Pošto kao i mnogi forumaši pratim oglase za satove, sve više me nerviraju neke formulacije i konvencije koje se pojavljuju u oglasima. Izabrao sam nekoliko stavki koje me često odvraćaju i od gledanja oglasa, a o kupovini da ne govorimo.
Sat iz lične kolekcije – premda zaista ima onih koji prodaju satove koje su lično kupili u prodavnici, usled neopravdane upotrebe ovaj izraz je postao izlizan i gotovo odmah me upućuje na to da je sat nabaljen na buvljaku.
Samo za prave kolekcionare – ako uđem u sferu značenja, ovo bi trebalo protumačiti kao da piše da je pravo kupovine uskraćeno običnom čoveku koji želi da kupi sat. Naravno, imajući u vidu namere pojedinih nesavesnih prodavaca, ovo najviše liči na poruku upućenu početnicima u ovoj sferi – prodajem kantu, a ukoliko prepoznaš njenu vrednost, onda si pravi kolekcionar.
Sat je kupljen u Nemačkoj/Švajcarskoj (ili nekoj drugoj fancy zemlji) – iskren da budem, baš me briga gde je kupljen. I tamo postoje mesta gde se mogu kupiti jeftini satovi (kada je u pitanju neki jefiniji model), a ako je u pitanju skuplji, onda je mnogo bitnije gde i kako je sat održavan. Naravno, ovde ne računam slučajeve kada su pojedine serije namenjene pojedinim tržištima.
Ovakav sat košta XYZ € na e-bayu – prodaj ga onda na e-bayu. Svako tržište ima svoje cene, i to je to. Nikada nisam čuo na pijaci da kupus u Nemačkoj košta X evra, a paradajz u Švajcarskoj Y franaka.
Oglas bez cene – ne vidim svrhu razgovora sa prodavcem tek da bih se raspitao za cenu ukoliko neće da je postavi. U razgovoru bih se raspitao za ono što me zanima, a nije navedeno u oglasu, ali oglas ne želim ni da pogledam ako ne znam cenu. Ako je rešio da proda sat za 100, 200 ili 500€, neka to lepo napiše. Njegovo je da traži cenu koju smatra zadovoljavajućem, na kupcu je da odluči da li želi da je plati.
Ovo su samo neke stavke koje mi padaju na pamet, a prilikom kritike isključujem sve one koji na pošten i korektan način prodaju satove
Bookmarks sajtovi