Nakon nešto više od pola godine od kako sam kupio ovaj sat nađoh konačno slobodnog vremena pa reših da sumiram utiske i podelim svoje iskustvo sa vama, uvaženim kolegama sa foruma.
Kao što se sa slika da zaključiti, reč je o Seiko kvarcnom hronografu kataloške oznake SNDF87P1, poznatijem pod pseudonimom „Panda“ili „Neo Sport“. Svoj izgled umnogome duguje istoimenom dobro poznatom hronografu sa automatik mehanizmom 6138 nastalog 70-tih godina prošlog veka, a koji je i do danas veoma cenjen i omiljen među ljubiteljima brenda Seiko.
Ovaj model retro izgleda je inače raspoloživ na tržištu u šest varijacija prikazanim na slikama koje slede, a od kojih je upravo ova verzija najviše zavredila moju pažnju. Isporučuje se u standardnoj kutiji sa pratećim uputstvima i dvogodišnjom internacionalnom garancijom.
A sada nešto više o mojim impresijama vezano za ovaj sat.
Iako je kućište ovog modela 43mm u prečniku ivisine 12mm, sat ne deluje glomazno i leži jako lepo i elegantno na zglobu bez ikakvog uvrtanja i landaranja, delom zahvaljujući kako kvalitetnoj metalnoj narukvici tako i poklopcu mehanizma koji je potpuno ravan. Pošto je ukupna težina ovog modela 160 gr, ona ni malo ne utiče na udobnost nošenja ovog sata.Upravo suprotno, dobrim balansom se stvara subjektivan osećaj da je sat mnogo lakši.
Sve ovo ide u prilog tome da se jako lepo uklapa i nosi u raznim odevnim kombinacijama, naročito kada se dodatno nabave recimo adekvatni kožni kaiš ili nato strap.
Posmatrano iz ugla moje profesije, moram da konstatujem da je završna obrada kao i uvek na jako visokom nivou, naročito kada se uzme u obzir kom cenovnom rangu pripada ovaj model. To je u stvari nešto što izuzetno cenim kod Seika i što mu kao brendu daje kvalitet više u odnosu na konkurenciju.
Inače narukvica je skoro identična onoj koja se nalazi na Seiko „Monster“ modelima gde je primetna jedino razlika u obliku kopče. Linkovi su izrađeni od punog materijala u kombinaciji mat i sjajne politure. Razmak između lugova je 22 mm gde je narukvica najšira a koja se zatim postepeno sužava na 20 mm ka kopči, koja je po mom viđenju trebala da bude za nijansu duža i da ima više bočnih rupica za fino podešavanje. Još jedna moja zamerka se odnosi na „End Link“ između lugova koji je po meni trebao da isprati gornju liniju na kućištu, pa bi na taj način sat delovao bukvalno kao saliven. Taj detalj je stvarno morao da bude kvalitetnije odrađen pošto sam ovako stekao utisak, da je Seiko pokušavao da nađe neki kompromis, pa je bukvalno na brzinu prepakovao „Monsterov-u“ narukvicu i postavio je na ovaj model.
Staklo na ovom satu je kao i na većini modela ovog brenda, standardno „Hardlex“ i blago je zaobljeno u odnosu na plavo obojeni prsten oko njega. Njegovim oblikom sat dodatno dobija na elegantnosti gde se ujedno stvara i vizuelni utisak da je sat tanji nego što u stvari jeste.
Kvalitet više ovom modelu daju takođe odlično podešeni i postavljeni pušeri, tako da ne postoji bojazan da će se tokom nošenja nehotice aktivirati neka od njihovih funkcija.
Cifer je prelepo odrađen, kombinacija plave i svetlo bež boje, kojim dominiraju tri podbrojčanika, naročito dva plava koja su jasna asocijacija kako je ovaj sat dobio nadimak. Na poziciji tri se nalazi prozor sa datumom, dok se po obodu prostire tahimetarska skala. Veoma lep detalj predstavlja i kazaljka štoperice koja je narandžaste boje za razliku od satne i minutne kazaljke koje su po meni najveća mana ovog sata. Pod određenim uglovima i svetlosnim uslovima su jako nepregledne zbog meni neshvatljive srebrne boje koja stvara jako slab kontrast u odnosu na bež pozadinu. Dešavalo mi se više puta da ih na prvi pogled ne uočim, nego tek kad iskosim staklo. Pozitivna stvar je jedino što cifer u odnosu na površinu stakla ima lepu dubinu, pa se ova mana tako brzo anulira i kazaljke postaju uočljive. Da su recimo obodi kazaljki tamno plave boje, problem bi bio rešen i one bi samim tim bile mnogo preglednije.
Utisak značajno popravlja iluminacija koja je poprilično dobra kao i deklarisana vodootpornost od 100m.
Mehanizam koji pokreće ovaj sat je dobro poznati 7T92 koji ima fabričko odstupanje od + /- 15 sek na mesečnom nivou u radu na temperaturnom opsegu od 5-35 C. Ovaj podatak me je u momentu nabavke prilično zaintrigirao te sam odlučio da to u praksi i proverim. Sat sam podesio prema Atomskom satu u sekund identično i nakon dva meseca na svoje veliko iznenađenje konstatovao da je ostupanje samo 6 sec u plusu.
Prema fabričkim specifikacijama životni vek baterije je tri godine. Ujedno sat poseduje i indikator istrošenosti baterije,koji funkcioniše tako što kada je baterija pri kraju kazaljka na malom podbrojčaniku prebacuje u hodu po dve sekunde umesto jedne.
Na kraju hteo bih još da dodam da sam nastojao da budem objektivan i realan u predstavljanju ovog Seika sa kojim sam veoma zadovoljan i koga bih rado preporučio svakome. Kada se uzme u obzir odnos cena-kvalitet,smatram da je Seiko i ovog puta pružio mnogo više nego što je očekivano.
Tome u prilog govori i konstatacija da se sve teže pronalazi u prodaji.
U nastavku postavljam i slike sata sa kojima želim da dodatno argumentujem sve što sam napisao u tekstu.
Bookmarks sajtovi