Omiljena knjiga/citat

[Clarissa]

Pročitala dve knjige Somerseta Moma .

"Ljudi i okolnosti"
je zbirka od 15 pripovedaka objavljena 1947. Pisac smešta priče u različite delove sveta od evropskih gradova, pa sve do Indonezije, gradeći čitavu plejadu zanimljivih likova o čijim neobičnim sudbinama pripoveda.



"Mesec i stoparac" je roman inspirisan životom slikara Pola Gogena. Glavni junak je Čarls Striklend koga upoznajemo kao četrdesetogodišnjeg berzanskog brokera i porodičnog čoveka iz Londona. Okolina čak i njegova žena kažu da je dosadan i da ne mari za umetnost. Iznenada Striklend odlazi u Pariz da bi se posvetio baš umetnosti, svojoj skrivenoj ljubavi i jedinoj strasti. Živi u siromaštvu i oskudici, bez porodice, pravih prijatelja, zna samo za jedno - slikanje. Potpuno je neshvaćen, jer njegova umetnost ide ispred vremena, ne može da proda ni jedno platno. Put ga odvodi na Tahiti gde radi samo toliko da bi zaradio za platna i boje, a onda slika. Ženi se, umire od lepre, rekavši svojoj drugoj ženi, domorotkinji Ati, da posle njegove smrti spali kolibu na čijim se zidovima nalaze njegovi poslednji i najbolji radovi.

Biografija glavnog junaka romana Čarlsa Striklenda i Pola Gogena se velikim delom podudaraju, neke činjenice su izmenjene, neke izostavljene, ali u suština ostaje - roman govori o neshvaćenom umetniku koji odbacuje konvencije građanskog života i otiskuje se u nepoznato nošen jakim stvaralačkim nagonom. Propada i umire neshvaćen, zaslužena slava za njega dolazi prekasno.

[Clarissa]

Danas pročitala :
Olaf Olafson
Iskupljenje












Nešto o samom piscu, rođen 1962. na Islandu, uspešan je na dva polja - kao biznismen i osnivač nekoliko uspešnih kompanija i kao pisac - do sada je objavio četiri knjige, tri romana ("Iskupljenje", "Povratak kući" i "Odlazak u noć" ) i zbirku pripovedaka "Dan zaljubljenih".

Svi romani uključujući i "Iskupljenje" imaju zajedničku crtu - glavne junake srećemo pred kraj ili na kraju životnog puta. Svako od njih nosi neke tajne iz mladosti koje su prelomno i presudno uticale na njihove živote. Olafson je vešt pripovedač i vrstan stilista, koji preplitanjem vremenskih planova, stvara tenziju kod čitaoca i držeći ga u neizvesnosti do kraja romana.

Zbirka pripovedaka "Dan zaljubljenih" sastoji se od 12 oporih i gorkih priča - svaka za po jedan mesec u godini.
Knjige su objavljene u izdanju Samizdata B92, preporučujem roman "Odlazak u noć" i zbirku pripovedaka "Dan zaljubljenih".
O knjigama :
Iskupljenje (Olaf Olafson / Samizdat B92, 2010) - ISBN: 978-86-7963-347-7 | Happynovisad / Knjiga

[banja]

Evo jedne odlicne knjige koju sam poceo da citam....potresna ispovest naseg sjajnog glumca Zarka Lausevica...

Laušević koji sada živi daleko od domovine, je 1992, u jednom intervjuu, na pitanje da li bi mogao uspešnu karijeru da nastavi negde u svetu, odgovorio:

- Nikada ne bih mogao odavde da odem zauvek. Kad bi se moglo, pokušao bih, ali zaista nije lako živeti i raditi van svoje zemlje. Ima neke zime, svejedno je li anglosaksonska ili germanska, koju Sloveni nikako ne mogu da “prezime”. Mi ovde, kad radimo, umemo i da zabrljamo, ali u svemu tome krije se neki šarm, ima nečeg specifičnog što je naše, u glumačkom smislu te reči beogradsko, što ovu školu odvaja u sam vrh. Sa tim radmilovićevskim duhom mi komuniciramo svuda u svetu.

“Godina prođe, dan nikad” je nesumnjivo ovogodišnji književni hit broj jedan. Laušević je napisao autobiografiju, dnevnik, hroniku i roman. Knjigu koja će pogoditi i one koji ga žale i one koji ga osuđuju. “Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč.” - ispoveda se u knjizi Žarko Laušević.



Sad razmisljam da se nisam uopste potrudio da "svratim" malo i u ovu temu a veoma volim knjige...Uz kolekciju satova, pokusavam da stvorim i jednu lepu "kolekciju" knjiga, licnu malu biblioteku...Za sada je to veoma skromna cifra od jedno 250 knjiga ali nadam se da ce vremenom taj broj da poraste...

