Ajde ko zna neki dobar vic ...

**VLADAN P** · 3.4.2021., 17:05

On- Imaš divno telo.

Ona- Jao,hvala...To mi je od plivanja

On- A... glavu ne potapaš?

**Vladimir NS** · 30.1.2022., 0:51

Sibirska škola
U sovjetskoj Rusiji u vreme Staljinovih čistki, čuvenom matematičaru dođe prijatelj i kaže mu da će ga sutra tajna služba uhapsiti i osuditi – streljanje ili Sibir – još se ne zna. Pita on šta da radi… Prijatelj mu kaže da pobegne što dublje u unutrašnjost, da se prijavi u neku zadrugu kao nepismeni radnik, da ore i kopa jedno dve godine, pa da se prijavi u večernju školu – to komunisti vole. Na kraju će završiti kao nastavnik u nekoj školi i niko ga neće primetiti.
On tako i uradi. Posle dve godine dođu i pitaju ko hoće u večernju školu. On digne svoju žuljevitu ruku i pozovu ga. Ko bude dobar u školi – može i u partiju ući!!!
Krene on u školu. Jezik, prvo vuku kose crte dva sata, pa uspravne dva sata…sve on to preživi, ali dođe matematika.
Prvi sat brojevi od jedan do deset. Negde peti sat… Nastavnica napiše na tabli, posle objašnjenja od pola sata o sabiranju, 1+1=? i pita tko će ovo rešiti.
On poludi i javi se. Krene s integralima, diferencijalima, vektorima, vektorskim poljima… Na kraju dobije rezultat 1+1=3. Zapanjen stane i pita – gde sam ja to pogrešio?
Iz zadnjeg reda se stidljivo digne ruka jednog drvoseče koji tiho kaže:
“Kod Cauchyjevog kriterija konvergencije nizova!”

Djecak hoda ulicom, a na putu pokraj njega zaustavi se auto.
Muskarac srednjih godina spusti bocno staklo i povika:
- "Mali, ako udjes dat cu ti 20 eura!"
Djecak pocrveni, ljubazno ga odbije i nastavi hodati.
Nakon nekoliko metara, vozac opet zaustavi auto pored djecaka:
- "OK, sta mislis o 30 eura, dodam jos i vrecicu bombona?"
Djecak nesto odbrusi tipu i jos vise ubrza hod. Medutim, malo
dalje automobil ga opet sustigne i muskarac mu se ponovo obrati:
- "Mali, ovo je moja posljednja ponuda, 50 eura i slatkisa koliko god mozes pojesti. Samo uđi, molim te!"
Djecak zastane, osvrne se oko sebe i polako priđe autu:
- "Slusaj tata, ti si kupio tu glupu Daciu, sad se fino sam vozaj u njoj."

Pre skoro 20 godina radio sam pripremu za štampu knjige: Velikani fizike. Jedna priča iz nje:
Док у граду није било хране, сељаци су је имали. Из града се ишло на село с драгоценостима и сребрним прибором за јело. Игор Там, млад професор у Одеси, а каснији нобеловац, причао му је како је из Одесе, окупиране од стране црвених, пошао у село које су држале Махновљеве трупе. Ухватили су га и одвели атаману. Тај му је, с машинком преко груди и с бомбама о појасу, рекао:
„Ти, комунистички агитатору, подриваш нашу мајку Украјину. Казна је смрт.”
„Али, не!” – рече Там. – „Ја сам професор Универзитета у Одеси.”
„Којешта!” – обрецнуо се атаман. – „А каква си ми ти врста про*фесора?”
„Предајем математику.”
„Реци ми процену грешке кад се Маклоренова серија пресече на n-том члану!”
Престрашени Там је извео рачун и пружио му папир.
„Тачно”, рече атаман. „Сад видим да си заиста професор. Мо*жеш ићи кући.”