Po čemu se razlikujete od ostalih?

[Neša]

Kada smo već imali teme o mobilnim telefonima, muzici, ostalim hobijima, horoskopu i slično, razmišljam da bismo mogli da razgovaramo i o tome po čemu se sve razlikujemo. Razlike ne shvatam kao nešto negativno, već kao odraz individualnosti, koju poseduje svako od nas. Pošto sam već započeo temu, red je da prvi i odgovorim na nju.

Sport me uopšte ne zanima, niti imam omiljeni klub ili sportistu. Kao klinac sam navijao za Zvezdu, mada se nikada u to nisam unosio. Na stadionu sam bio samo dva puta, a na košarkaškoj utakmici samo jednom. Poslednja utakmica koju sam pratio u celini bila je kada je Zvezda postala svetski šampion, a kada je ona zlatna generacija nestala i fudbal u celoj zemlji otišao u nepovrat, prestao sam da ga pratim. Isto važi i za reprezentaciju u bilo kom sportu, a Novaka Đokovića nisam gledao nikada duže od nekoliko sekundi, tj. koliko mi treba da promenim kanal. Naprosto, sve to me zanima isto koliko i podatak o proizvodnji kikirikija u Senegalu. Naravno, nemam ništa protiv onih koje bilo šta od ovoga zanima, jer svako ima neki svoj hobi.

Alkohol pijem izuzetno retko, a rakiju sam u životu probao jednom, viski jednom, votku dva puta, dok povremeno popijem vino ili pivo. Nikada se nisam napio, niti verujem da ću to učiniti. Naprosto – ne zanima me. Doduše, glavni porok su mi cigarete.

Kao ateista ne slavim nikakve verske praznike i ne posećujem slave i tome slično. Naravno, mogu da čestitam onome ko slavi bilo šta od ovoga, ako mi neko ko me ne poznaje dovoljno čestita neki praznik, kurtoazno uzvratim, a u crkve sam ulazio jedino kao turista ili posetilac. Niti znam da se pravilno prekrstim, niti želim da to ikada naučim.

Mržnju prema replikama satova imao sam u drugom obliku još od početka veselih devedesetih, premda sam tada nosio apsulutno originalni seiko 5. Npr. nikada nisam nosio kineske majice na kojima piše Nike, koje nemaju veze sa ovim proizvođačem, kao ni Levi's pantalone iz privatnih radionica. Krpa je krpa, bez obzira na proizvođača, a ukoliko me neko ceni prema etiketi zalepljenoj na delu tela na kome sedim, neka slobodno gleda u dotični deo. Briga me. Slično mislim i o mobilnim telefonima. Premda se za male pare mogu kupiti oni koji imaju dosta funkcija, meni je bitno jedino da baterija što duže traje, dok me WiFi, kamera od 756 piksela ili ekran sa 58632478164 boja apsolutno ne zanimaju.

Možda sve ovo potiče iz stava da bežim od onog klasičnog 'volim sve što vole mladi', ali i ostali. Tokom devedesetih nikada nisam nosio dizel pantalone, nikada nisam slušao narodnjake, niti spadao u bilo koju grupu koja nekritički prihvata bilo koji trend. Kada sam kupio prvi auto, obično sam bežao od onoga što se smatralo 'najboljim'. Počeo sam od juga, koji sam relativno brzo prodao, a zatim se još brže otarasio golfa, usput čak i zaradivši. Golf nije bio loš, naprotiv, ali me je njegova tvrdoća užasno nervirala i sledeći auto mi je bila lada samara, koju sam slatko izvozao. Kasnije sam prešao na reno, a zatim na forda, koga i dalje vozim sa zadovoljstvom. Ne zanima me koja marka je bolja od ove ili one, bitan je konkretan primerak.

Eto, ja se raspisah, a vi izvol'te izneti svoje. Predlažem da u temi ne ubeđujemo jedni druge u to da li je bolje piti vino ili pivo, da li je bolja Zvezda ili Partizan, ili da je Nokia bolja od Samsunga. Najbitnije je da svi volimo satove. Po tome se ne razlikujemo.

[fotopetar]

Evo pokušat ću se nadovezat na tvoj post pa da rečem što mene spaja il razdvaja od drugih.

Sportaš nisam nikako,sportove ne pratim al onako ponekad mi pobjegne oko na neke važnije utakmice.Navijam za Hajduk(znam da je to klub koji ima svoje fanove diljem bivše Ju) bio sam na nekoliko utakmica i mislim da je to doživljaj koji treba doživjet(al tek kad nogomet postane igra a ne leglo mita i korupcije).

