Registracija
Help
51Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Omega cal 601 BK 14757 62 SC pre i posle sređivanja
Tema se nametnula sama po sebi neplanirano, obzirom da je reč o starovremenskom satu, koji je većini kolega dobro poznat, nisam planirao da pokrećem posebnu temu, ali obzirom da je bilo dosta pitanja nakon predstavljanja u mojoj galeriji, ipak sam odlučio da napišem nešto o ovoj staroj Omegi.
Sat do kog sam došao letos je Omega cal 601, BK 14757 62 SC. Model se proizvodi od 1962. godine, pokreće ga mehanizam 601, za koga mnogi kažu da je jedan od boljih Omeginih mehanizama. Navijanje je ručno, a rezerva snage je 48 sati. Kućište ima prečnik od cca. 35 milimetara a visinu rekao bih oko 6 milimetara. Ove dimenzije moguće je da su kataloški neznatno drugačije, ali sat sam merio krojačkim metrom, pa je moguće da sam malo i promašio. Kućište je čelično sa nanetom pozlatom, raspon između lugova je 18 milimetara, sat se isporučivao na kožnom kaišu 18/16 mm. Ovaj model nema iluminaciju i nije vodootporan.
Gledajući specifikaciju, jasno je da savremeni modeli imaju bolje karakteristike od starovremenskih, kako u pogledu vodootpornosti, iluminacije a i veći su, ali većina zaljubljenika iz pretežno emotivnih razloga voli da ima po neki stari primerak u svojoj kolekciji. Verovatno je najveći broj ovakvih satova koje imamo došao u naš posed kao nasledstvo od neke bliske osobe, i stoga su nam i dodatno još više dragoceni.
Upravo tako sam i sam dobio Omegu o kojoj je reč. Pripadala je supruginom pokojnom ocu, koji ju je nosio veliki deo svog života. Dobijen je na poklon od takođe pokojnog strica, koji je kao mlad otišao da živi u Švajcarsku i bratu je kupio sat od jedne od svojih prvih plata, zarađenih u dijaspori. Sve ovo vreme dok je trajao postupak sređivanja sata razmišljao sam i o tim prošlim vremenima, odnosima u porodici, standardu, i sve mi to izgleda znatno drugačije nego sada. Ne mogu da zamislim da danas mlad čovek (osim ako nije izuzetno dobro plaćen sportista ili vrhunski profesionalac), nekoliko meseci od odlaska u inostranstvo kupi na poklon nekome iz familije novu Omegu ili sat slične vrednosti. Ne verujem da bi mogao toliko da zaradi, a nisam siguran da bi mnogo ljudi i bilo spremno da pokloni drugome sat tolike vrednosti. Sve ovo mi govori da je vlasnik sata bio veoma vezan i ponosan na svoju Omegu. Kako mi je supruga ispričala, njen otac se od sata gotovo nije nikada razdvajao i nosio ga je svakodnevno. Kada je bilo potrebe za servisom, servis za njega je rađen u Švajcarskoj.
Nedavno, ovog leta tašta je pronašla sat, koji je nakon smrti supruginog oca odložen u neku od kutija u stanu. Obzirom da zna da me interesuju satovi, odmah mi ga je pokazala. Pre nego što mi je pokazan sat, rečeno mi je da je u dobrom stanju ali da ne radi. Kada sam ga video ispostavilo se da stanje dijametralno suprotno. Stara Omega je izgledala oronulo, ali je bila u radnom stanju. Navijanje nije išlo glatko, ali nakon tek nekoliko okrenutih krugova sat je proradio. Bilo je očigledno da je mehanizam suv, pa se pri radu čulo cviljenje, ali tako malo navijen sat je radio ceo dan i dobro držao vreme. Bilo mi je jasno da će nakon rutinskog servisa Omega sasvim u redu. Mnogo veći problem je bio izgled brojčanika, jer je od stajanja u kutiji sat veoma propa(ti)o. Bilo mi je jasno da će njegovo sređivanje biti mnogo veći izazov i puno zahtevnije.
