Kazna zbog kupovine replike sata

[Vladan Stevanovic]

Zanimljiva vest

Bezazleni šopping u Pekingu za šaku juana pretvorio se u noćnu moru za mladića iz Zaboka

ZABOK - Kada je u Pekingu za šaku juana kupio repliku Tag Heuer sata i iPhonea, mladi Zabočanin nije niti sanjao koliko će problema imati kada se vrati u Hrvatsku.

Naivno priznanje
Nepoznavanje propisa i priznanje na Carini stajat će ga, osim lažnjaka, i dodatnih 300 kuna kazne te još 2200 kuna troškova uništenja.

S replikom skupog švicarskog sata i Appleovim mobitelom pojavio se na Plesu. Mogao je reći da su to igračke ili darovi otprije, ali nije, iako je, kaže, iz aviona vidljivo da su to bezvrijedni lažnjaci. Pri izlasku iz aviona zaskočili su ga carinici, skinuli mu sat s ruke i oduzeli ga zajedno s “iPhoneom”, a onda mu zaračunali 300 kuna carine. Robu je u Pekingu platio 80 kuna.

Carinska uprava izdala je rješenje o privremenom zadržavanju robe, kojim ga je upozorila da je to mjera do podnošenja tužbe sudu nadležnom za zaštitu prava žiga. Tužba za povredu prava intelektualnog vlasništva je neizbježna, objasnili su. I sudbina oduzete “robe” je neizbježna - bit će uništena.

Bezbolno rješenje
- No, ne radi se to samo tako: baciš pod valjak i zbogom. Iz ureda koji zastupa Tag Heuer stigao mi je i prijedlog nagodbe - istaknuo je mladić.

Odvjetnički ured Marka Vazdara o njegovu je prijestupu obavijestila Carinska uprava, a on je ponudio prekršitelju “bezbolno” rješenje: na miran način, što podrazumijeva uništenje krivotvorine o njegovu trošku. Tada se oni odriču prava tužbe. S ciljem ubrzanja postupka, odvjetnički ured sastavio je ugovor o nagodbi.

“Nadamo se da će vam ovo pismo biti dovoljno upozorenje. U protivnom, naša će stranka interese zaštititi sudskim putem”, napisao je odvjetnik potražujući 300 eura. Sat bi uništio, glavom i bradom, baš on, pravni zastupnik.

Ništa od nagodbe
- Zahtjeva za uništenje lažnih Tag Heuera imamo pet ili šest godišnje. Čovjek je imao lažni sat, naravno da su ga stigle sankcije. Zašto 300 eura za uništenje? Tu cijenu propisuju tvrtke koje se time bave, a u to je uračunata i cijena pravnog postupka. Sat se mora propisno uništiti, zbrinuti i odložiti na otpad - objasnio je Marko Vazdar. - Kad sam mu rekao da nemam, rekao mi je ‘posudi pa mi plati’. Eto, tu je puklo - objašnjava Zabočanin koji se ipak odlučio za sud.

[HADzI DALIBOR]

Jooooj!!!! E ovo je glupost neviđena!!! Pa zar nije dovoljna kazna što je već kupio re***ku !?

[dragon]

Mislim da je kazna sasvim ok, barem onaj deo od 300 kuna.
Priča o visokim troškovima uništavanja ovakvog sata je već bezobrazna i zna se da je to harač države, mada realno i to je jeftino ako se uzme u obzir da će ga u suprotnom Tag Heuer tužiti i da će verovatno morati da plati daleko veću globu kada sud donese presudu u korist proizvođača.

Na kraju krajeva, ko se sa vatrom igra od vatre i strada. Mogao je da kupi Seiko ili Citizen i da ima odličan i kvalitetan sat, ali pošto je baja hteo da pozira pred curicama sa svojim Tag-om neka sad to i plati.

Čitao sam na hrvatskom portalu sličnu priču samo što je kod ove osobe sat bio original a carinici su onako stručno ošacovali da je reč o re*lici samo zato što je valjda sat kupljen po daleko nižoj ceni od one koju prodaje njihov ovlašteni distributer.
Koliko me sećanje služi, na kraju se sve pozitivno završilo po vlasnika sata.

Pozdrav

[Templar]

Ma mora sve da se propisno odlozi ima tu radioaktivnih delova moze da se iskoristi za bombu HAHAHAHAHAHA,

Bolje da je kupio QQ satic i da ga sluzi nego kopiju uvali se covek....

[sub]

Za sta je tacno kaznjen ,prekrsaj,KD nisam razumeo .
U pojedinim zemljama ,cini mi se da je spominjana Svajcarska i Nemacka to je KD.

