Secam se kad je drugar uz komodorca dobio i flopi drajv sa onim velikim tankim disketama. Auuu, kao da je Enterprise sleteo u njegovu sobu, tako smo ga gledali
Secam se kad je drugar uz komodorca dobio i flopi drajv sa onim velikim tankim disketama. Auuu, kao da je Enterprise sleteo u njegovu sobu, tako smo ga gledali
I keep thinking of some mechanic in rural Russia, mending his Raketa in sub-zero temperatures using nothing but a hairpin, a pocket-knife and the tyre-lever from a 1956 tractor.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
... e to, kad se pojavila amiga pitao sam se sta li ce im tolika memorija
(128 kb, aman!!!!)
tada je komodor 128 vec radio cuda... kao.
tu mislim da bih mogao nesto zanimljivo da napisem.
ja sam po srednjoskolskoj kvalifikaciji tehnicar za elektronsku automatiku i racunare.
u dve godine usmerenog obrazovanja imali smo predmet racunari i predmet programiranje.
iz oba smo, uprkos manama suvarevog skolstva ponesto ipak naucili.
osim sto sam iz srednjeskole izasao naucen i sta je univac, i sta su nixi cevi, i busene
kartice, i jos mnogo sta stvarno sam znao da pisem algoritme za razne programe i da
to sve skockam da proradi u basic-u i fortranu.
zato sam na fakultetu programiranje polozio prvo sebi,a kasnije jos mnogima (cime sam im u stvari
ucinio medvedju uslugu).
interesovanje za racunare mi je naglo presusilo, otprilike sa pojavom amige, i kada sam posle
mnogo godina ponovo seo za racunar shvatio sam da apsolutno nista ne znam. sve sto sam
naucio znao sam jos uvek, ali to znanje je bilo jednako potpunom neznanju.
pokusaji da mi se objasni winows, pretrazivaci, operativni sistemi i sl su mi iskreno
rasturali zivce, posebno zbog toga sto je vecina objasnjenja pocivala na tome da je
sve to jednostavno, prilagodjeno korisniku, graficki obradjeno, i na sve to jos i
zanimljivo.
... e pa nije!
za razliku od stvarno jednostavnog sistema programiranja osamdesetih, i sistema u kome
programer prevede na odg. programski jezik algoritam i racunar radi sta mu se kaze sada
imamo windows koji su stvorili programeri onako kako je njima logicno, i to prilagodili
korisnicima koje u najboljem slucaju smatraju debilima.potpuno sam siguran da su ti isti
programeri na mnogo mesta,a iz ciste dosade, napravili papazjaniju koju niko ziv ne moze da
razume dok mu mozak ne otekne. takodje mislim da programeri zbog toga misle da su vrlo
duhoviti, a nisu.
dok nije bilo neta i foruma ljudi su se malo vise druzili, a sad pola zemljine kugle umesto
da se u realnom zivotu druzi sa sebi slicnima, to vreme koristi za zezanje po netu.
ja takodje spadam (vise-manje) u te koji umesto relanog zivota sede za tastaturom
i prave se pametni, valjda za nagradu sto koriste lak za razumevanje i user friendly
windows.
zbog toga je ova recenica poslednja u ovom postu.
Mislim da smo neopravdano zapostavili TV program. Evo šta meni prvo pada na pamet:
Serije: Smogovci, Dinastija, Velo misto, Bolji život, 'Alo, 'alo, Crna guja, Mućke, Povratak otpisanih, Sledž Hamer, na tajnom zadatku (sa pesmom 'I Need a Hero' u špici), Đekna...
Školski i dečiji program (TVB, TVZ, TVSA): Kockica, Kolariću paniću, Poštanski sandučić, TV kalendar, Opstanak, Dejvid Belami...
Popularne emisije: Kviskoteka, Sportski pregled, Nedeljno popodne, Evrovizija...
Popularni glumci: Paja Vujisić, Mija Aleksić, Čkalja, Boris Dvornik, Bata Životinja, Relja Bašić, Ena Begović, Zijah Sokolović, Frano Lasić, Gidra, Fabijan Šovagović, Voja Brajović, Dragan Nikolić...
TV lica: Oliver Mlakar, Mića Orlović, Suzana Mančić, Dragan Nikitović, Mladen Delić, Dubravka Marković, Dunja Lango (Figenvald-Puletić), Dejan Đurović (čitao tekst za Opstanak i sl.)...
Jeste da sam neke preskočio, ali pretpostavljam da će kolege dodati.