Prva adresa na koju sam se obratio bio je Omegin servis u Beogradu, ali mi je rečeno da brojčanik ne može da se sredi u zvaničnom servisu, a da je slanje u fabriku upitno, i da nabavka novog brojčanika nije sigurna, tj. da se ne zna da li uopšte postoje takvi brojčanici na zalihama, ali mi je sugerisano da bi eventulna kupovina novog brojčanika koštala mnogo i da se ne isplati. Nakon toga otišao sam u servis Kostić Dojčinović, jer sam imao informaciju da sarađuju sa ateljeima koji se bave restauracijom brojčanika. Predloženo mi je da se brojčanik pošalje u jedan od ateljea u Švajcarskoj, te da sa njima imaju dobrih iskustava i da se restauriranom brojčaniku vraća izgled oko 95% u odnosu na prvobitno stanje.
Obzirom da je bilo nemoguće samo očistiti brojčanik i dobiti autentičan izgled, odlučio sam da se brojčanik pošalje na restauraciju. Sat je pregledan i konstatovano je da je mehanizam u dobrom stanju. Krunica koja je bila na njemu nije bila originalna, ali mi je rečeno da mogu da mi nabave novu. Najveći problem je bio što je rok za sređivanje brojčanika tri meseca, što mi se činilo kao dug period, ali obzirom na uveravanje da ća sat nakon toga dobro izgledati, pomirio sam se i sa dugim čekanjem.
U međuvremenu sam na netu nabavio kopču, neoriginalnu, jer je originalna bila preskupa, a ideja mi je bila da nabavim braon kožni kaiš. Napomenuo bih da je supruga bila skeptična oko slanja brojčanika u inostranstvo, odnosno plašila se da se nešto ne desi, tj. da se zagubi ili da ga ne vrate.
Neposredno pred istek roka za sređivanje brojčanika kontaktirao sam servis, ali sam obavešten da nema šanse da ga pošalju ranije, već da će mi javiti čim stigne, a da je servis mehanizma urađen i da je sve u redu I po dogovoru. Ipak, brojčanik nije stigao u dogovoreno vreme. Ispostavilo se da je pošiljka sa brojčanicima (bilo ih je nekoliko) namenjena servisu u Beogradu poslata za Belorusiju (valjda su pomešali Belgrade i Belarus) i obrnuto. E, tada sam se uplašio da je supruga bila u pravu I nisam više bio siguran da će sve prođi kako treba. Na sreću, ona me za sve vreme nije ni pitala ništa, a ja zaista ne znam ni šta bih joj odgovorio i da jeste. Prvi put se interesovala za situaciju sa satom kada sam već dobio informaciju da je brojčanik stigao u Beograd.
Sređenu Omegu sam preuzeo 4,5 meseca nakon što je odneta u servis, trajalo je sve dugo kao “gladna godina”, ali sam konačnim ishodom veoma zadovoljan. Dobio sam sat u odličnom stanju, brojčanik izgleda kako sam se i nadao da će izgledati, zamenjena je krunica, nabavio sam kaiš po svom ukusu, na koga se uklopila i kopča koju sam kupio.
Rezime poduhvata je da je urađeno najbolje što se moglo u datoj situaciju. Pomirio sam se sa žrtvovanjem autentičnosti zarad estetitke, jer mi se originalni, a potencijalni izgled samo nakon čišćenja nije dopadao. Ne mogu da cenim ekonomsku isplativost sređivanja sata, verovatno je i nema, ali obzirom da je sat predviđen za trajno čuvanje i prenošenje za naredne generacije, ovo mi svakako nije ni bitno. Supruga je zadovoljna ishodom, jer je ponovo čula zvuk mehanizma koji je slušala kao dete, ja takođe, a to je naposletku i jedino važno.
Odgovor sa citatom
!
Bookmarks sajtovi