Elektronske cigarete

**sima hrabri** · 9.2.2014., 22:09

Neso, Vladane, probajte aromu Deluxe Tobacco (takodje Dekang). Naravno, sve je individualno, ali ja sam, nakon sto sam isprobao 5-6 aroma, na ovome zavrsio.

**VLADAN P** · 9.2.2014., 22:12

Probao

Dobra je

EDIT-
(Za zainteresovane)
Evo,posle dva i po meseca...
U međuvremenu nisam zapalio ni jednu cigaretu i sadržaj nikotina u ovim tečnostima sam sveo na minimum.

**sima hrabri** · 9.2.2014., 22:23

'nači, odradila je pos'o!

jos malo i batalices i to. samo posle treba biti odlucan i ne vratiti se ponovo pusenju...

**Neša** · 9.2.2014., 22:31

Ma nešto razmišljam da kada i mene prođe kriza probamo zajedno da ostavimo cigarete i da navučemo još nekoga da to uradi. Što se mene tiče, vidim da imam super društvo za taj poduhvat, a ako ćemo i praktično da gledamo - manje cigareta = više para za satove i časovničare.

**himmelstrider** · 11.2.2014., 10:10

Ja jesam mlad, ali sam pusio na periode vise puta, dok to nije preraslo u pravu zavisnost, ako to tako mozemo nazvati. Interesantno je koliko para covek moze da ima kad je za cigare - da sam odvajao za sat, sad bi trckarao po livadi noseci Monstera. U svakom slucaju, zbog gripa sam usporio, tu se javio i visok pritisak, ozbiljan gubitak kondicije, iskasljavanje, finansijski momenat... negde u tom periodu sam ja popi*deo, i batalio to potpuno, zajedno sa alkoholom. Sad se vracam na trcanje, teretanu i zdraviji zivot sveukupno.

Susretao sam se sa ozbiljnom zeljom da zapalim samo jednu cigaru, osecas se kao da ti nesto fali bez cigare. Neka neobicna mentalna zavisnost, ne fizicka. Dosad nisam popustio, i nadam se da necu, a alkohol pijem ali u veoma ogranicenim kolicinama. Ponekad volim da zapalim tompus, u izuzetnim situacijama, ali on ima veoma malo dodirnih tacaka sa cigaretom. Sad sa 98 kg trcim po 9 kilometara bez problema.

Poenta price ? Probajte da nadjete motivaciju, mozda vam e-cigareta i nije potrebna. Nije kasno baciti se na neki sportski hobi, a ako vas privuce stvarno brzo cete krenuti da se takmicite... uporedjujete rezultate sa drugima... Life is a race.

Pozdrav, i srecno svima koji su resili da se ratosiljaju cigareta

**milan zmaj** · 11.2.2014., 10:26

Ja necu..ma da pusim kao zesko.....ha ha dok sam pisao pomislih...na stil drzanja cigara

**VLADAN P** · 11.2.2014., 11:24

himmelstrider kaže:

i, a ako vas privuce stvarno brzo cete krenuti da se takmicite... uporedjujete rezultate sa drugima... Life is a race.

Mada se slažem sa skoro celim tvojim postom izdvojio sam navedeni do sa kojim se ni u ludilu ne bih mogao složiti.
Da se takmičim i upoređujem sa drugima!?
Life is a race!?

Ti reče da već imaš problema sa pritiskom...Opusti se malo

Život svakako nije trka a tek nije takmičenje i upoređivanje.
Bar se ne bi smelo dopustiti da to bude.

**himmelstrider** · 11.2.2014., 11:45

Trka, sa drugima ali i sa samim sobom. Naravno, postoji negativan i pozitivan smisao ovoga... trcanje recimo, vremenom prelazi u naviku zelja da budes brzi i izdrzljiviji od svih ostalih. Ne znam kako bi to opisao, nije to bolest, niti opsesija, vec neka prirodna zelja. Koja, uzgred, svakoga dana zacrtava nove ciljeve pred sobom koje treba oboriti, a koji za uzvrad daju osecaj uspeha.

Neka jedan uspeh, da se izrazim na engleskom "achievement", vama bude ostavljanje cigareta. Ne sumnjam da cete biti ponosni na to sto ste savladali sebe, i pomerili jednu granicu.

Ja nikad necu zaboraviti kad je prvi put moja pretrcana distanca krenula da raste... skoro euforija. Brzo sam dostigao standarde drugara uz kojeg sam trcao, a od tad je pocelo nadmetanje, uz vecito medjusobno zezanje na tu temu. Uzivali smo obojica, ali bez iole "zle krvi".

Na trku sam mislio kao jedno sredstvo motivacije, a ne kao bolesnu opsesiju.

P.S. Pritisak je otisao kako je i dosao, te u cast njemu nastavljam sa sportom

**Neša** · 11.2.2014., 15:42

Takmičenje sa nekim? Jok, to nije my cup of tea, da upotrebim engleski izraz. Da pravo kažem, savršeno me ne zanima da li neko ima veći stan, bolji auto, više para, bolje satove, veći televizor, da li brže vozi bicikl, lepše izgleda i slično. Razumem one kojima je to profesija, npr. sportiste, pevače koji učestvuju na takmičenjima i slično, ali moj posao i način života to ne podrazumevaju. Nemam ništa protiv kada se neko ugleda na pozitivan primer onoga ko je svojim radom ili odricanjem nešto uspeo, ali neke stvari se jednostavno ne mogu staviti na vagu, niti ima potrebe. Mogu da merim neke druge stvari, kao npr. količinu krompira kupljenog na pijaci, litre benzina u rezervoaru ili slično, ali ne vidim svrhu da gledam da li će npr. moj drugar X voziti bicikl brže/sporije od mene ili će kolega Y napisati više/manje radova u toku jedne godine. Jednostavno - ne vidim svrhu.