Knjige i pismo

[Neša]

Dragi moj Sky, nadam se da me nisi pogrešno shvatio jer to što se ne slažemo ne menja moje mišljenje o tebi, koje je uvek bilo, jeste i biće apsolutno pozitivno.

Ja sam samo ukazao na loš izvor i mnoštvo netačnih činjenica u samom izvoru, a ni na koji način ih ne spočitavam tebi.

Ako mogu samo da se vratim na famozni dogovor – on je samo postavio standarde koji mogu da se očuvaju samo u službenoj upotrebi jezika i pisma, ali ne u javnoj ili privatnoj. Naime, u službenoj upotrebi su često korišćeni dvojni zapisi, dok sva ostala upotreba pisma spada u javnu ili privatnu. Ako okačimo naziv firme ili odštampamo knjigu, mogu da koristim bilo koje pismo. Isto važi i za privatnu upotrebu pisma, tj. kako vodimo beleške, pišemo pisma i slično. Tu nije bilo nametanja u novije vreme, u smislu propisa koji bi se morali poštovati. Inače, famozni dogovor se ne primenjuje jer više ne važi, budući da su od nesrećnih događaja iz devedesetih pravopisna pravila više puta menjana i poništila su najpametniji mogući dokument u istoriji jednog jezika koji nažalost ima četiri naziva.

Što se tiče značaja pisma za očuvanje neke nacionalne komponente, nije mi poznat nijedan dokaz da je pismo to promenilo. Rumunski jezik je koristio ćirilicu do 19. veka kada je prešao na latinicu, ali koliko mi je poznato, Rumuni su i dalje Rumuni. Sovjetska diktatura je nametnula ćirilicu jezicima koji je nisu koristili, ali su ti jezici (i narodi) ostali to što jesu, dok su neki i promenili pisma. Dalje, gotovo svi evropski jezici su promenili pisma, pa je tako nemački izgubio goticu (koja je zapravo latinica), praktično svi germanski jezici su izgubili rune, mnogi slovenski jezici su izgubili glagoljicu, grčki alfabet se debelo promenio, turski je izbacio arapsko pismo i slično. Pismo se može uporediti sa narodnom nošnjom, koja se izgubila u većem delu sveta i prerasla u relativno unificiranu odeću, ali se nijedan evropski narod nije izgubio zbog nestanka jednog ili drugog. Osim toga, aktuelna ćirilica ima tradiciju od oko dva veka, dok je ona starija umrla praktično preko noći u više jezika, ali njihovi govornici nisu nestali.

Moram priznati da se ne bih složio ni oko svih okupatora, imajući u vidu čak i forsiranje ćirilice od strane nemačkog okupatora u II svetskom ratu, dok se osmanlijsko carstvo time nije ni bavilo, a zna se koliko je ovde vladalo i da se stara ćirilica izgubila kada je ono bilo na zalasku.

Ukoliko gledamo sa stanovišta istorije jezika, Vukova ćirilica je jedino pismo koje je nametnuto, bilo da govorimo o aktuelnim zakonima, bilo o starim, koji su samo dodali latinicu, ali nisu eksplicitno zahtevali da se koristi izuzimajući okupacione austrijske propise. Jedan od retkih izuzetaka od ovoga je bio propis o upotrebi jezika u JNA, koji je podrazumevao „srpskohrvatski jezik ekavskog izgovora i latiničnog pisma” (= današnji srpski pisan latinicom). Danas državni aparat piše ćirilicom, što ne nameće ništa građaninu, ali ipak postoji nametanje pisma pa čak i jezika kada se registruje firma ili udruženje. Možda će zvučati paradoksalno, ali ako osnivaš firmu, potrebno je da navedeš i njen naziv na engleskom (idiotluk svoje vrste, jer npr. pekari 'Pera' ili kladionici 'Milojko' to zaista nije potrebno), dok s druge strane, naziv firme i pečat po novom moraju da budu napisani ćirilicom. Ovo takođe nema veze s mozgom, jer i običan kineski telefon Xiaomi ne možeš tek tako lako prebaciti u ćirilicu (približan izgovor je sjaomi, ali to ne radi posao), dok bih baš voleo da vidim 20^th Century Fox u ćiriličnom zapisu, a da to liči na nešto.

