Mnogo zavisi od toga koliko ko od nas (i na forumu i uopste) ima godina.
Mnogo zavisi od toga koliko ko od nas (i na forumu i uopste) ima godina.
vezba stvara majstora
Mislim da su godine nebitne,kada se govori o istoj temi,bezel je bio bezel i pre 50 godina i sada.
Volim strane nazive i rado ih koristim.
Postoji i nešto što se zove profesionalni/stručni žargon, a to su reči koje upotrebljavaju pripadnici određene struke. Npr. automehaničar će reći 'šoferšajbna' ili 'karburator', dok u udžbenimu ili u formalnom jeziku ovo nazivamo vetrobransko staklo, odnosno rasplinjač. Inače, tekst je napisan tako da se relativno lako može prevesti, što će uslediti nešto kasnije.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Neso bazel nije strucni naziv
Tema jeste ista ali terminoligija u skolama danas i pre 30 godina nije ista. Tako se menja i recnik i navika koriscenja nekih reci. Kljunasto pomicno merilo sa nonijusom je "srpski" naziv za subler, to sam ucio ja u skoli na casovima OTO-a a deca od 20 godina danas ne znaju sta je to. Inace i ja koristim rec bezel jer sam o tome ovde naucio i hvala i na ovim anglosrpskim terminima (Francuzi koriste anglofrancuske a nemci anglogermanske termine), o tome ce strucni ljudi pisati...
vezba stvara majstora
Nisam to ni napisao za bezel, premda se može stvrstati u njih, odnosno u stručne termine.
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Ne znam ni kako da počnem . Ova tema je toliko komplikovana ( da ne kažem kompleksna ) da se to vidi iz aviona . Ukratko, kada god može da se upotrebi srpska reč ne vidim razlog da se to ne učini. Mogu da shvatim da se neke stručne reči ,da ih tako nazovem, tipa cirkular, abrihter i slično ne govore po PS-u jer je to s jedne strane stvar navike i nauči se od majstora još za vreme šegrtovanja a često su i rogobatne tj opisne . Mada ko je na maturskom napisao recimo cirkular sigurno nije maturirao sa 5, bar ranije nije mogao. Dakle to je u izvesnoj meri izuzetak mada svaki školovan majstor će vam znati reći i prevod na srpski za većinu ako ne za sve mašine u radionici. S druge strane postoje reči ili fraze koje kada se prevedu na srpski zvuče sasvim prihvatljivo, razumljivo a nekada su i kraće od engleske reči. Pa čemu onda engleski? Primer, In house mehanizam je savršeno prevodiva reč. Npr Panerai je javnosti predstavio još jedan sopstveni mehanizam na sajmu u .... ne može biti jasnije. Vintage-starovremenski , all around watch- sat za sve prilike , best buy - najbolja kupovina itd pa to su toliko razumljivi prevodi da ne postoji niko ko ih nebi razumeo.
Nije pitanje toga da li u našem jeziku ima tuđica, svaki jezik ih ima pa ni srpski nije izuzetak ali svakodnevno , bespotrebno zagađivanje jezika ( govorim generalno u društvu ne samo na forumu ) je toliko uzelo maha da se čovek prijatno iznenadi kada čuje reči providan ili dostupan a ne transparentan i sl. a reči kao fejkerka, stejdž, performans, rafting ( koliko vidim sada je sramota reći splavarenje ) , spinovanje ne znam ni kako da komentarišem. Srpski jezik je dovoljno bogat da se ogromna većina stranih reči koje se danas masovno koriste , koriste potpuno bespotrebno. Koliko bogat jezik imamo pokazao je i dokazao Vuk Karadžić kada je onomad ( 1847. ) preveo Novi zavet a to nije baš lak posao da ne kažem rabota. Dok neki izmišljaju reči kako bi se razlikovali mi ni ove što imamo ne umemo, ne želimo, nećemo da koristimo.
Da skratim kada nije suvišno opisno a u većini slučajeva nije , uvek sam za upotrebu srpskih reči. Postoji izraz, ono si što jedeš , ja bi je preformulisao u ono si šta govoriš. Strani jezici se uče onda kada se savlada maternji.
Poslednja ispravka: skydrummer (6.6.2013. u 23:47)
Bookmarks sajtovi