[Clarissa]

Da tekstovi pesama ne moraju biti samo puki dodaci muzici, ili nužno zlo, decenijama pokazuju i ovi umetnici.
Koga zanima više :

P O L J A - 447

POLJA, odličan književni časopis

http://polja.eunet.rs/


V a n M o r i s o n AVENIJA KEDROVA

evo me, evo me, opet, još jedared,
Nasred
Avenije
Kedrova, sklupčan i zarobljen, nepomičan u sedištu svog starog automobila, i baš ništa se tu ne da učiniti...

Niti želim da se oslobodim...
Možda i skrenem s uma, možda poludim sasma,
Kada se mesec pomoli tamo na vrhu onog brda tamo,
No, srce moje kuca kao mitraljez, a noge ne umeju
Mirno da stoje u mestu...
I, gle, sve te divne, mile curice
Koje smišljaju sve nove i nove rime
Pri putu kući
Iz katoličkog internata, opscene pomalo, vidi im se po rumenim
Obrazima...
Dok lišće s drveća lagano pada,
Najhitrije što ume, praveći budalu od
Nadolazeće jeseni.
Jeste, mala moja, jezik mi se spetlja svakoga puta kada
Zaustim štogod da reknem.
A nešto mi u dnu stomaka zaigra
Kao hiljade ludih leptirova proleća.
Mislim da ću s politrenjakom crvenog vina dole niz reku
U dugu šetnju,
Sve pokraj teretne pruge, gde samotne parnjače izdišu...
Čeknite der-malo, eno moje verne ljube, lepa li je u jesenjem
Predvečerju...
Perle joj biserne u raspojasanoj neukrotivoj riđoj kosi, šest
Konja vranih i šest belaca upregnutih u karuce
Vraća moju milu s vašara...
Da, eto mene opet
U
Aveniji detinjstva moga, u ulici
Kedrova... U senci jesenjoj drvoreda hodam,
Koračam, po vetru i kiši, draga,
I ti koračaš sa
Mnom, dok sunčevi zraci miluju nam kose mokre od jesenjeg pljuska,
Niko me ne sprečava da te volim, mila,
Niko ne može sprečiti našu vanvremenu
Ljubav... Tako mladi, tako iskusni,
Zreli, četrnaest nam je leta...
Draga, moja jedina
Draga...


Evokativna pesma, himna detinjstvu i prošlosti koji se nikada neće vratiti, kao što je to, uostalom, i tematika čitavog albuma, neponovljivog, oniričnog LP-a „Astral Weeks”, albuma kome nema ravnog u mistično-folk-džez-meditativnom žanru „ispovednog, lirsko-intimističnog” akustičnog, poetskog roka, pesma „Cypress Avenue” tipična je za taj keltski-rok kantautorski period rada Van Morisona, s kraja 60-ih prošlog veka. Morison, rođen, inače, u Belfastu, krštenim imenom Džordž Ajvan Morison /George Ivan Morrison/, 31. avgusta 1945. godine, karijeru je počeo kao vođa, saksofonista, usni harmonikaš, pevač i aranžer irske r&b grupe „Them”, da bi od konca 1966. godine počeo blistavu solo-karijeru, koja traje do danas, i u kojoj se bavio svim i svačim, kao i kolega mu – Nil Jang, od skifl-muzike, preko kantri-roka /”Tupelo Honey”/ i bluza /”His Band And Street Choir”/ do džeza /”Moondance”/ i psihodeličnog „keltskog” belog-soula /”St. Dominic’s Preview”, „Vedon Fleece”/. Inače, album „Astral Weeks”, na kojem se nalazi (među inim nezaboravnim pesmama) i predivna pesma „Cypress Avenue”, proglašen je, više puta poslednjih godina, u raznim anketama, jednim od 10 najbitnijih albuma savremene popularne muzike svih vremena.

(Sa engleskog prepevao, izbor i beleške o autorima sačinio Robert G. Tili)

N i l J a n g NA PLAŽI

Svet se ovaj obrće – ne okreći ti mi leđa
Ako ovaj svet se okreće – ti ne okreći se od mene
Sve moje slike popadale su s onih mesta
Gde juče sam ih po zidovima povešao
Jer se svet ovaj okreće
Ali ti se ne okreći od mene...

Treba mi masa ljudi, ali ja se jednostavno ne mogu suočiti s njima iz dana u dan
Znam da su moje nedaće minorne, nevolje ništavne ni pomena vredne, ali to ih ne čini nepostojećima

Ja ne mogu bez ljudi, ali se ne mogu, isto tako, danonoćno ni
Suočavati s njima...