Što se tiče same sudbine ćirilice, ona zavisi od samih korisnika. Niko ni ovde ni na drugim mestima širom interneta ne brani upotrebu ćirilice, ali ljudi je naprosto ne koriste. Ne koriste je ni kada nazivaju spostvene firme, pišu sopstvene beleške ili pišu sopstvena pisma.

Kao što rekoh, jezik je kao živ organizam, što je dokazano nebrojeno puta u istoriji bilo kog jezika i sam sebe reguliše, a intervencije odozgo nisu dale nikave rezultate. Ponavljam da ne mogu da sa sigurnošću prognoziram budućnost ćirilice, ali da će se koristiti, to je gotovo izvesno. Ipak, njen udeo u javnom diskursu zavisi od samih govornika jezika, a oni će raditi onako kako žele.

[Neša]

P.S. Ako uopšte i ne gledamo temu niti argumente, moram priznati da mi je u neku ruku i drago što se ne slažemo, a evo i zbog čega - ova naša prepiska samo dokazuje činjenicu da osobe koje se međusobno uvažavaju mogu imati različita mišljenja i zadržati nivo komunikacije i uzajamno poštovanje, što nije čest slučaj u ovdašnjoj javnoj komunikaciji. Mislim da su naše prijateljstvo i međusobno poštovanje prošli odličan ispit sa najvišim ocenama, što je izuzetno važno za ovaj forum kao zajednicu, a ne samo za nas kao pojedinačne učesnike u diskusijama.

[Vladimir NS]

Interesantna tema
Ja se preko 25 godina bavim pripremom za štampu, tj. prelomom teksta.
Na onoj prvoj slici su dve knjige koje sam ja radio. Izdavač obe je Solaris, Novi Sad.

Naveo bih taksativno kako se ponašaju moje mušterije kod izbora ćirilica ili latinica:
- Matica srpska i neki jezički fakulteti - strogo ćirilica. Naravno tekstovi na stranim jezicima idu latinicom.
- Tehnički, medicinski fakulteti više preferiraju latinicu. To je češći izbor autora, a provlači se i da je lakše stranim studentima da savladaju tekst na latinici
- Privatnici ako je u pitanju beletristika redom idu latinicom zbog plasmana knjiga na crnogorsko, bosansko i hrvatsko tržište. Srbija je malo tržište i svaki dodatni prodati primerak je bitan. A u nekim slučajevima se žuri sa izdavanjem nekih knjiga da bi se preduhitrili izdavači iz CG, BiH i Hr da ne bi oni plasirali te iste naslove kod nas. Jer vi platite autorska prava, prevodioca, lektora, korektora, prelamača i štampara, a na tržištu već imate taj naslov.
- Veća količina potrebnog prostora i veći broj strana za ćirilicu se retko spominje. Češće se misli o tome da knjiga ne bude previše tanka da bi se mogla opravdati veća cena kojoj bi se pokrili troškovi.

Kad na kraju knjiga završi u knjižari, knjižara uzima 40-50% od cene, a izdavač posle još mora da moljaka da mu se ostatak isplati, a često ostane i kratkih rukava...

