Pisanje knjige o SSSR satovima...

**Filosof86** · 4.2.2020., 15:18

ne znam da li ima ova tema,ali je zanimljivo,barem da razgovaramo o tome...Na nasem jeziku nisam nasao mnogo literature o tome.Bilo bi odlicno,kada bi grupa autora,poznavalaca napisala knjigu o SSSR
satovima.Zamislite bazu podataka i slika o toj materiji ,mi se slozimo da slike nasih satova mogu da se koriste.To bi mogao da uradi neko sa foruma ili gazde...U vremenu super tehnike,nano itd,pojavi se jedna takva knjiga.Ove mladje generacije bi je sigurno kupovale i citale,o fabrikama,mehanizmima,istoriji,kontekst,o tom vremenu...Ja verujem da bi to bio pogodak.Knjiga,npr,
u manjem tirazu koja bi se kasnije stampala u vecem broju...Svi ljudi koji hoce i mogu pomognu...
Sta mislite da li je to izvodljivo,bar u domenu teorije...?...u nasoj drzavi...da li bi vi citali i kupili takvu
knjigu ? Sa ovim znanjem danas,obiljem podataka i fotografija,to bi sigurno bilo najbolje do sada...
mozda bi je prevodili na druge jezike... To bi bilo lepo,na sajmu knjiga tako nesto...
ovako moras da trazis po internetu...Da li postoje takve knjige na nasem jeziku...?

ili je to samo neka utopija,nedodjija,dembelija,neki El Dorado...

**Neša** · 4.2.2020., 21:54

Mislim da će ovo ostati samo na nivou lepe ideje, a pošto sam i lično pisao knjige (ne ovog tipa) i prevodio ih, imam nekog uvida u to kako funkcioniše pisanje i izdavanje.

Kao prvo, knjiga se ne piše kao esej, već se mora osmisliti „kostur”, odnosno opšta koncepcija i nabaviti relevantna literatura na osnovu koje bi se knjiga pisala. Ukoliko bi knjigu radilo više autora, onda to zahteva i više posla jer autore treba koordinirati, usmeravati, ujednačiti terminologiju i slično.

Jedna od najbitnijih stavki je autorovo slobodno vreme, odnosno vreme koje bi se koristilo za pisanje. Skoro svi članovi foruma rade, neki i studiraju, a knjiga se ne piše mehanički, tj. ne predstavlja rutinsku radnju koja se radi na autopilotu, već zahteva dosta vremena, koncentracije i slično. Današnji poslovi oduzimaju dosta vremena, a svako od nas želi da provede vreme sa porodicom, prijateljima ili na neki drugi način. Pisanje knjige zahteva dosta odricanja na tom planu.

Pisanje knjige košta, a ovde ne mislim samo na autorski honorar, o kome ću govoriti nešto kasnije. Da bi se tekst postavio u knjigu, potrebno ga je prelomiti, a prelamač će za to uzeti novac. Ukoliko u knjizi ima dosta fotografija, grafikona, tabela i sličnog, prelom je automatski nešto skuplji. Obično je potrebno napraviti i grafičko rešenje korica, koje se takođe plaća. Pošto svaka iole pismena knjiga zahteva bar minimalne jezičke intervencije (lektura i korektura), i to treba platiti. Tu su i troškovi štampe, koji čak i nisu toliko visoki, ali i to treba uračunati u cenu. Što je veći broj primeraka, to je i cena skuplja. Konačno, odštampana knjiga se mora zavesti u Narodnoj biblioteci, koja izdaje ISBN broj i CIP, a biblioteci se povrh toga mora dostaviti i određeni broj besplatnih primeraka.

Sledeća stavka je distribucija. Knjiga se najlakše može plasirati preko knjižare, a da bi se to uradilo, postoje dva načina: a) ukoliko je u pitanju autorsko izdanje, onda se sa knjižarom potpisuje ugovor koji i nije baš tako povoljan jer knjižara mora da plati dažbine za autora, i b) preko izdavača, što znači da je potrebno naći pravno lice spremno na ovaj poduhvat.

Ukoliko idemo na varijantu a, sve bi koštalo kao štoper švajcarske proizvodnje, a kod varijante b je potrebno naći izdavača koji bi bio spreman da se upusti u ceo poduhvat i da rizikuje.

