Prirodan med naspram falsifikata ( saveti, fotografije...)

[skydrummer]

Ova tema ima za cilj da kroz nekoliko fotografija i komentara prikaže kako izgleda falsifikovan med i da usput pruži nekoliko saveta kako izbeći falsifikovan med.

Srbija je zemlja u kojoj se pčelarstvo masovno širi. Raste broj košnica a raste i broj pčelara. U svetu Srbija je trenutno zemlja sa najviše košnica mereno po glavi stanovnika (prema podacima SPOS-a). Velika količina proizvedenog meda se izveze. Med iz Srbije je na ceni što se tiče kvaliteta te ga neretko na zapadu koriste za poboljšanje kvaliteta sopstvenog meda. Nažalost med je roba koja se i uvozi u Srbiju. Ono što je žalosno to je da na domaćem tržištu postoji poprilična količina falsifikovanog meda i to je nešto protiv čega se SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije ) duže vreme bori.
Odakle toliko falsifikovanog meda je nešto što bi nadležni organi trebali utvrditi. Pretpostavljam da deo potiče iz uvoza a deo od domaćih prevaranata.
Za izradu falsifikovanog meda koristi se kukuruzna melasa koja se koristi u konditorskoj industriji, zatim šećerni sirup itd.
Neki falsifikati se lako otkriju, neke teže. U principu laboratorijske analize su najmerodavnije.

Par saveta:
-Kupujte med od pčelara, najbolje je kupiti med od pčelara kojeg poznajete.
-Ne kupujte med u supermarketima.
-Ne kupujte med ako je suviše jeftin. Nema jeftinog meda. Do skoro je bila situcija da je falsifikovan med na malo bio jeftiniji od prirodnog meda u veleprodaji. Npr. falsifikat je koštao 350 din za kg (u cenu uračunata tegla, poklopac, nalepnica) a prirodni med u otkupu na veliko (burad) je išao za recimo 3 evra. Navedene cenu su okvirne, zavisi to od godine, vrste meda itd. Dakle, nema tu zdrave ekonomske logike da pčelar prodaje med na malo po toj ceni kada ga po toj istoj ceni može prodati na veliko. Niska cena je signal da vam se upali crvena lampica.
Falsifikatori su postali svesni apsurda pa je i cena falsifikata skočila. Svejedno ako nađete tako jeftin med-crvena lampica.
-Obratite pažnju na to šta piše na etiketi. U supermarketima se može naći pekarski med. Pekarski med je med koji jeste prirodan ali je pregrevan pa je izgubio većinu (možda i sve) hranjive materije. Takav med se koristi za kolače i sl. ali to ne znaju svi potrošači pa ga upotrebljavaju kao redovan med što pekarski med nije.
-U supermarketima se pojavilo nešto što bar ja nisam ranije primećivao a to je med sa dodatkom fruktozno glukoznog sirupa. Ja bih ga izbegavao. Ili jedite med ili nemojte jesti med.
-Kupujte kristalisan med. U mnogim zemljama to je potpuno normalno.
-Kristalizacija je prirodna osobina svakog meda. Neke vrste meda kristališu brže a neke sporije. Ukoliko želite da med vratite u tečno stanje, stavite teglu u sud sa vodom čija temperatura ne prelazi 40 stepeni. Ponovite postupak više puta. Tegla meda ne sme biti u kontaktu sa izvorom toplote (npr.ringlom). Prvo zagrejte vodu, sklonite je sa ringle, pa onda stavite zatvorenu teglu sa medom u sud sa ugrejanom vodom (40 stepeni). Nikako ne ubacujte med u vrelu ili proključalu vodu, dobićete pekarski med.
- Teglu sa medom držite poklopljenu. Med upija vlagu iz vazduha, ukoliko je veća vlažnost vazduha u prostoriji. Veći procenat vode u medu dovešće vremenom do kvarenja meda iako je med prirodan.
- Kada uzimate med kašičicom, nemojte med odmah progutati. Zadržite med malo u ustima. Tako brže ulazi u krvotok.
-Ne stavljate med u vreo čaj ili mleko (nego u prohlađen). Uništićete hranjive materije u medu.

