problem sa obrazovanjem ne postoji samo kod nas. Nedavno sam razgovarao sa italijanskim kolegama koji su mi rekli da je štancovanje diploma i kod njih postalo problem, a da paradoks bude veći, neki od njih rade u Bolonji, gde je i doneta pomenuta deklaracija. S druge strane, ima i primera gde to zaista i funkcioniše. Imao sam prilike da idem u Grac, gde postoji master iz usmenog prevođenja, ali tamo imaju načina da odvoje žito od kukolja. Oni su dužni da prime svakoga, jer je po austrijskom ustavu pristup obrazovanju jednak za sve, ali pošto nigde ne piše da svako mora da dobije 'artiju sa cenjenim imenom i prezimenom koja svedoči da je mali Perica (u njihovom slučaju mali Hans), ispiti su tako koncipirani da od oko 120 upisanih na kraju prođe samo petoro, što je neki prosek.

Ove naše budale se drže neke navodne EU 'artije sa procentom fakultetski obrazovanog stanovništva, tj. drže se samo forme, ali ne i suštine. Lepo je to kad imaš X % populacije koja ima diplomu u džepu, ali postavlja se pitanje da li je bolje imati deset stručnjaka koji nešto znaju, ili sto kretena koji ne znaju ništa ili samo nabadaju osnove struke.

Uzgred, pre nekoliko dana sam razgovarao sa koleginicom koja želi da uporedi obnrazovni nivo populacije koja se školovala tokom Drugog svetskog rata i godinama neposredno pre i posle ovog užasnog događaja. Prema nekom pilot-istraživanju koje je uradila, rezultati bi vrlo lako mogli da pokažu da su o ovdašnjem obrazovanju veću brigu vodili nemački okupatori od 'demokratskih' vlasti.

Jeste da ne smatram da je moja struka najbitnija, ali nedavno sam čuo i da je moguće da će drugi strani jezik imati još gori status nego sada, tj. da će biti izborni predmet u rangu sa sportom po želji, veronaukom ili građanskim vaspitanjem. Hajde što će se konkurencija za čišćenje klozeta u Frankfurtu ili pranje sudova u Minhenu smanjiti, ali zbog kojekakvih psihološko-pedagoških budalaština obrazovanje ne bi trebalo baciti u zapećak. Nije čak ni pitanje novca, već je u pitanju skup propisa koje donose idioti koji u životu nisu kročili u učionicu. Da se ja pitam, tzv. pedagozima i psiholozima koji kroje kapu našeg obrazovanja bi trebalo zakonom zabraniti da priđu školi ili fakultetu na 10 km, a pošto ova zemlja vapi za obrađivanjem, eto njima korisnijeg i pametnijeg posla.

[Punisher]

Pričao mi je asistent sa katedre za betonske konstrukcije, kad su krenule da diplomiraju prve generacije po Bolonji, građevinske firme se obično prvo jave fakultetu za preporuku studenata. Kaže mi da su firme tražile one stare diplomirane inženjere jer ovi novi nemaju blage veze sa životom. Bukvalno se pretrćava kroz fakultet bez nekog usvojenog znanja. Tačno je da imate diplomiranog inženjera sa 25 godina ali taj samo ima titulu i ništa više. Studiranje je test inteligencije takođe, svako može da nauči par hiljada strana materije, kako je nauči, tako će je i zaboraviti. Često se ne vidi veza između teoretskog znanja i praktične primene. Tačno je da branim stari program, jer sam ja u istom košu kad konkurišem za posao sa tim Bolonjcima kod kojih se ne vidi koliko u stvari ne znaju.

[Neša]

I ja mogu da potvrdim da mnogi iz moje branše traže nekoga ko je diplomirao po starom sistemu, mada je takav kadar bez posla, a da nešto vredi relativno teško naći. Zbog instant diploma i otvaranja doktorskih studija za široke narodne mase ćemo uskoro imati i inflaciju doktora nauka, mada je to već počelo. Ovde čak i ne ubrajam sega-mega doktore i kupce diploma, već one koji doktoriraju po novom sistemu. Pošto su kvote relativno visoke, svaka budala koja ima prosek (mada prosek i nije toliko bitan, jer sve može za novac) misli da mu je potrebno da ispred imena okači DR. Bar jednom mesečno mi se u kancelariji pojavi neko od takvih bisera, a najbolji su pacijenti koji pokucaju i još sa vrata pitaju: „Jel mogu kod vas da pišem doktorat?” ili „Na kojoj temi bih mogao/mogla da doktoriram?” Što se tiče prvog pitanja, svakako da može, ali tek kada mi se pojavi sa nekom konkretnom idejom koja je razrađena, obrazložena i za koju se vidi da od nje ima 'leba, a što se tiče drugog, obično odgovaram da nisam vidovit i da ne znam. Najbolja mi je jedna pacijentkinja koja je nedavno došla i tražila da joj smislim temu kako bi zadržala posao u nekoj višoj školi za koju nisam ni čuo. Iz čistog zezanja sam je prvo pitao šta je najviše zanima, na šta je odgovorila da je u pitanju engleska književnost, ne navodeći ni epohu, niti pisca koji je zanima. Jedva sam joj objasnio da se ne bavim književnošću, na šta je samo pitala čime se bavim i da li bi mogla da piše doktorat iz moje struke. Uspeo sam da joj kulturno pokažem vrata, iako kada se osvrnem na celu priču, imam jaku želju da u kancelariju stavim neku bejzbol palicu kojom bih dočekivao ovakve wannabe doktore.

[RUS]

Ne znam stvarno sto se cudite sto ljudi izlaze sa fakulteta bez znanja, pa u vrhu vlasti vam sede razni predsednici, ministri, a da ne pominjem razne direktore javnih preduzeca, koji ne da su izasli sa fakulteta bez znanja, vec nisu ni isli na isti, a do diploma su dosli...zaobilaznim putem.

Zapravo bolje da ne krecemo u ovom smeru, posto cemo otici debelo u off i politiku.

[Милан Милановић]

moja najveća životna greška je studiranje, nekad su deca bogatih studirala, sada svako može da studira ali samo deca bogatih nalaze poslove

mislim da profesori nisu ni svesni koliko su dalekosežne njihove odluke, zamislite da svake godine kreirate novih 10 hiljada propalih sudbina, stvarno jezivo

mogao sam da budem časovničar na primer, jako prosperitetno zanimanje danas, zato se kajem

[Punisher]

Život je skup pogrešnih odluka. Da te utešim, nisi jedini koji tako razmišlja, gledajući šta prolazi kod nas.