[Neša]

Crtica br. 1 – imam mogućnost da učestvujem u jednom projektu na Univerzitetu u Gracu (Austrija) i održim nekoliko predavanja, za šta je potrebno da pošaljem bibliografiju (spisak objavljenih radova iz date oblasti) i dokumentaciju o sopstvenim kvalifikacijama. Ovaj univerzitet ima modul za prevođenje koji obuhvata naš jezik, koji zovu B/H/S, a spisak pomenutih radova, koji su pretežno na srpskom im šaljem u Wordu, dok sam diplomu o završenim studijama, magisterijumu i doktoratu poslao skenirane, a štampani su ćirilicom. Kroz 24 sata dobijam odgovor koji citiram: „Poštovani, najljepše Vam hvala na dokumentaciji. Pozivamo Vas da dođete u navedenom terminu, a smještaj Vam je obezbijeđen”, čemu slede potpis i nesrpsko ime.

Crtica br. 2 – koleginica ima zagrebačku diplomu, ali mora da je prevede kod sudskog tumača za hrvatski jer joj u dokumentaciji piše da je položila predmete koji imaju sledeće nazive: Engleska fonetika, Američka književnost, Sintaksa engleskog jezika, Morfologija engleskog jezika itd.

Napominjem da je moja prepiska sa austrijskim univerzitetom trajala oko 24 sata, dok je nesrećna koleginica morala da se gnjavi danima.

Crtica br. 3 – imam poziv da održim predavanja na Univerzitetu u Torinu, a procedura je slična kao u prvom slučaju – dosta radova napisanih na srpskom, ćirilična dokumentacija koja se šalje u skeniranom obliku, poslato u ponedeljak uveče, pozitivan odgovor na engleskom stiže u sredu ujutro. Za angažman od tri dana dobijam iznos od 1,5 mesečne plate u Beogradu, ali da bi mi se odrađeni posao u Italiji računao za napredovanje moram da sam sebi prevedem njihovu potvrdu sa engleskog i predam dekanskom kolegijumu koji zna engleski, jer molim lepo, propisi su propisi. Nisam koristio ćirilicu jer je na kompjuteru ionako nemam (koristim Mac, a ne Windows), ali čudno mi je da jedna mrska Austrougarska ili Italija ni ne traži prevode dok beogradska drumska me'ana od univerziteta traži prevod zagrebačke diplome.

Crtica br. 4 – banjalučka pivara hoće da izveze pivo Nektar u Srbiju, ali postoji jedan problem – ćirilicom piše „svijetlo pivo”, ali kod nas može da se uveze samo ako piše „svetlo pivo”. Pošto je na konzervi napisano tako kako jeste, na pomenuto pivo mora da se nalepi etiketa.



Što se tiče jezičke politike, kao nosilac doktorata iz oblasti lingvistike mogu samo da spomenem priču o ljubavi, psu i majci - j*** im pas mater.

[Пресретач]

Русија је озбиљна земља.

[eee]

Ajd posto sam ja potegao ono oko 20% vise. Informaciju sam dobio od nekog ko radi u izdavackoj kuci. A i sam sam se uverio. Dosta knjiga koje su vec izdate se prvo prekucaju, provere slovne greske,srede pa salju u stampu. Ovo pricam o knjigama na srpskom/hrvatskom... Uzme se vec izdata knjiga drugog izdavaca i samo prekuca.

Cak sam i sam prekucavao par komada. Dobije se, da kazem specifikacija, taj i taj prored, font i velicina fonta. Knjige koje se prekucavaju a da su izdate na latinici otprilike su tu negde po broju strana. Knjige koje su pisane na cirilici i prekucane na latinicu imaju oko 20% manje strana u finalnom tekstu spremnom za stampu cime u startu, taj koji prekucava, racuna na 20% manju zaradu. Mozda negde pise drugacije ali ovo je primer iz zivota.

Sto se tice veceg broja knjiga stampanih na cirilici tokom 90tih moje misljenje je da je to radjeno iz pogresnih pobuda. Ipak smo tad ratovali protiv naroda koji pisu latinicom.

Ne treba zanemariti ni cinjenicu da po jednoj knjizi nekoliko listova gore/dole ne znaci nista. Ali kad se to pomnozi sa 1000 (uobicajeni prvi tiraz) pa na kraju sa brojem naslova dobije se znacajan broj strana. Mozda je to mala stavka u ukupnoj ceni ali to u ukupnoj kolicini povlaci i vise prostora za skladistenje. Pa samo je Laguna za ovaj sajam imala blizu 100 novih naslova.