Na žalost na med se često gleda samo kao na lek pa se najčešće koristi samo kada neko ima npr. grip, groznicu, upalu pluća, pad imuniteta itd. Pogrešno razmišljanje. Med je hrana, vrlo lekovita i zdrava. Koristite je u skladu sa tim. Navikavajte decu od detinjstva na med. Najlakše je dati neki
kremasti namaz (da ne reklamiram) koji je navodno bogat mlekom i lešnicima. Tragedija je da često takvi namazi imaju cenu približnu tegli meda. Porediti hranjivost ova dva proizvoda je apsurd jer nema šta da se poredi.

Nekoliko fotografija koje će pomoći onima koji nisu videli falsifikovan med. Odmah da napomenem nisu svi falsifikati isti, jer se proizvode na različite načine od različitih sirovina (kukuruzna melasa, šećerni sirup itd. ) ali na sledećim fotografijama možete nešto naučiti.

Ovde je prikazan, falsifikovan med koji je počeo kristalisati ako se uopšte može govoriti o kristalizaciji falsifikovanog meda.
Odmah možete primetiti granulastu struktu, nekompaktnost, izdvojenu tečnost na površini, pod jezikom granule su dosta grube, sporo se tope.



Ovde možete videti prirodan med koji je kristalisao. Kremasta struktura, kompaktnost, nema izdvojene tečnosti. Med je inače ovogodišnji, suncokretov.
Suncokretov med je poznat po tome što dosta brzo kristališe.


Uporedne fotografije prirodnog meda i falsifikata.


Kao što je već rečeno svaki med kristališe. Neke vrste meda brže kristališu neke sporije što zavisi od odnosa fruktoze i glukoze u medu.
Na ovoj fotografiji vidite lipov med (levo) koji je još tečan i suncokretov med (desno) koji je uveliko kristalisao.


Za kraj fotografija, lipovog meda, falsifikovanog meda i kristalisanog suncokretovog meda.

[Pimpi]

Super post. Po ovome ispada da sam pola zivota jeo kopije .
Ma ne, ali u pravu si. Treba od provjerenih uzimat uvijek.
Sjecam se jedne tegle koja se tolko kristalizirala da sam jedva zlicu gurnuo unutra. Zavrsila u smecu.


Sent from my mobitel koji imam koristeći Tlapatlaka

[skydrummer]

Hvala.
Ta tegla koju si bacio je možda bila prirodan med. Možda.To što je kašika teško ulazila u med nije garancija orginalnosti meda.
Recimo suncokretov med sa fotografija još će kristalisati, tj. još će se stegnuti, stvrdnuti. Naravno nije problem uraditi dekristalizaciju. Meni je ovakav kakav je sada najlepši jer ne curi, ne kaplje, brzo se topi, lako se maže kao neka krema a opet nije previše tvrd.

[marko14]

Sky ,brate idi u krasni,idem da jedem Leba,putera i meda,hvala za odlican post

[No42]

Za ovo sam cuo, hvala na objasnjenju i vizuelnom prikazu razlika, kao i savetima. Sto se tice statistike nase organizacije, to mi vec ne zvuci logicno. Nas vazduh je zloglasno zagadjen (zbog zaostale industrije i energetike, na primer struju pravimo vecinom ugljem kao orci u Warcraft-u), to je koliko znam jedan od najbitnijih faktora. Da ne pricamo o nepropisnom bacanju smeca, sto opet dospeva u podzemne tokove, u biljke, pa opet nazad do prvobitnih vlasnika ali i onih razumnijih i kulturnijih koji svoje plasticne kese ne daruju Dunavu. Na linku ispod se na primer vidi da Hrvatska, koja ima skoro duplo manje stanovnika, proizvede ugrubo 50% vise tona meda godisnje. Meni se cini da ova organizacija hoce subvencije, pa im je nauka vidno fleksibilnija od zvanicne (jedne jedine) fizike.