Anti alkoholičar sam koji ipak ponekad kod izlaska popije pokoje piće uz frenda al samo do granice,jednom u životu sam popio na granici mogućnosti,al ipak toliko da sam sam mogao ić kući.Inače ne volim pijančevanje već samo dobar provod u dobru društvu pa sad što to značilo,nekad dobra klopa,nekad piće,nekad priča uz kavu bitno je druženje.

Vjernik sam i volim otić u crkvu,poštujem i ostale koji vjeruju različito manje il više al i one koji ne vjeruju al sve do onog trena kada se oni počnu dirat u moju vjeru tad energično branim ono što volim i u što vjerujem.Kako i sami znate hrvat sam i to me ne spriječava da budem dobar s svima vama na portalu,dapače slobodno me popsujte ako nekom rečem ono što ga ne ide.Volim normalan način razmišljanja koji je blizak realnosti,tu nikakav ekstremizam(osim ljubavi prema satovima)ne dolazi u obzir.

Odjeću i obuću volim da je funkcionalna kao i mobitel koji koristim.

Muziku koju slušam lako je pronać,to je sve ono što nas okružuje.Mogu slušat sve osim hard rocka.

I da obožavam satove napose đepne svih oblika,ali i ručne vojne.

Nije bitno koliko se razlikujemo već koliko se slažemo napose u stvarima koje doista volimo poput satova!

[Neša]

Veliki respect za post, fotopetar!

Temu sam napisao baš ovde, jer znam da je forum dovoljno otvoren da se može slobodno reći i o onome što u nekim sredinama nije poželjno. Krenuo sam od onoga što ne radim ili ne upražnjavam, a mislim da je bespotrebno i govoriti da nemam ništa protiv onih koji rade drugačije.

Zaboravio sam da kažem samo na koga sam alergičan - na ekstremiste, lopove, kriminalce, vucibatine i slične, a razlike koje sam naveo su samo površinske. Dobri ljudi su uvek dobrodošli. Nije važno da li je neko čovek, čovjek, man, uomo, человек, Mann ili nešto deseto. Važno je da bude ČOVEK, što namerno pišem velikim slovima.

[Djordje]

U ovo zalosno doba nacionalne "presvescenosti,ovde na prostoru ex-YU,znaci u svim zemljama nastalim na ovim prostorima,trudio sam se da ostanem normalan i mislim da sam u tome uspeo.
Kao dete prosvetnih radnika,gde je otac predavao likovno i bavio se slikarstvom (inace je skolovan u Splitu,gde ima dosta prijatelja slikara),a majka predavala srpsko-hrvatski,vaspitan sam u jednom,po meni jedino ispravnom pravcu,a to je da su ljudi ili dobri ili losi,a sve ostalo je totalno nebitno (vera,rasa ili bilo sta drugo).Proputovao sam celu tadasnju Jugoslaviju i bilo mi je super gde god bio.
Vera kao vera me nesto specijalno ne privlaci,ali su se u kuci slavili svi veliki crkveni praznici,a ja to i sada kao i tada,posmatram vise kao tradiciju,nego veru.
Ne pijem,jedini porok su mi cigarete,ali sta da radim,kad nisam kareker i i ostavim ih.
Sport pratim onoliko koliko mi vreme dozvoljava,najvise F! koju pratim s pocetka 80-ih,kao i tenis.
U ovo vreme pink-kulture trebalo je naci snage i ne dozvoliti da vas fenomen 90- ih godina ne uzme pod svoje.Secam se da sam 1992 i 93. godine u jeku svih S... slusao Dina Dvornika da se cela zgrada tresla.
Ja nisam hteo 90-te,pa me stoga boli ..... za sve nacionalno ostrascene ljude koji su tume pridavali znacaj i napravili sve sto nas je tada snaslo,mislim na ex-YU.
Stoga mislim da se i danas,kao i tada,razlikujem od vecine.Po nacinu razmisljanja i vrednovanju bitnih stvari u zivotu.

Jos samo da dodam,da na ovom forumu,borave ljudi koji,osim ljubavi prema satovima,poseduju i onu osnovnu crtu,a to je da su NORMALNI,u ovo nenormalno vreme.

[Serb]

Evo ja da se oglasim, ja se sigurno razlikujem od vecine zato sto internet drustvene mreze ne volim, i izbegavam ih. Naravno da one imaju neku svoju korist, ali cinimi se da one sve vise odvajaju neposredni ljudski kontakt , i to sve vece otudjenje mi se nimalo ne svidja.

Sport obozavam, osim tenisa njega uopste ga ne pratim. Svaki uspeh domacih sportista me odusevi i jako sam ponosan u tom trenutku. Volim i ekstremne sportove na nekima sam kad sam bio mladji i sam ucestvovao.....

