Nije me nešto potegao za živce samo je bio dobar primer da skrenem pažnju na neke stvari.
Slažem se i sa konstatacijom da ima svakakvih kupaca ili potencijalnih kupaca , verovatno da ima i provokatora itd ali to je isto kao kad uđete u prodavnicu i dočeka vas nervozan prodavac kojeg je iznervirala prethodna mušterija. Šta ja imam sa tim? Prodavac sa svakim novim potencijalnim kupcem treba da krene ispočetka. Govorim generalno za prodavce ne moraju prodavati satove. Problem je što dobar deo pitanja koje postavlja kupac proizilazi iz očajnih fotografija i bajkovitih prodavčevih opisa .Neću mnogo dužiti jer sam još na početku teme napisao dosta toga ali sećam se oglasa ( negde sam već naveo ovaj primer) kada je prodavac za jedan stari Komandirski napisao sat minolovaca sssr. Otkud mu to ni milicija ne zna. Na brojčaniku je pisalо Чистопољ ali to je grad u kome je smeštena fabrika Vostok. Ili recimo skoro je jedan prodavao kinesku kopiju Komandirskog i reče čovek otprilike ovako nešto : sat vazdušno desantne vojske , komandira voda specnaza itd. Zvučalo je to i gore nego ne mogu sada tačnih reči da se setim. Gde se ljudi samo sete takvih priča. Negde su nešto načuli , onda se to prenosi sa kolena na koleno ( mislim od buvljaka do buvljaka ) i kada dođe do oglasa bude spektakl. Ako još osete da bi taj sat mogao biti kolekcionarski primerak u pravom smislu te reči onda i cenu odrede kao da prodaju steonu junicu a ne sat koji košta 50, 150 ili 500 e.
Sve u svemu ne treba reagovati na prvu, morate znati šta tražite i koja je okvirna cena toga što tražite inače lutanju nikada kraja.
Bookmarks sajtovi