https://www.mapsofworld.com/world-to...countries.html

Takodje, glavna hranljiva materija u medu po zapremini i masi je, svakako, secer. On pregrevanjem ne gubi svoju hranljivu vrednost, osim ako se ne ugljenise ili tako nesto. Ako u medu ima npr. proteina i aminokiselina (ne bih znao, verovatno ih ima), oni se mogu unistiti grejanjem i to na relativno niskim temperaturama (60ak stepeni). Pretpostavljam da se na to mislilo.

Zvanicna prodaja je inace puna analoga, gde ce ti velikim slovima reci npr. "sir" a malim slovima "analog sira". E, sad, ako prosecni gradjanin Srbij, u utopijskom slucaju gde to zapravo prvo procita, koji ne razlikuje ginekologa od ombudsmana zna sta je analog, ja sam deda Vuka Karadzica.

[Милан Милановић]

uh kakva tema

sky, možeš li napisati

-koje sve vrste meda postoje na ovom podneblju i koje su im prednosti (ovde vidimo dve vrste i jedan pseudo med)

-načini kojim možemo prepoznati kukuruzni sirup, poznatiji i kao med od pravog meda (dakle pravi kristališe, nit se ne prekida i tako dalje)

-koliko prirodan med može biti zagađen antibioticima

-zašto je naš med na ceni (da li je to neko osvedočenje da nam zemlja ipak nije toliko zatrovana)


Ono što ja znam je da ima i pčelara koji vole da mešaju med sa pseudo medom, nisu ni oni oličenje poštenja, najbolje je od pčelara kojeg bolje poznajete uzeti med



No, dobar linak, a sad da ne tražimo, objasni šta je analog

[skydrummer]

Tema o medu i pčelarskim proizvodima ima mnogo. Doktorske disertacije se pišu na te teme. Ova tema ima za cilj da potrošaču ukaže na to kako da dođe do pravog meda i kako da izbegne i vizuelno prepozna ,ako je to moguće, falsifikat.
Pokušaću odgovorit na neka pitanja mada su to pitanja za konzilijume stručnjaka a ne za pojedinca.
Ne mislim da smo kao zemlja u celini previše zagađeni čak naprotiv. Većina velikih industrijskih komleksa je propala iz ovog ili onog razloga. Broj stanovnika se nažalost smanjuje, ruralni delovi se prazne svi bi u velike gradove, opravdno ili ne nije sada to tema. Tačno je ima i ekoloških crnih tačaka kao Bor, Pančevo, Smederovo. Verovatno niko ne drži košnice u okolini rudnika ili železare. Isto tako ima netkanute prirode kao Homoljske planine (poznati homoljski med) Golija, Suva planina, Stara planina, Delibatska peščara... nacionalni parkovi. Npr Fruška gora je najveće područje pod lipom u Evropi. Postoji geografski zaštićen med od lipe sa Fruške gore. Stranci koji kupuju med znaju šta kupuju. Ne može se njima podvaliti makar šta. Nisu svi ukinuli ozbiljne fitosanitarne i veterinarske inspekcije kao mi i ne dozvoljavaju svi da se uvozi kojekakvo smeće od hrane kao što mi uvozimo koješta (da sada ne skrećem sa teme).

Opasnosti za pčelarstvo je pre svega neadekvatana upotreba pesticida. 2016 je bio pomor pčela u Banatu na suncokretu zbog nenikotinoida. Pčelarska udruženja su se žalila a koliko znam još niko nije odgovarao za trovanje (pisao sam već o tome). Farmaceustki lobi je jak u svetu i globalno radi šta hoće,nažalost nije njima nikakav problem da nekog ućutkaju (ali i to je neka druga tema). Guglajte gaucho beekeeping i razmišljajte u sebi da ne bi raširili diskusiju u svim pravcima.