[iwc]

Drzavljani, Svajcarske, Francuske i Nemacke, prilikom povratka iz Turske u toku letnjih meseci prolaze kroz ovakav vid kontrole. Dnevno se zapleni i po nekoliko hiljada replika satova, i zenskih torbi. Nema nikakvih kazni, a roba se oduzima na licu mesta, i kasnije unistava.

[sima hrabri]

heh, vrlo poucna prica...

[Nikle]

Znaci ovako, izadjes iz aviona i imas kopiju armani cipela,kopiju boss carapa,kopiju versace gaca,kopiju Hilfiger pantalona,kopiju Iceberg majice i kopiju Breitling sata,i kopiju Elvisove frizure i oni te skinu golog,osisaju te na celavo i naplate ti 10000 evra da uniste tvoju garderobu i 500 evra za sisanje.Prevelika prava sebi daje drzava i ti jadni izgovori za ljude od carinika.Razumem bogate zapadne zemlje,ali to na Balkanu jednostavno ne sme da se dogadja,svako treba sam da odlucuje sta ce i kako da nosi.

[kraki]

Mislim da je sad već počelo strašno da se preteruje u svemu tome.
Recimo moja supruga za razliku od mene uopšte ne razikuje ni jednu jedinu marku satova.
Možda bi prepoznala Seiko recimo, al' da joj sad pokažeš recimo Breitling ili Tag - te marke njoj, za razliku od mene, njoj ama baš ništa ne znače, niti ima pojma koliko bi bilo koji od njih mogao da košta. Za nju se satovi dele na velike i male, ovaj lep - ovaj manje lep, i ovaj ružan.

Pretpostavimo hipotetičku, i nimalo neverovatnu, situaciju da, znajući za moju ljubav prema satovima, moja supruga reši da me obraduje kupujući mi jedan, po njenom mišljenju, lep sat.
Nemajući pojma koliko može da košta original, ona recimo kupi kopiju za 500€ (a neko na forumu reče da cena za kopije pojedinih marki možeda bude i do 500€) ona recimo kupi taj sat ubeđena da će savršeno da obraduje supruga. (Na stranu to što se nadam da moja supruga to nikada ne bi uradila bez konsultacije sa mnom ali pošto je ovo hipotetička situacija da nastavimo dalje.)
Sa tako pazarenim satom dodje na aerodrom na kome joj saopšte da to, što je platila 500€, nije original i da joj se oduzima i da još treba da bude kažnjena. Napravila bi takav lom da bi skoro sigurno uhapsili.

Potupuno identična situacija može da se pretpostavi i u suprotnom smeru - recimo da ja rešim nju da obradujem kožnom tašnom. U satove se, ajde, još donekle i razumem, ali u tašne i ženske bredove baš ni najmanje, niti me to uopšte zanima, niti opšte imam nameru da se informišem na tu temu, takoda bih skoro sto posto promašio.

Ako mislite da preterujem, pretpostavite sledeću stvar: da trebate da napravite razliku izmedju originalne i fake OMEGE. Za određene ljude ovde nikakav problem, dobar deo, ako ne većina članova foruma bi se zamislila ali bi pažljivim posmatranjem, i ako kopija nije mnogo dobra, uspeo da vidi da li je original ili fake. E sad pretpostavite da to treba isto da uradite sa recimo Louis Vuiton tašnom. Kakvi bi procenti sad bili?

Čak i da pretpostavimo da su mladji ljudi i ljudi srednjih godina upućeni u robne marke i brendove i da bi mogli da imaju predstavu o tome koliko šta košta, mada ne znam odakle bi bilo ko imao pravo da izvlači takvu pretpostavku, šta je sa situacijom identičnom gornjoj sa jednom sitnom razlikom, da recimo neka baka od 75-80 godina reši da obraduje sina, snaju i unučiće, ida im pokloni nešto za uspomenu.
Koji to zakon propisuje da baka od 80 godina mora da zna koliko košta Breitling, Omega, Tag ili Louis Vuiton, Gucci ili šta već ja znam (navodim marke čisto kao primer, bez zle namere...) pa da joj još za to naplati i kaznu.

Pretruje se bogami debelo.

[sima hrabri]

Preteruje se, a bice sve gore... Odavno je vec receno da neznanje ne oslobadja, pa smo svi potencijalni krivci za sve... baba ce morati da nauci sve o Omegi ... Na stranu sto mi zivimo u lopovsko-svercersko-mafijasko-policijskoj drzavi, pa nemamo nikakve kriterijume, ali nevolja je sto ceo svet sve vise lici na Zamjatinovu tj. Orvelovu viziju.