Čisto sumnjam da bi bilo koji izdavač prihvatio da izdaje publikaciju za koju nema indicija da će se prodavati osim ukoliko autor (ili sponzor) ne snosi troškove o kojima sam govorio. O mladoj publici ne bih ni trošio reči jer je to najnezahvalnija publika sa stanovišta izdavača jer slabo čita i uglavnom koristi besplatne sadržaje sa interneta. Ovo će potvrditi svako ko se bavi izdavanjem ili prodajom knjiga. Čak i sam SSSR je mladoj generaciji veoma dalek, otprilike kao što su i čitaocu ovog foruma daleke teme npr. švedska književnost, francuski film prve polovine 20. veka ili savremeno špansko slikarstvo. Satovi su u gotovo istoj situaciji jer mladi danas nose uglavnom kvarcne satove, ako ih uopšte i nose, a ulogu sata je preuzeo mobilni telefon.

Sada bih mogao i da se vratim na pitanje autorskog honorara. Već sam rekao da proces pisanja iziskuje dosta vremena, a ono je najskuplje. Svako ko radi naplaćuje ili radne sate, ili učinak, a ovde bi ih bilo veoma teško naplatiti. Ne verujem da bi se iko prihvatio posla koji bi mu oduzeo nekoliko meseci rada, u koji bi morao i da uloži, a da na kraju (po svoj prilici) ostane u minusu. Čak i manje poznati profesionalni pisci ne mogu mnogo da zarade i imaju druge poslove ili izvore zarade, a kada je u pitanju knjiga koja se bavi jednim uskim poljem, najizvesniji ishod je da bi autor samo ostao u minusu.

**Filosof86** · 4.2.2020., 23:10

hvala na odgovoru,znam da je tesko,sam pisem seriju,uzima dosta vremena,vrata,kicme,......mozda ideja nije losa,ja nikada
nisam izdao nista...jasno mi je da ima dosta faktora,treba znanje,znam da knjiga nije esej,dosta citam,mladi ce poceti da citaju,ne
svi,manjina,kada tehnika uzme svoj danak-pametni uredjaji,mozak atrofirao,ja sam za razvoj ali i za cuvanje onog dobrog iz proslosti,jer nije sve novo dobro kao sto nije ni sve staro dobro,a SSSR satovi su dobri...sigurno da bi bilo tesko sve to spojiti,i
iziskuje zrtvu,a to je poenta.U pravu ste,ko bi se prihvatio,mada nikad se ne zna...Bilo bi lepo da se pojavi jedna takva knjiga,
danas pisu razni likovi.Mozda bi se nasao neko lud,ili vise njih,da onima posle nas ostave nesto takvo.Ja bih licno citao i kupovao takve knjige,jer vise volim da citam i ucim iz knjiga.Mozda neki casopis,ili slicno.Da imam to znanje ja bih pisao,ali nemam...
Eto ,mozda jedna ideja za nekog,nekada...Naravno,kod nas ima i dosta problema,narod tesko zivi,itd.
To je neka moja fiks misao.,za mene je dva i dva uvek bilo pet...(Fjodor)...
Drago mi je da Vam je ideja lepa.Ode covek da kupi neku knjigu,i nadje u ponudi ovu...Sad ono glavno,zrtva u svakom smislu,novcanom,rizik,odricanje,rad,nervi,dosta faktora i naravno vreme...Sta je potrebno,znaci sabornost,(Rusija),rizik(Fjodor)
srce.To bi znacilo u nekom periodu zaboraviti sebe,zrtva(D.Staniloae).Mozda neko preuzme rizik i prodje glavom kroz zid(Fjodor)
Slazem se sa vama,to je samo lepa ideja,to je neko moje razmisljanje...Uvek se bolje prodaju kuvari,alge,zdrava ishrana,svi imaju pametne telefone.Kaze jedan covek neka deca usla u neku kancelariju i pokupili monitore,to je bila neka stamparija,knjige
nisu ni pogledali...

**Neša** · 5.2.2020., 0:12

Moram priznati da nisam toliki optimista po pitanju ekspanzije čitanja, jer je svetski trend zapravo suprotan. Ova tendencija se vidi i u književnosti jer odavno nema velikih klasika kakvih je bilo u 20. veku, a jedan meni poznat izuzetak je Island, koji ima najveći broj pročitanih knjiga po glavi stanovnika, a celo ostrvo, odnosno država, ima oko 350.000 žitelja. To je nešto malo veće od šireg područja Novog Sada, ali je situacija u mnogim zemljama potpuno drugačija.

Iako samo internet danas nudi ogromne mogućnosti da se nešto sazna, pojavilo se i tzv. prezasićenje informacijama, pa ljudi naprosto ne vide šumu od drveća i ne uspevaju da razlikuju bitno od nebitnog, pa su npr. filmski klasici izjednačeni sa B-produkcijom, a primera ima mnogo. Ovde čak ne pomaže mnogo ni dobro školstvo, a situacja je takva kakva jeste.

