Drugari, još jednom hvala na savetima, a pošto vidim da je to ovde red, evo i izveštaja o prvom brijanju britvom.
Pripremite kokice i kikiriki, a ja počinjem priču od samog početka... Elem, jednom davno, preko sedam gora i sedam mora, u dalekom Japanu, rođena je britva sa natpisom Million i završila kod mene. Kupovina je obavljena tokom prijatnog razgovora u jednom kafiću, ali sam na prvu upotrebu morao malo da sačekam kako bih imao šta da obrijem. Čitao sam savete ovde na forumu, slušao savete iskusnih forumaša, gledao tutorijale na internetu, čitao i druge izvore, slušao šta kažu kolege Amerkinaci, Japanci, Indijanci, Papuanci... Pred sam svečani čin pogledao sam i tutorijal Lynna Abramsa (ko li mu dade žensko ime, iako izgleda kao kamiondžija?), a supruga me je ohrabrila rečima: „Vidi onu fleku koju ima na licu. Da nije taj sebi otfikario pola obraza istom takvom nožekanjom?” U poduhvat me ispraća još brižnije: „Pazi šta radiš, ne bih da ostanem udovica. I stavi onu stipsu da ti bude pri ruci.”
Ispunjen zadovoljstvom zbog lepih želja koje su me ispratile u kupatilo, počinjem sa klasičnim pripremama. Lice je dovoljno ošureno, četka već čeka u toploj vodi, a ja razmišljam koji sapun da uzmem – verni Arko, koji je moj prvi brijački sapun, ili prefinjeniji Dendi? Mozak se odjednom blokira i zaboravljam kakvu penu koji pravi. Posle nekoliko sekundi se odlučujem za Dendi, koji se manje suši od Arka, a sada je red da se napravi i valjana pena. Uzimam četkicu i počinjem da pravim penu, a osećam se kao da mešam pekmez ili ajvar, jer ovaj proizvod mora biti najboljeg kvaliteta. Prascu sa četkice se već vrti u glavi dok pena postaje sve gušća, a nastupio je i trenutak u kome počinjem da krečim lice. Osećam se kao da farbam Ajfelovu kulu, sve više ličim na Deda Mraza, a ubrzo zaključujem i da je pena dobila odgovarajuću konzistenciju.
Uzimam britvu. Znam da je u pitanju pravi japanski nindža sa kojim nema šale. Koliko znam, majstori japanskih borilačkih veština upućuju naklon jedan drugome pre borbe, pa računam da je dobra pena u ovom slučaju zamena za naklon. Odlučujem se samo za jednu stranu lica, kako mnogi savetuju. Nameštam prste na britvu i... [temperatura na forumu raste, čitaoci već grizu prste umesto kikirikija ili kokica] ...krećem u akciju! Nameštam ruku, britvu ne držim ni labavo ni grčevito, dok ona sama počinje da klizi dole. Prvi pokret odnosi penu, a ogledalo mi potvrđuje da su nestale i mnoge dlake. Yes!!! Idemo dalje... Zatežem lice koliko mogu levom rukom, pazim da mi ruka ne prokliza, a pene je sve manje, kao i dlaka. Radim polako, jer znam da u rukama držim komad sečiva, a ne lenjir ili olovku, potezi nisu ni prekratki ni predugi i pazim da pri završetku poteza ne zarijem sečivo u lice. Centimetar po centimetar i desna strana lica je obrijana. Odlažem britvu kako bih na trenutak pogledao rezultate – dlake su uglavnom nestale. Možda nije isti kao da sam tuda prošao običnim DE žiletom, ali za jedan prelaz niz dlaku uopšte ne deluje loše. Odlučujem da ovde stanem, a brijanje nastavljam već oprobanim Wilkinsonom.
Ostatak lica sam obrijao brže nego obično, iako sam išao u tri prelaza. Brijao sam se kao da sam na autopilotu – maltene sam mlatio po licu kao da kosim travu, a rezultat je bio odličan. Da parafraziram čuveni stih narodne poezije – što propusti nindža Millione, to dočeka deli Wilkinsone.
Sve u svemu, lice je sada odlično obrijano, prvi čas je protekao odlično, a voleo bih da se ispostavi i da mi je stipsa uzaludna investicija.
Bookmarks sajtovi