Jes' siguran ?
Kasetofon je bio,nakon magnetofona (koji je uvek bio relativno skupa sprava) prva stvar na koju si mogao da snimiš vlastiti glas. (jeee)
Kakvo zaprepašćenje!
Pa zar ja zvučim ovako!?
Drugi ne nalaze ništa čudno-Da,tako ti zvučiš.
A onda kad čuju sebe ne mogu da veruju.
Pesme su se ,logično,presnimavale direktno sa radija ,čega su voditelji bili vrlo svesni, tako da su u svim našim kompilacijama pesme bile iseckane džinglovima lokalnih radio-stanica.Da ne bi snimali priču između pesama,ona dva dugmeta za snimanje smo se trudili da pritisnemo na početku pesme.
Nije to uvek bilo lako za izvesti.
Nama te snimnjene pesme nisu počinjale baš isto kao originali...Obično je tu falilo par prvih taktova.To i nije tako strašno ako bi uvertira bila muzička.Al' kod onih stvari koje su počinjale glasom pevača...
Početak pesme ''Glavo luda'' kod meni je bio : ''se menja,šta će nama...''
Dalje,kas je bio prilično zgodan za ostaviti ga uključenog (na ’’snimanju’’) u nekoj prostoriji pa potom slušati šta ljudi pričaju dok tebe nema.
Moja fascinacija kasetašima je dostigla vrhunac kada sam shvatio da se pomoću dva kasa može višekanalno snimiti sopstvena kompozicija!
Prvo na jednom kasu snimiš osnovnu gitarsku pratnju i glas.
Onda uključiš snimanje na drugom kasetofonu, pustiš prvi snimak i uz njega sviraš bas liniju.
Potom pustiš novonastali snimak i pomoću drugog kasetaša preko njega snimaš ’’bubnjeve’’ udarajući po stolicama , šerpama i sličnim prigodnim rekvizitima.
I tako više puta...
Čoveče!!!
Snimio si kompletnu stvar!
Jes da je kasniji slušalac morala da bude krajnje dobronamerna osoba sposobna za postizanje vrhunskih granica koncentracije da bi razaznala šta to dopire iz zvučnika ali...SNIMIO SI SVOJU PESMU!
Traka u kasetama se relativno često mrsila i za njeno vraćanje u kućište je služila HB olovka.
Kada je stepen zamršenosti trake bio takav da nema druge do pokidati je-ni to nije problem-
Selotejp i skalpel su to,uz malo spretnosti,rešavali.
Jes da se tom akcijom gubio deo neke pesme ali - ne mari. Ja i danas pevam neke hitove iz tog vremena bez treće strofe.
Kasete,posebno one duže, su na početku bile prilično skupe.
Rešenje tog problema sam pronašao u kupovini neprodatih kaseta nekog grčkog anonimusa direktno od PGP-a. Platio sam 50 snimljenih kaseta ,od 2 puta 30 minuta , kao recimo tri nove kasete od 2 puta 60 minuta. Onda sam ih otvarao, trake iz dve kasete spajao selotejpom i prebacivao u jedno kućište i time dobio 25 kaseta po 2 puta 60 minuta!Naravno onda otkineš sa dna kućišta kasete onu zaštitnu plastiku i presnimavaš.
Zašto su bile bolje duže kasete?
Pa,recimo,dođe ti drugarica da ’’učite engleski’’.
I sad,usred ’’nečega’’ kaseta dođe do kraja...Nastane nekako neprijatna tišina...ni da prekineš ’’nečega’’ da bi okrenuo kasetu ni da nastaviš u novostvorenom veštačkom ambijentu u kom ste prepušteni sami sebi...Ma,jedna nezgodna situacija.
Ceo ovaj tekst se odnosi na period od .recimo.’75. do ’82. godine minulog veka.
Kasnije je stvar sa kasetofonima,kasetama i drugaricama bila mnogo lakša.
Bookmarks sajtovi