Koji sat nosite danas?

[backarelli]

Danas , naravno, na ruci .... (fotka od pre neki dan, danas bio zauzet, te ne uslikah)

[Dragojlovic Darko]

Ja i danas Victor.

[gogmajster]

Danas sam poklonio svoj prvi sat ikad kupljen svome kumčetu, nadam se u dugotrajno čuvanje i uživanje, a sasvim slučajno je moja djevojka naišla na jedan citat koji me ostavio paf i naprosto oduševio, pa bih ga podijelio s vama:

Razmisli dobro: kada ti poklanjaju sat poklanjaju ti mali cvetni pakao, tamnicu vazduha. Ne daju ti samo sat, srećan rođandan i nadamo se da će trajati jer je dobre marke, švajcarski; ne poklanjaju ti samo tog sićušnog klesara kojeg ćeš staviti na ruku i šetati s njim. Poklanjaju ti, ne znajući, i najstrašnije je što to ne znaju, poklanjaju ti jedan krhki i prolazni komadić tebe samog, nešto što je tvoje ali nije od tvog tela, što sa tvojim telom treba spojiti kaišem kao nekom očajnom ručicom koja se hvata za tvoju šaku. Poklanjaju ti potrebu da ga navijaš iz dana u dan, obavezu da ga navijaš da bi ostao ono što je; poklanjaju ti opsesiju da proveravaš koliko je tačno sati u izlozima zlatarnica, vestima sa radija, telefonom. Poklanjaju ti i strah da ćeš ga izgubiti, da će ti ga ukrasti, da će ti ispasti na pod i razbiti se. Poklanjaju ti njegovu marku, i sigurnost da je ta marka bolja od drugih, poklanjaju ti sklonost da upoređuješ svoj sat sa ostalima. Ne poklanjaju ti oni sat, nego si ti poklonjen, tebe daju za rođendan satu.
kratka priča Hulia Kortasara; iz antologije „Najkraće priče na svetu“, 1993

Mene je ostavilo bez daha, jer potpisujem svako slovo . Vjerujem i vi, i pri poklanjanju samima sebi. Zelim nam svima nastavak ove strasti.

[vlajo]

danas dedica sa novim starim remenom ....

Prilog 82731

Uhhh kakav je, mint

[skydrummer]

[bogojevski]

Vecer "PETARDA"

[krstin]

Bome, dobri su ovi Orisi...

[Dragojlovic Darko]

Bome jesu

[23jewels]

Razmisli dobro: kada ti poklanjaju sat poklanjaju ti mali cvetni pakao, tamnicu vazduha. Ne daju ti samo sat, srećan rođandan i nadamo se da će trajati jer je dobre marke, švajcarski; ne poklanjaju ti samo tog sićušnog klesara kojeg ćeš staviti na ruku i šetati s njim. Poklanjaju ti, ne znajući, i najstrašnije je što to ne znaju, poklanjaju ti jedan krhki i prolazni komadić tebe samog, nešto što je tvoje ali nije od tvog tela, što sa tvojim telom treba spojiti kaišem kao nekom očajnom ručicom koja se hvata za tvoju šaku. Poklanjaju ti potrebu da ga navijaš iz dana u dan, obavezu da ga navijaš da bi ostao ono što je; poklanjaju ti opsesiju da proveravaš koliko je tačno sati u izlozima zlatarnica, vestima sa radija, telefonom. Poklanjaju ti i strah da ćeš ga izgubiti, da će ti ga ukrasti, da će ti ispasti na pod i razbiti se. Poklanjaju ti njegovu marku, i sigurnost da je ta marka bolja od drugih, poklanjaju ti sklonost da upoređuješ svoj sat sa ostalima. Ne poklanjaju ti oni sat, nego si ti poklonjen, tebe daju za rođendan satu.
kratka priča Hulia Kortasara; iz antologije „Najkraće priče na svetu“, 1993

Majstore, hvala ti za ovaj citat

[bezbi]

^Ne poklanjaju ti oni sat, nego si ti poklonjen, tebe daju za rođendan satu.

U potpunosti tacno, al meni je drago da je to tako. Na kraju krajeva kroz te satove mozes upoznati neke dobre ljude.