Na TV se i danas mogu videti neke od tadašnjih serija i mnoge ličnosti, ali to kao da više nije to. Ovde je Bolji život repriziran jubilarnih 5863 puta, kao i još neki bolježivotoidi (slične serije iz devedesetih koje ničemu ne vrede). Nažalost, nema Opstanka, Kviskoteke, Belamija ili Kockice, koji su obeležili moje odrastanje.
Doduše, sa ove distance neke serije i glumci sada deluju pomalo naivno. Danas ne umem da se smejem Miji i Čkalji kao ranije, a Bolji život, koji sam gutao akda se prvi put pojavio, ne mogu da smislim posle onolikih repriza. S druge strane, nisam gledao nijednu domaću TV seriju već dugo, jer u ovom domenu kao da postoji praznina.
A filmovi iz osamdesetih, naročito komedije i oni gde je glavni lik običan građanin, i dalje mi deluju simpatično.
Kult gledanja televizije više i ne postoji, a danas imamo mnogo više TV kanala nego ranije. Danas ne bih mogao da sebe zamislim da pratim neke emisije kao tada, a rekao bih da je u pitanju kvalitet.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Ih, ja se vrlo dobro secam: Kockice, Ace postara, Opstanka i Belamija, Zimskog bioskopa (cini mi se oko 13h je bio ili nesto slicno), Koncerta u podne (tad sam gledao Karmen 100 puta zavoleo operu (nije da se nesto razumem, ali volim ), Boljeg zivota, Sledzhamera i serije Automan (maglovito se secam ali bese kao neki super heroj ili sl...), bogami (po zlu) se secam Dinastije i Dalasa (nista drugo nije moglo da se gleda dok je to islo, a imali smo samo jedan tv), zatim Otpisane dobro pamtim, kao i emisiju: Dozvolite da se obratimo (nedelja ujutru ako dobro pamtim), crtac u 19:15h, da,da, Kviskoteka i Oliver Mlakar, secam se Nindza kornjaca i HI-Man-a i Gospodara svemira nedeljom uvece itd,itd.... Znam da su se davali SMogovci ali mislim da ih nisam gledao (bar ne redovno i pazljivo). Secam se jedne emisije za decu zagrebacke televizije u kojoj se pojavljuje nekakav ''Vitez Jurica'' koji deci pusta crtiće sa nekakvog "divajsa" na grudima. Snimano je u nekom zamku koliko se secam.... Zatim Fore i fazoni (maestralni Raša Popov)....ma idi begaj.....
Ja se Crne guje, ALo ALo i Mucki secam iz 90ih (mozda sam se i prebacio ili se sećam neke od repriza?!). Predstavu nisam imao da su se te serije davale osamdesetih....
Poslednja ispravka: anbeast (10.9.2012. u 22:09)
I keep thinking of some mechanic in rural Russia, mending his Raketa in sub-zero temperatures using nothing but a hairpin, a pocket-knife and the tyre-lever from a 1956 tractor.
da, da, da !
niko nije mislim pomenuo simbol standarda i slatkog zivota : video rekorder.
prvo beta, pa vhs, prvo sa vratancima koja su se otvarala kao na kasetofonima, pa posle
oni pametni sto sami uvlace kasete.
taj luksuz je kostao 2.000 dem kad sam ja bio treca godina srednje
(ako je model da valja).
Khm, Lugeru, ja ga pomenuh pre dve strane, kao i u početnom postu. Mislim da nisi pazio na času.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Slazem se Neso da je bio kvalitetniji nego danas.Pored ovoga sto si naveo secam se jos serija Jelenko,Galaktika,Gangsterska hronika,Kriminalisticke price.. Ali nikad necu zaboraviti kultni NEDELjNI ZABAVNIK i partizanske filmove u emisiji Dozvolite da se obratim.
Luger, sad si nadrljao, na sledecem predavanju kod profe
Deder, Te-neju, podseti me šta bese taj Nedeljni zabavnik, mnogo mi poznato.
Da, partizanski filmovi posle Dozvolite....
Poslednja ispravka: anbeast (10.9.2012. u 22:18)
I keep thinking of some mechanic in rural Russia, mending his Raketa in sub-zero temperatures using nothing but a hairpin, a pocket-knife and the tyre-lever from a 1956 tractor.
sorry, sorry ...
ponele me emocije, pucaju me flesevi iz osamdesetih...
popravicu se...
setio sam drugara iz skole koji je dosao do same sustine posedovanja video rekordera :
˝gledam film, osetim zov prirode, pritisnem stop, i kad se vratim nastavim gde sam stao.
to u bioskopu ne moze!˝
inace je istina, roditelji su masovno bili ubedjeni da prikljucivanje specrtruma i
commodore-a na tv moze ozbiljno da ugrozi zdravlje dragih im tv-a.
Bookmarks sajtovi