Gdje je počela vaša ljubav prema satovima?

[RUS]

Posto vec postoji ista tema, teme su spojene radi lakse orijentacije.

[Simke206]

Zahvaljujem Jos jedamput na pomoci

[RUS]

Nema na cemu.

[somy]

pa, citajuci sve ove ispovesti o ljubavi prema satovima nalazim i sebe u tim okvirima. takodje jos kao mali sam obozavao satove,a i moj otac takodje.... secam se da je moj deda nosio raketu duuuuuuugo,duuuugooooo godina pa sam cudio kako jedna takva malo stvar moze tako dugo da radi bez prestanka. posto sam bio naravno mladji obozavao sam digitalne satove sto je i islo za to vreme ,jer su bas bili u velikoj ekpanziji kod nas. secam se da sam na svakoj ekskurziji kupovao po neki digitalni sat,onaj sa 7 melodija,onaj sa digitronom i njuima slicne satove. kasnije sam zavoleo i mehanicke satove koje i dan danas preferiram..... deda je primetio te sklonosti kod mene i hte je da kad odrastem odem da ucim casovnicarski zanat,ali na moju veliku zalost stvari su nekako otisle drugim tokovima....

[Prolaznik]

Kao da je juce bilo, leto 78-me, mesec jul, uhvatih prvi jutarnji autobus za Ulcinj da malo plaknem noge i odmorim svoj mozak prezauzet raznijem brigama ovoga ali i onoga svijeta. Ukrcah se laganim hodom u autobus, sedoh na predzadnje sediste i nedugo zatim pridje mi jedno devojche crne kose, crne ko iz one pesme Hanke Paldum, i pita je li slobodno, ja reknem ko iz topa jeste naravno, sedite slobodno! I tako ona sede, malo spava pa se kao slucajno nasloni na me, pa se probudi i kaze izvini, a ja odgovorim sto se mene tice mozes spavat do sutra, samo nemo da hrchesh to me strasno nervira, a zivci mi popustili ko da sam veteran onog poslednjeg rata iz 41-ve, sto naravno nisam jer da jesam danas bi mi nadimak bio freska iz Sopocana zbog starosti ili dinosaurus sto i ne zvuci tako lose, nekako deluje moderno. Prodjose 2 sata voznje, ona se malo oslobodi i tako zapocesmo pricu i ja da ne bidnem isuvishe napadan, ne mogoh reci prelepa si, neg uochih sat na njenoj ruci i vidno odusevljen kazem joj, jao sto ti lep sat, a ona kez od uveta do uveta i kaze to je Raketa, ja kazem nije raketa nego sat i tu ona usplahireno pocne objasnjavat mi istoriju Raketa kompanije od samoga pocetka a ja se pravih da slusam..... ali sam ubrzo poceo da se pravim da spavam jer u to vreme i nisam bas bio zainteresovan za casovnike a ona je blago receno pocela malo da davi, te raketa, te cartier, pa seiko pa ovo ono auuuu, kad ce pauza ?! Prodje mnogo sahata i konacno stigosmo u Ulcinj, a ona lijepa kao kraljica Budve te ne mogoh se odupret svojoj zelji da je pozovem na kafu i kolu u neki kafic koji tada bejashe na samoj plazi, skoro do vode koja je neprestano zapljuskivala..... Ispijajuci lagano kafu zapoche ona opet, cartier, rolex, omega i neizostavna raketa te se nesto razmisljah ako hocu da joj privucem paznju moram se pravit da sam zainteresovan za satove, i tako i bude, s tim sto vise pricah s njom o satovima, to mi je vise prenosila onu zaraznu bolest od koje lijeka nema, bolest zvanu satitis, tip A, pocetni stadijum. I tako je pocela moja ljubav prema satovima a i prema njoj..... Tada mi je kupila prvi sat i poklonila da me podseca na nju, sat bejashe zlatni Marvin, na njemu beshe izgravirano od Danijele s ljubavlju..... vreme prodje, nema vise toga sata, a nema ni nje.....

[VLADAN P]

Prolaznik
Znam da zbog takvih stvari ljudi počinju da sviraju gitaru ili da se bave glumom...
Zanimljiv motiv za ljubav prema satovima

[vladas]

Auh, sjajna prica, makar bila i fikcija . Bas me je odusevila!

[masja]

Odlicna prica , inace kako se provede u Ulcinju ?

[2 Busy]

Ljubav prema satovima vuče od bebećih dana.Deda i tata su furali ruske i japanske satove.Deda me je čuvao i zapamtio sam sat po imenu Raketa,Slava.Masivan,četvrtast,sa staklom debelim kao piksle-naočare.Kožni kaiševi,bio je tu i neki Seiko5.Ćale je furao Rakete i Slave,to su takođe bili pokloni od dede.Deda je imao i šafhauzen koji je otišao za 2 džaka brašna i svinjče u zimu 1993.Teško vreme bilo.Sa dedinom smrću i čitanjem testamenta satovi su misteriozno nestali iz njegove kuće i spavaće sobe...Tužna priča.
Ja sam dobio prvi (i jedini sat) od brata od strica koji se 1990. odselio i oženio u Malme,Švedska,To je bio sportski sat sa WR200M,Alarmom sa 7 melodija,štopericom,tajmerom.Skroz u fazonu G-Schock,ali da me ubijete ne zanam kako se zvao.Nisam ni na guglu mogao da nađem sličan.Sećama se kako sam jedva čekao septembar da se šepuri po školi sa ovim tadašnjim čudom tehnike 1994.I bio sam glavni,učiteljica je non-stop gledala sa moje ruke koliko ima sati. Onda je došla luda 1999. ćale je morao da brani zemlju,poneo je sat,ali ga nije vratio.
I eto do pre 3 meseca je ljubav tinjala,do ovog mog Citizena kojiom sam sebe častio.Nadam se da ću napraviti svoju mini kolekciju.