Kod nas postoji još i problem malog i ne toliko bogatog tržišta. Knjiga napisana na engleskom ima ogroman broj čitalaca, bilo da govorimo o zemljama gde je dominantan, bilo o ostatku sveta. Samim tim, veće su šanse da bude zainteresovanih kupaca, a ako neka knjiga ima npr. milion kupaca, od čega autoru ide samo 50 centi od primerka, stvari postaju još jasnije.

**Filosof86** · 5.2.2020., 0:32

nema sta,imate pravo.Volim Island,Nekada su bile npr.knjizevnice a sada raste broj spisateljica.Engleski jezik,dominantan.Cist racun.Vidi se opadanje,nema vise npr,velikih kompozitora,raznih dela umetnosti,to stoji...Pisati na engleskom,prevoditi.To je sto je,ne treba poloziti oruzje.Sta mislite, profesore,da li je tako i sa casopisima ?

**Vladimir NS** · 5.2.2020., 0:36

Potpisujem sve što kaže g. Neša.
I da dodam još par stvari:
- prelom je oko 80-120 din/strani + obrada fotografija, tabela itd.
- korica može po ideji autora, pa bi to bilo 1-2.000 dinara. Ili platiti dizajneru oko 100 evra za koricu.
- knjižare uzimaju oko 40-50% od cene knjige
- što je veći tiraž manja je cena primerka knjige, ali treba uložiti u štampu knjige koja će se dugo prodavati (naprimer prva knjiga koju sam prelamao 90-ih godina, čija je tema bila pištolji i puške se ”vukla” po knjižarama 10 godina).
- minimalni tiraž za klasičnu ofset štampu je oko 300 primeraka.
- štampa kolornih ilustracija u samoj knjizi uvećava cenu oko tri puta.

Ali postoji jedno rešenje:
- možete napisati knjigu, prelomiti je, napraviti PDF knjige i korice i dogovoriti sa Amazonom prodaju
- dobijate od njih uputstvo kako da se pripremi knjiga, ali je sve to standardno

Primer: jedna autorka je tako napisala svoj prvi roman, tema II svetski rat. I za četiri godine prodala oko 400 primeraka. Ona je totalno nepoznata i početnik u pisanju. To je odličan rezultat.
Renomirani izdavači uglavnom idu na tiraže 300-1.000 primeraka.
Naravno, kupci su naši gastabajteri.

Amazon je prvih nedelju dana njenu knjigu držao na prvoj strani srpskih izdanja.
Amazon svakog meseca ispostavlja izveštaj o broju prodatih primeraka. Isplačuje na račun autora u inostranstvu. A otkada je zatvorila taj račun, šalju joj ček na adresu u Srbiji.
O tiražu nisu uopšte dogovarali. Verovatno zato što ne postoji, nego po potrebi odštampaju primerak i pošalju kopcu.
I najbolji deo: Amazon uzima samo 20% od čiste zarade!

Izvinite, raspisah se.

**Filosof86** · 5.2.2020., 0:46

hvala veliko,veoma korisno...

**Neša** · 5.2.2020., 0:49

Filosof86 kaže:

nema sta,imate pravo.Volim Island,Nekada su bile npr.knjizevnice a sada raste broj spisateljica.Engleski jezik,dominantan.Cist racun.Vidi se opadanje,nema vise npr,velikih kompozitora,raznih dela umetnosti,to stoji...Pisati na engleskom,prevoditi.To je sto je,ne treba poloziti oruzje.Sta mislite, profesore,da li je tako i sa casopisima ?

Da ne zaboravim, ovde smo svi na 'ti', a moj posao u stvarnom životu je nebitan, jer ovde smo pre svega svi mi drugari i kolege po hobiju.

Naravno, da odgovorim i na pitanje, slično je i sa novinama i časopisima. Mnogi od njih su prešli na besplatna elektronska izdanja, a izdržavaju se od reklama, ali se može reći da su u nešto boljoj poziciji jer imaju kontinuitet i publiku pa su uspeli da se koliko-toliko održe.

**Filosof86** · 5.2.2020., 1:06

Tako sam i mislio.Hvala na odgovorima.Da se zahvalim i Vladimiru.Kao mlad sam zeleo da imam neki svoj casopis,odustao sam od toga,ali seriju cu zavrsiti,prevesti na engleski pa ko zna...Mozda nekad neko napise knjigu o SSSR satovima,meni bi bilo drago...