Pozvali su me na intervju
Ali okončao sam ga pred mikrofonom
Sam samcit
Evo me sada samog na plaži
Svi ti galebovi daleko su van mog dosega
Otišao sam na razgovor, u radio
Ali sam ga okončao potpuno sam
Kraj mikrofona...

Otići iz grada
Valja mi otići iz grada
Spakovati ono najnužnije i nestati
Nestati iz ovog
I svih drugih gradova...




Jedna od najličnijih, od gomile sjajnih Jangovih, krajnje ličnih pesama, inače naslovna pesma njegovog briljantnog, intimističkog albuma „On The Beach” iz 1974. godine... Nil Jang, najveći svetski rok-kantautor u istoriji, rođen je u Kanadi, 12. novembra 1945. godine, u malom gradu blizu grada Toronta.

(Sa engleskog prepevao, izbor i beleške o autorima sačinio Robert G. Tili)

[Clarissa]

Dubravka Ugrešić
"Nikog nema doma"



Ako niste čuli za Dubravku Ugrešić, sigurno ste gledali film "U raljama života", koji je nastao po njenoj knjizi "Štefica Cvek u raljama života", a sama autorka je bila koscenarista. Počela je da objavljuje početkom sedamdesetih godina prošlog veka. 1993., zbog neslaganja sa politikom zvaničnog Zagreba i sa etiketom vještice, dobijenom od časopisa "Globus" otišla u egzil, u Holandiju. Za sebe kaže da je free lance spisateljica, povremeno gostuje kao predavač na raznim univerzitetima i piše za novine.
Ovde se radi o zbirci eseja, ne znam da li je knjiga pisana kao celina, ili su eseji skupljeni i obavljeni, mislim da je ovo drugo u pitanju.
Sve knjige Dubravke Ugrešić, nastale posle raspada SFRJ i njenog odlaska u Holandiju bave se preispitivanjem identiteta – njenog, ali i građana bivših blokova koji se suočeni sa sveopštom globalizacijom nalaze u melting potu. Bivše članice SFRJ i Evropa, Balkan i Evropa, šta se desilo usled velikih migracija, koje su posledice, kakve projekcije budućnosti? Ugrešića piše na zabavan način sa humorom i ironijom kao glavnim odlikama.
Čitala sam dosta njenih knjiga, mogu da vam preporučim "Forsiranje romana reke" ( prva žena koja je dobila Ninovu nagradu za roman), kao i noviji "Baba Jaga je snijela jaje" (2008.).

************************************************** ***********
Ne veseli me , što je najviše mojih postova na ovoj temi. Činjenica je da dosta čitam i pribeležim ponešto o onome što sam pročitala. Bilo bi mnogo zabavnije u društvu ( evo juče se Banja pridružio), kada pročitate knjigu napišite nešto o njoj, po mogućstvu svojim rečima, ili prenesiti neki odlomak. Ako citirate tekst sa korica, upadate u zamku, naravno da će svaki izdavač nahvaliti knjigu i izvući iz prikaza rečenice koje joj /mu idu u prilog. Nije retko da ono što piše na koricama ne odgovara onome što je između njih, čak ni po sadržaju, s druge strane, stalno se otkrivaju novi pisci navodni naslednici književnih velikana ili se, ni krivi ni dužni porede, sa njima.
Zato knjigu, a zatim i tastaturu u šake .
Da ne bude zabune, nisam završila književnost, ni jezike, studirala sam nešto sasvim drugo, da ne kažem deseto .
Ono što me pokreće je, svakako, ljubav prema čitanju.

[Mister No]

Evo da se pridružim.
Zadnja knjiga koju sam pročitao, a i preporučujem je: "Djavo u belom gradu" Erik Larson, istorijski roman o svetskoj izložbi u Čikagu 1893. koju su obeležila dva "izuzetna" čoveka, briljantni arhitekta koji je izložbu osmislio i serijski ubica koji je izložbu iskoristio i postao najveći zločinac Amerike svih vremena!

[23jewels]

„...pisanje dnevnika je samo jalov pokušaj da se neki ljudi i događaji otrgnu iz ništavila svakodnevice i spasu od neumitne stihije zaborava’, dnevnici su za njega bili gotovo uvredljiva banalnost a ljudi koji ih pišu zaludni rvači sa besmislom, koji tim ispisivanjem niza nevažnih događaja rade Sizifov posao...“

Ivo Andric...
(Konstantinovo raskršće, Dejan Stojiljković)

[luger]

˝zivot i prikljucenija vojnika ivana conkina˝ , pisac vojnovic vladimir ( ruski pisac )

[vladas]

^ Zaista fenomenalna knjiga... Uvek se setim kapetana Miljage .

[luger]

mislio sam da sam je samo ja procitao, sreca da sam pogresio...