Muziku specijalno ne slusam, ali na grand sam alergican.

Toliko od mene

[majstor98]

Sam naslov teme mi se sviđa, mogao bih da napišem eleborat, ali ću pokušati da budem što koncizniji. Unapred se uzvinjavam na rečniku, nije baš leksički ispravan, ali bilo koji drugi vid izražavanja ne bi dočarao utisak u potpunosti.

* Izlaske ne volim, jer smatram da se u BG-a retko gde može naći mesto na kom se može kvalitetno provesti veče, a da tu nisu kao sastavni deo enterijera lokalne sponzoruše i neki likovi koji te popreko gledaju čim uđeš u lokal. A tu ne uračunavam ekstremno visoke cene pića i ostalog.

* Alkoholna pića ne volim, jednostavno smatram da alkohol može probuditi ono najgore u čoveku.

* Volim da pročitam neku kvalitetnu knjigu, pogledam neki zanimljiv film. Takođe volim da nekad prošetam gradom, kada je lepo vreme.

* Nisam neki poklonik trenda da se mora imati najnovija vrsta mobilnih telefona, kompjutera(laptopa) kao i ostaih vrsta tehničkih uređaja.

* Međutim, ono što volim, a čemu volim da posvetim svoje slobodno vreme je održavanje moje kolekcije satova. Nije nešto vredna kolekcija(jer su u pitanju ruski satovi čiji se zanimljivi primerci mogu naći relativno jeftino, za razliku od ostalih), ali za mene ima neko posebno značenje, ipak ti satovi imaju neku svoju priču.

[VLADAN P]

[boske]

Zanimljiva tema.
Alkohol nisam nikada ni probao, što kad nekom kažeš sa 48 godina svi misle da si se lečio, prezirem društvene mreže, ne pripadam ni jednoj partiji, mrzim gužvu.To je od stvari koje se trudim da zaobidjem u širokom luku.
Uživam u fotografiji, ulagao i ulažem u opremu, morskoj akvaristici (kada sam ja počinjao bilo nas je svega nekoliko u Beogradu ), mojoj kolekciji penkala, satova i noževa, pecanju sa bolonjezima, branju pečuraka, od velike bonsai kolekcije spao sam samo na jedno drvo ali ga i dalje obožavam itd.

[milan zmaj]

Ja se definitivno uklapam u najobicnije ljude koji vole da mastaju ma da to ne znam da li ide uz obicne ljude,nekad mi se ta masta i ostvari ako je naravno realna ma da ovde kod nasne znam sta je realno. Volim da zivim,kao mladji nisam bas bio za uzor sto ne znaci da sam bio kriminalan ali bio sam nestasan. Volim sport uglavnom kolektivne,suprotno od toga volim da plivam i da skijam,kao letnje dete obozavam skijanje.

Satove od malena sam voleo i uvek se pitao zasto mi deda nije ostavio neki Longnes ,salim se ali tu je Vodstok dobijen kao nagradu za neku Vojnu akciju u II svetskom ratu pa ga cuvam sa velikim postovanjem.

Opet kao mladji sam pusio ali pose trovanja sa nikotinom ne mogu da smislim duvanski dim,a od skora (5 meseci) nisam okusio alkohol

Radio u banci,vise ne radim i duze vreme bistrim mozak kako bi li zaboravio sva ta desavanja i radnje vezane za tu instituciju.
Za prijatelje smatram manje vise sve ljude cak i one koje licno ne poznajem.

[Shmizla]

Evo i mene... u čemu sam to ja tako drugačija...

Možda ranije preozbiljna za svoje godine, uvek na zemlji, lepo vaspitana, za druge možda i "čudak"... Tako mogu sebe okarakterisati kao tinejdžerku... Mada sam se od tada dosta promenila, ali i ostala slična...
Svima je uvek bilo čudno kako to da imam plave oči i tako tamnu kosu.
Zašto uvek i za neko glupo pitanje moram da dam logičan odgovor?
Nisam povodljiva, znam šta želim, a šta ne.
Često su kod mene stvari crne ili bele. Sivo se retko javlja.
Ne volim nevaspitane ljude, prljavštinu i volim kada neko ako je pogrešio kaže - izvini.
Ne podnosim duvanski dim, alkohol, zavisnost od slatkiša ili ostale poroke...
Zavisnik sam od dekoracije i čudno mi je kako to neko ne razume zašto dajem pare na materijal za to.
Volim dobrodušne osobe i ljude otvorene za druženje. Volim decu i volim pse.