Dobar novinski članak koji sam pročitao/la

**Libero** · 29.10.2022., 19:45

i još na rate - bez kamate

**Zorg** · 21.1.2023., 22:57

Čedo iz Pranjana po svetskim buvljacima kupuje džepne satove i planira muzej u centru svog sela (nova.rs)

**Milos G.** · 22.1.2023., 14:22

Zorg kaže:

Čedo iz Pranjana po svetskim buvljacima kupuje džepne satove i planira muzej u centru svog sela (nova.rs)

Posle čuvene rakijade dobijaju i muzej. Pranjani postaju ozbiljna turistička destinacija

**Zagor** · 22.1.2023., 18:18

Milos G. kaže:

Posle čuvene rakijade dobijaju i muzej. Pranjani postaju ozbiljna turistička destinacija

Imaju i sabor violine...

**Milos G.** · 23.1.2023., 14:26

Dobar novinski članak koji sam pročitao/la-fb_img_1674480246088.jpg

**tzuta** · 3.12.2023., 11:02

https://forbes.n1info.rs/lifestyle/u...iliona-dolara/

Послато са Pixel 6 Pro помоћу Тапатока

**Haifisch23** · 3.12.2023., 18:06

Koliko je timing u časovničarstvu važan i sa ove druge strane - nas kao kupaca, a prvenstveno kolekcionara svedoči samo nekoliko manjih činjenica:

Danas se Dufouruovi Simplicity na aukcijama prodaju po cenama oko 1,3 mio USA. Pre 27 godina, Dufour je za njih tražio 40.000 CHF. U svom ovom vremenu je napravljenih oko 230 komada.

Cene F.P Journe Souscription Tourbillon sa kraja prošlog veka kod kolekcionara takođe idu preko 1 mio $, a zanimljiv je način na koji ih je prodavao tada 40-godišnji časovničar.
Iako se u stručnim krugovima proslavio kao kreator nekih mehanizama za Harry Winston, Breguet i Cartier, nije imao dovoljno sredstava za osnivanje vlastite firme.
Kada se na nekom ručku izjadao prijateljici Camille Berthet, ova mu je odmah predložila do tada u časovničarstvu neviđeni, takozvani Pretplatnički model. Određenom broju poverljivih kupaca je ponudio satove, koji još uopšte nisu bili proizvedeni, sa 50 % popustom na maloprodajnu cenu, koje bi odmah uplatili a bili bi im izručeni u sledeće 2,5 godine. To je ujedno značilo, da je tih 30 meseci radio bez ikakvog profita ali je sakupio finansijska sredstva za kupovinu studija u ulici Maraichers u Ženevi, kao i za kupovinu materijala za izradu većeg broja budućih satova. Zato je prvih 20 satova modela Souscription Tourbillon, koje su kupci dobili sa tim popustom, odnosno po ludih 15.000 CHF, vrlo sličnih modelu Tourbillon Souverain, koje je časovničar izrađivao od 1999 do 2003 godine. Ali, pošto je prvih 20 kupaca ujedno predstavljalo i amabasodare F. P Journa, koji su vrlo brzo proširili glas o kvalitetama ovog jedinstvenog časovničara, noviji model se nije prodavao po punoj ceni od 30.000 CHF, nego po skoro duploj ceni.

U članku je spomenut i brend Akrivia. Vlasnik Akrivie Rexhep Rexhepi nije imao takvih problema kao F. P Journe, jer je ušao na već oblikovano i vrlo jako tržište nezavisnih časovničara. Imati hrabrost, da kao mlad napustiš Patek Philippe i kreneš svojim putem je više nego spomena vredno,ali je vrlo malo poznato, da mu je ugled na sceni prilično skočio, jer je zbog njega najbolji izrađivač kućišta nakon kvarčne krize Jean-Pierre Hagmann (JHP), koji je tvorac ovog elementa sata za najeminentnije modele Patek Philippa, Audemars Pigueta, Vacheron Constantina, Bregueta, pošto se 2017 godine povukao u penziju samo zbog njega, 2019 godine vratio nazad u pogon i sada je tvorac kućišta za Akriviju.

A što se tiče nas kupaca - vintage tržište je nastalo krajem '70-ih godina prošlog veka. Prvi je bio dr. Helmut Krott, zatim mu se pridružio Oswaldo Patrizzi, pa John Goldberger a vrlo brzo nakon toga i Sothesby i Christie. Iako su se na početku prodavali samo džepni satovi, polako se prelazilo i na ručne. Ono što je bilo zanimljivo je to, da je cena satova na čeliku bila jednaka cenama satova na belom, žutom ili rose zlatu, kao i to da je cena starih (vintage) satova bila puno manja od cene novih satova. Npr. legendarni Patek Philippe Perpetual Calendar iz prve godine izrade (1962g) se mogao kupiti po ceni od 2.000 USD, dok je novi Nautilus tada koštao 3.500 USD. Danas je cena prvog na vintage tržištu 2 puta veća od cene drugog na sivom tržištu.