Što se antibiotika tiče. Ja ne koristim antibiotike kod pčela, ne znam nikoga ko ih koristi i mislim da ih većina pčelara ne koristi. Antibiotici se mogu naći u medu jer neki preparati koje koriste voćari sadrže antibiotike. Sa tim preparatima prskaju voćke kako bi uništili određene gljivice na određenom voću. Dakle, potrebno je da voćari ne prskaju voće u vreme cvetanja. To je čak i zakonom zabranjeno. Prska se pre cvetanja i u fazi precvetavanja (prolaska cvetanja). Tim povodom :


Američki pčelari koji pčelare industrijski (ne znam kako bi to drugačije nazvao) pčelare na krajnje nehuman način. Odgledao sam nekoliko filmova na tu temu i meni kao pčelaru stane knedla u grlu kada vidim šta rade. To su pčelari sa nekoliko hiljada košnica, koji putuju po SAD i oprašuju voće. Plaćeni su da oprašuju. Plaća se po košnici. Koriste antibiotike jer im pčele oboljevaju jer pčelare na nehuman način. Da sada ne ulazim u detalje.

Kada sam rekao da Srbija ima najviše košnica po glavi stanovnika mislio sam tačno to što sam napisao. Ne znači da imamo ukupno više košnica od Kine itd. - Pčelarstvo među najboljim stvarima koje Srbija ima

[No42]

Amerika je svakako katastrofalna sto se kontrole proizvodnje hrane tice, kao i postupanja prema zivotinjama koje se koriste u proizvodnji. Ne cudi me da to vazi i za med i pcele.

Da, naravno da postoje manje zagadjena podrucja u Srbiji, medjutim pricam generalno i mi jesmo u zagadjenijem delu evrope od daljeg zapada, okruzeni sa jedne strane zemljama sa jos prljavijom industrijom. Eto da uzmemo Frusku goru kod nas na primer, u poslednjih otprilike mesec dana dva puta je Novi Sad bio prekriven dimom koji se ne samo mogao namirisati nego i videti, i u stanovima a kamoli ulici. Jednom od ta dva puta je "bezopasno" gorela deponija ceo dan i grad je smredo na sprzenu sintetiku, a ni jedni mediji o tome da jave. Fruska gora je deo toga lepo "upila" sa svojim lipama.

Opet, ne znam kako Hrvatska sa manje stanovnika i manje kosnica proizvede 2000 tona vise meda godisnje, mada je moj razumni zakljucak da ipak imaju vise kosnica po glavi stanovnika od nas (a ne tri puta vrednije pcele).

"Politika" je veoma dubiozna sto se tice "najboljih stvari" koje Srbija ima (kao i to ko je kriv sto ne mozemo imati lepe stvari - otkrivanje zapleta, odgovor je u ogledalu), ali i to je tema za neki drugi put i neki drugi forum (posto je ovde to zabranjeno).

[skydrummer]

Broj košnica je tercijalan podatak u ovoj temi, iznet samo usput kao deo priče o objektivnoj ekspanziji pčelarstva u Srbiji. Iza podatka ne stoji Politika nego SPOS. Politika je jedan od medija koji je preneo podatak koji su izneli ljudi koji su ozbiljni pčelari, koji znaju broj registrovanih pčelara u Srbiji, broj registrovanih košnica u Srbiji i verovatno su u kontaktu sa pčelarskim organizacijama iz drugih zemalja te su na osnovu takve analize izašli sa tim podatkom (koji je interesantan, statistički gledano). Čak i da podatak nije tačan, potpuno je nebitno za temu. Priču o zagađenosti ne bih ponovo komentarisao. Očigledno je da ti misliš da o svemu znaš sve. Nije moje da ispravljam krive Drine.

Uključujem antifilozofski režim rada.

Sistem uspešno aktiviran

[skydrummer]

Marko, hleb, putar, med... zvuči odlično. Samo napred.