Naravno, neko je pomenuo i laksu prodaju knjiga na latinici u zemljama u okruzenju. To sam zaboravio da pomenem u mom prvom postu.

Ono sto hocu da kazem je da se danas sve radi zbog profita. I da se troskovi kresu na minimum gde god se ukaze prilika.

Cirilica je, nazalost, neprofitabilna.

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[eee]

Nazalost isteklo vreme za editovanje - racunicu za prekucavanje teksta treba gledati sa pozicije izdavaca. Knjiga od 100 strana stampan na latinici kada se prekuca na latinicu ima 100 i on plati 100 strana. Za knjigu stampanu na cirilici pa prekucanu na latinicu on plati 80 strana onome ko prekucava. Nisu to neke velike pare (0.3e/strans) al opet - kresanje troskova gde god ih ima.

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[Vladimir NS]

@eee

- kod mojih mušterija, prekucavanje se računa po broju karaktera. Stranica ima 1800 karaktera. Znači prekucano je 270.000 sl. znakova : 1800 = 150 strana. Ako su pesme, zapravo ima da prekucaš hiljade strana da napabirčiš 200 strana.
Ako pričamo o uštedi onda se takva knjiga žrtvuje. Odseće se rikna, propusti kroz mašinu: foto-kopir ili digitalnu i za minut-dva imaš PDF knjige. Onda se PDF provuče kroz program za prepoznavanje, u kome imaš da biraš jezike koji se pojavljuju u tekstu, to izabereš jer mu pomaže u tačnosti. (Naprimer možeš birati da li se u tekstu pojavljuje eskimski čirilica ili latinica / vidi print screen)



U pravu si da postoji ušteda u količini potrošenog papira, ali eto kod mojih mušterija više brinu o tome da tu knjigu neko kupi nego o usputnim troškovima.

Kod mojih mušterija većinom su tiraži od 300 do 500 primeraka.
Uglavnom su stručne knjige.

[eee]

Ja sam naveo moje iskustvo sa Lagunom. Ne znam kako je kod drugih .

Ono sto sam namerno izmenio je da placanje ne ide po strani vec po nekoj stafni (ili tako neka cudna rec, zaboravio sam kako tacno ide). Al na kraju se sve svede na broj strana i zbog jednostavnijeg objasnjenja sam tako i stavio.

Na kraju se sve svede na ustedu.

Moje misljenje je da se knjige na latinici danas vise stampaju iskljucivo zbog ustede a samim tim i povecanja profita. Pogotovo ako to rade velike izdavacke kuce gde na ukupnu kolicinu knjiga ta usteda nikako nije zanemarljiva. I ako one organizuju i placaju sve to a pisac dobije samo neki procenat od prodaje.

Ako pisac ipak resi da sam plati troskove stampe i da zeli cirilicu, racunica je svakako drugacija

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[Vladimir NS]

Verujem da si u pravu kad su u pitanju izdavači poput Lagune, da misle o tome i na takav način.
Par mojih privatnih mušterija ne razmišlja na takav način, ali su i tiraži dosta manji. A za ovogodišnji Bg sajam sam morao da jedan nestrpljivo očekivani bestseler ponovo prelamam/prepravljam da bi ga ”ugojio” i time opravdao veću cenu u prodaji (koja je uslovljena autorskim pravima, prevodiocima...).

Moje mušterije su većinom državne ustanove.
Tako da je tu bilo i dvomesečnih kolornih izdanja koja uopšte ne idu u klasičnu prodaju nego se poklanjaju. Nigde na korici nije istaknuta cena.
To rezultira drugačiji, opušteniji način razmišljanja.

Nadam se da nismo previše otišli u off.