A kod smo već kod sivog tržišta....kao i obično, horološki analfabeti će i ovde upirati prstom u Rolex, proglašavajući ga za glavnog krivca za nastanak ovog tržišta, jer je po njihovom plitkom shvatanju, politikom kontorliranja tržišta - relacijom manja količina - viša cena, glavni krivac za njegov nastanak od čega ima najviše koristi.

Istina, kao i uvek, živi na sasvim drugoj adresi. Sivo tržište je nastalo 1998 godine, a uzrok je bio Azijska finansijska kriza.

Od kada su ručni satovi preuzeli primat u prodaji u odnosu na džepne satove (od 1930 godine), pa sve do 1998 godine, tržište satova je radilo po konstantoj strukturi. Proizvođač je svoje satove prodavao na veliko (veleprodaja) distributeru na određenom geografskom tržištu. Taj distributer bi ih prodavao trgovcima na malo (maloprodaja), koji su ih u krajnjoj fazi prodali konačnom kupcu. Ti trgovci na malo su u daleko najviše primera bili draguljari.
Suština problema je bila u tome, što su gore pomenuti distributeri (veleprodaja) bili zastupnici za više brendova odjednom pa su time predstavljali prepreku između određenog proizvođača i konačnog kupca. Iako je taj sistem u svojoj osnovi bio neefikasan, on se održao skoro 7 decenija. A onda, 1998 godine dolazi do valutne finansijske krize u Aziji i tada se sve menja.
Tokom čitave zadnje decenije prošlog veka, tržište Azije je predstavljalo najveće tržište za prodaju Swiss satova.
Kada je 1998 godine Tajlandska valuta pala, došlo je do iznenadnog lančanog efekta u celom regionu jugoistične Azije, gde je došlo do drastičnog kraha tržišta lukuszne robe a pogotovu satova.
Tada nastaje fenomen, poznat pod nazivom Pretovar i koji je bio moguć samo zbog gore navedene, skoro 70 godina postojeće strukture prodaje švajcarskih satova. Pošto Azijski distirbuteri nisu uspeli da prodaju satove lokalnim trgovcima, počeli su da sa 30 % do 50 % nižim nabavnim cenama preplavljuju američko tržište, koje je bilo u znatno boljem stanju.
Tako nastaje novi način prodaje satova preko trećih posrednika, po nižim od zvaničnih cena, koji do tada još nije bio viđen. Da, među njima se našao i Rolex, kao i mnogi drugi ultraluksuzni i luskuzni brendovi, pa su time mnogi kolekcionari došli do horoloških ikona na najlakši mogući način.
Da bi izbegli uticaj sivog tržišta, proizvođači su morali da pronađu novi model prodaje satova a on se ostvario preko preuzimanja vlasništva nad svojim distributivnim kanalima. Time u maloprodaji nastaju ovlašteni dileri, koji su pod neposrednom kontrolom svojih opskrbljivača. Satovi se sve ređu prodaju u draguljarnicama, već u buticima, koji sve češće preuzimaju naziv po najvećem dobavljaču satova.

Ali, pošto kao i ljudska glupost, tako i prevrtljivost trgovaca nema granica, vremenom trgovci shvataju da sa većim naručenim količinama kod dobavljača ostvaruju bolje finansijske uslove. Tako nastaje sistem kvota, kada trgovac već u startu neke od trećih dilera (draguljara i drugih prodavača satova) opskrbljuje sa količinama satova po nabavnim cenama za koje unapred zna da ih neće moći prodati, pa tako i sivo tržište ponovo dobiva na značaju, jer treći diler te satove prodaje sa manjom maržom od one kod zvaničnog dilera.

Kod ultraluksuznih satova imamo sasvim obrnutu situaciju - zvanični diler proda sat trećem dileru po višoj ceni od nabavne a ovaj po znatno većoj ceni konačnom kupcu, koji jedino tim načinom može doći do određenog modela za kojim je potražnja neuporedivo veća od ponude.
Pošto i u ovom slučaju, takva prodaja negativno utiče na proizvođače, svedoci smo da u poslednjih 5 godina, ultraluksuzni brendovi masovno smanjuju i ukidaju zvanične dilere i sve više prelaze na sistem isključivo vlastitih butika, gde kupci mogu doći u fizičko kontakt sa proizvođačem samo na nekoliko mesta na svetu ili online.
Naravno, ovo je uslovljeno sa količinom proizvodnje određenog proizvođača, pa zato Vacheron, Patek, Audemars i Lange mogu to znatno efikasnije uraditi nego Rolex, koji godišnje proizvede 6 puta više satova nego svi nabrojeni zajedno.